Žrtva prekomernog razvoja i podzemnih voda: Džakarta – grad koji tone

Povezani članci

• Zeleno svjetlo za najveću offshore vjetroelektranu na svijetu
• Nova pobjeda Bunskih kanala: Agencija za vodno područje Jadranskog mora odbacila zahtjeve investitora
• Ekološka organizacija Sea Shepherd spasila 750 kitova
• Klimatska kriza: Evropa se suočava sa nezapamćenim toplotnim talasom
• Koncert “Sloboda rijekama”: Partibrejkers i Darko Rundek & Ekipa 17. septembra u Banjaluci
• Od otpadnih voda do bioplina

Foto: Shutterstock

Postojeće mere za zaštitu okoline nisu donele nikakav pomak pa su se vlasti odlučile na drastičan korak – Indonezija će dobiti novi glavni grad.

Trećina grada Džakarte do 2050. mogla bi da bude pod vodom nastave li se postojeći trendovi – decenije nekotrolisanog i preteranog crpljenja podzemnih voda, rast nivoa mora i sve ekstremnije vreme, upozoravaju stručnjaci.

Postojeće mere za zaštitu okoline nisu donele nikakav pomak pa su se vlasti odlučile na drastičan korak – Indonezija će dobiti novi glavni grad.

Indonezijski predsednik Joko Vidodo objavio je da će nova prestonica biti na Kalimantanu, indonezijskom delu Bornea, iako tačna lokacija još nije određena.

Premeštanje administrativnog i političkog srca zemlje očuvaće nacionalnu upravu, ali će biti i smrtna presuda za Džakartu, grad od 10 miliona stanovnika.

“Skoro sam se utopio 2007. godine. Sve moje je odnela bujica i morao sam da krenem ispočetka”, kaže Rasdi, vlasnik štanda s brzom hranom u blizini severne luke, jednog od mesta gde grad najbrže tone.

Stanje u Džakarti, izgrađenoj na trusnom području, u močvari, blizu ušća 13 reka, dodatno je pogoršano stihijskim razvojem, lošim urbanim planiranjem i gustim saobraćajem.

MILIONI UGROŽENIH

Džakarta nema vodovodni sistem u severnom delu pa mesna industrija i milioni stanovnika iskorišćavaju njene izdan, propusne slojeve tla koji zadržavaju vodu.

To obesno iskorišćavanje podzemnih voda dovelo je do sleganja tla pa Džakarta u nekim delovima tone i do 25 centimentara godišnje.

Danas neke četvrti leže na četiri metra ispod nivoa mora, što milione ljudi čini ranjivima na prirodne katastrofe.

Poplave su uobičajena pojava tokom sezone kiša, a očekuje se da će s globalnim zagrevanjem i rastom nivoa mora biti i gore.

Tamnozelena voda popela se do sprata napuštene zgrade, a smeća ima svuda.

Premda će glavni grad biti sagrađen na drugom mestu, vlasti očajnički smišljaju mere kako spasiti grad.

Odobrena je izgradnja veštačkih ostrva u zalivu ispred Džakarte koji bi grad kao tampon zona trebalo da čuvaju od Javanskog mora.

Planira se i gradnja novog obalnog zida, iako dosadašnje barijere nisu dale rezultata. Zidovi su već izgrađeni oko najugroženijih četvrti, ali su napukli, propuštaju vodu i natapaju uske ulice i kućice u najsiromašnijim delovima.

“Zidovi nisu trajno rešenje”, kaže Heri Andreas, geolog s tehnološkog instituta u Bandungu, trećem po veličini indonezijskom gradu i ističe da je potrebno promeniti način upravljanja vodama.

Premda je Džakarta žrtva i svog preteranog razvoja jer novi neboderi i velike zgrade pritiskaju tlo što pogoršava problem, najveći krivac je prekomerno iskorišćavanje podzemnih voda. Grad trenutno nema drugog načina da ispuni potražnju za vodom jer nema sveobuhvatnu vodovodnu mrežu, kaže Andreas.

Džakarta nije jedini grad u svijetu koji tone. U zoni rizika su i gradovi poput Venecije, Šangaja, Nju Orelansa i Bangkoka, ali Džakarta je dosad učinila malo toga kako bi pokušala da reši situaciju, tvrdi geolog.

“Ostali su preduzeli odgovarajuće korake da ublaže problem. Skupo je, ali ako pogledamo posledice, itekako je vredno truda”, rekao je Andreas. “Čini se da mi ne znamo odakle da krenemo.”

Stanovnici najugroženijih delova grada nemaju načina da pobegnu. “Naravno da sam zabrinut, ali šta mogu”, kaže siromašni Rasdi. “Ovde sam odrastao, ovde ću i da ostanem”.

National Geographic Srbija