40% postojećih nalazišta fosilnih goriva moraće da bude zatvoreno pre vremena kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma

Povezani članci

• Evropski zrak sve zagađeniji tokom toplinskog vala
• Akcija posvećena zaštiti rijeka 14. jula u Sarajevu
• Kineske kompanije proizvele prvi električni automobil sa natrijum-jonskim baterijama
• Mere tokom pandemije nude put za izbegavanje klimatske katastrofe
• Broj insekata u pojedinim krajevima sveta prepolovljen usled klimatskih promena i intenzivne poljoprivrede
• Klimatska kriza: Pregled najznačajnijih događaja 2021. godine

Foto: Wang Meng/Getty Images/iStockphoto

Nova studija otkriva da zarad ograničavanja globalnog zagrevanja nije dovoljno samo da zaustavimo razvoj novih projekata gasa, nafte i uglja. Na neka postojeća bi takođe trebalo da stavimo tačku.

Neophodno je da 40% postojećih nalazišta fosilnih goriva bude zatvoreno pre vremena kako bi se ispunili ciljevi Pariskog sporazuma, pokazuju rezultati studije objavljene u naučnom časopisu Environmental Research Letters.

Istraživanje pruža prvu sveobuhvatnu procenu emisija ugljen-dioksida koje su ‘zaključane’ u sklopu aktuelnih i odobrenih projekata za ekstrakciju fosilnih goriva.

Naučnici upozoravaju da za zadržavanje globalnog zagrevanja na granici od 1,5°C neće biti dovoljno da samo obustavlimo izdavanje dozvola za otvaranje novih nalazišta, već da će i određeni broj postojećih rudnika uglja i gasnih i naftnih polja morati da bude zatvoren pre nego što se iscrpe sve njihove rezerve.

Nalazi proširuju nedavne rezultate izveštaja Međunarodne agencije za energetiku (IEA) u kome se navodi da novi projekti fosilnih goriva ne smeju da se pokreću kako cilj Pariskog sporazuma ne bi ostao van našeg domašaja.

„Naša saznanja pokazuju da je zaustavljanje novih projekata ekstracije neophodan korak, ali to je i dalje nedovoljno da ostanemo u okviru našeg karbonskog budžeta koji se rapidno smanjuje”, kazao je koautor studije, Greg Mutit iz Međunarodnog instituta za održivi razvoj. „Neke od postojećih dozvola za ekstrakciju i proizvodnju fosilnih goriva moraće da budu opozvane ili postepeno ukinute pre vremena. Vlade treba da počnu da se direktno bave time kako da ovo urade na fer i pravičan način što će zahtevati da se prevaziđe protivljenje interesa fosilnih goriva.”

Tim, predvođen ekspertima sa Međunarodnog instituta za održivi razvoj i iz organizacije Oil Change International, koristio je komercijalnu bazu podataka sa preko 25 hiljada nalazišta gasa i naftnih polja. A za rudnike uglja u devet vodećih zemalja-proizvođača je razvio potpuno novi set podataka.

Potpuno iscrpljivanje i sagorevanje rezervi koje se nalaze u nalazištima koja se trenutno koriste moglo bi da dovede do kumulativnih emisija ugljen-dioksida od 936 Gt. To je 60% više nego što nam dozvoljava karbonski budžet za 1,5 °C.

Gotovo 90% razvijenih rezervi fosilnih goriva nalazi se u samo 20 zemalja među kojima se ističu Kina, Rusija, Saudijska Arabija i Sjedinjene Američke Države. Bitni akteri na tom polju su i Iran, Indija, Indonezija, Australija, Kanada i Irak.

Jedan od istraživača Roman Medelevič osvrnuo se i na rat u Ukrajini. „Dok države rade na smanjenju zavisnosti od ruske nafte, gasa i uglja, kako bi odgovorile na aktuelnu krizu, moraju da shvate da razvoj novih rezervi zahteva godine i da neće da nadomesti kratkoročne nestašice”, objasnio je on i dodao vlade, umesto toga, treba da promovišu obnovljive izvore.

Klima101