Broj insekata u pojedinim krajevima sveta prepolovljen usled klimatskih promena i intenzivne poljoprivrede
Povezani članci
- James Morton Turner: Nadolazeće desetljeće ključno je vrijeme za budućnost klime
- U Sarajevu otvorena izložba #pričajmoozraku
- Koliko planeti štete baterije električnih automobila?
- Okeani nikada nisu bili topliji, pokazuje analiza
- Predstavnik kineskog konzorcija: Nudimo pravo rješenje za Blok 7, uložili smo 10 miliona eura
- Verovali ili ne – neki se raduju zbog klimatskih promena
Foto: VICTORIA GILL/BBC
Broj insekata u pojedinim delovima sveta je opao za skoro 50%, a kao razlog navodi se zajednički uticaj intenzivne poljoprivrede i rast prosečne temperature. Do ovog zaključka došli su naučnici sa Londonskog univerzitetskog koledža u svom najnovijem istaživanju.
„Gubitak populacije insekata mogao bi biti štetan ne samo za prirodnu sredinu, gde insekti često igraju ključnu ulogu u lokalnim ekosistemima, već bi mogao štetiti i ljudskom zdravlju i sigurnosti hrane, posebno zbog gubitka oprašivača.“ – rekla je vodeća autorka dr Čarli Autvajt.
Studija, objavljena u časopisu Nature, je prva koja je pokazala kako klimatske promene i intenzivno korišćenje poljoprivrednog zemljišta doprinose gubicima insekata širom sveta.
Za potrebe istraživanja, naučni tim sa Univerziteta u Londonu je analizirao veliku bazu podataka o obilju insekata i raznolikosti vrsta iz raznih krajeva sveta, prikupljenu tokom 20 godina. Analiza je obuhvatila oko 18.000 vrsta insekata, uključujući pčele, skakavce, leptire i moljce.
Poredili su biodiverzitet insekata u različitim oblastima u zavisnosti od toga koliko je intenzivna poljoprivreda u toj regiji, kao i koliko se istorijski povećala prosečna temperatura lokalnog područja.
Utvrdili su da je u oblastima gde su poljoprivredne aktivnosti bile visokog intenziteta, a prosečna temperatura značajno porasla, broj insekata manji za 49% u odnosu na očuvana prirodna staništa u kojima se ne beleži značajni rast prosečne temperature. Smanjenje populacije prati i opadanje raznolikosti, odnosno broja vrsta.
Istraživanje je pokazalo da je u oblastima gde se odvija poljoprivreda niskog intenziteta, i sa manjim porastom prosečne temperature obližnje prirodno stanište može da ublaži gubitke. U oblastima većeg prirodnog staništa broj insekata je opao samo za 7%, u poređenju sa padom populacije od 63% u oblastima sa manjom površinom prirodnog pokrivača.
Dr Autvajt ističe: „Naši nalazi mogli bi predstavljati samo vrh ledenog brega, jer postoje ograničeni dokazi u nekim oblastima, posebno u tropima za koje smo otkrili da imaju prilično velike gubitke biodiverziteta insekata u najranjivijim oblastima.“
Nedavni izveštaj UN o načinima za zaustavljanje klimatske krize podsetio je na negativne efekte globalnog zagrevanja na svetski biodivezitet i upozorio da bi oni mogli biti još veći ukoliko svet ne smanji emisije gasova sa efektom stakene bašte.