ENG
Švedski model – kritika s leva
Autor/ica 👤Maja Krek
Povezani članci
Foto: Janerik Henriksson/TT/ TT NEWS AGENCY
Zašto kažeš unterirdisch, a misliš na untermenschlich?
Od proglašenja vanrednog stanja u Srbiji, mogli smo da čujemo raznolike kritike mera u borbi protiv epidemije SARS-CoV-2 virusa, te je neophodno i razjasniti političke pozicije koje stoje u pozadini ovih kritika. U tom smislu, bitno je razlikovati dva nivoa: kritiku same strategije borbe protiv epidemije od kritika načina na koji se ova strategija sprovodi na samom terenu.
Ovo poslednje je neophodno i u javnom je interesu – kritika nedovoljno efikasne raspodele zaštitne opreme medicinskom osoblju, nedovoljnog testiranja[1], zajedničkog držanja zdravih i zaraženih osoba po prelasku granice, neefikasnog obaveštavanja o zabranama kretanja koje je posledično rezultiralo nepravednim hapšenjima, ukazivanje na propuste u radu sistema zdravstvenih službi, ukazivanje na brojne konkretne probleme i traženje podrške za posebno osetljive grupe itd. Nabrojan je samo deo konstruktivnih pokušaja da se prevaziđu neki od problema na terenu, a ovi pokušaji istovremeno su i razotkrivali kako to izgleda zdravstvo na kapitalističkoj periferiji.
U paketu sa ovim kritikama problematičnih praksi na terenu, često se od strane raznih pojedinaca podvaljivala i kritika mera protiv epidemije kao takvih, koja ima sasvim drugačiju ideološku pozadinu. Negiranje značaja oštrih mera koje su se, posebno u uslovima razrušenog zdravstvenog sistema, jedine pokazale efikasnim u suzbijanju epidemije i minimizovanju ljudskih žrtava ne doprinosi ni na koji način opštem dobru ili narodnom zdravlju, a pozadina je uvek zabrinutost za interese kapitala. Mere su tako proglašene nepotrebnim, previše oštrim, proizvodom hira i sl, a kao alternativne nuđene su strategije koje su se u drugim zemljama donosile najpre u cilju zaštite ekonomije, a koje su donele višestruko brojnije ljudske žrtve čak i tamo gde je zdravstvo znatno bolje. Nažalost, najveći deo opozicije, kao i liberalne, konzervativne a nažalost i samoproklamovano leve javnosti je usvojio ovakvu političku liniju, kritikujući inače desničarsku vlast sa desnih pozicija.
Tako je vlast jednim prostim (i u datim okolnostima jedino razumnim) potezom – prihvatanjem da poslušaju savete stručnjaka koji će spasiti (i jesu već spasili) ogroman broj ljudskih života u borbi protiv epidemije – potpuno dezorijentisala čak i one koji je u uobičajenim okolnostima kritikuju s leva. Tako su se uglas iz inače nespojivih političkih grupacija čuli identični pozivi na “slobodu”, što od “kućnog zatvora”, što od “logora” (kako su se nazivale improvizovane bolnice), što na “slobodu kretanja”. Zajedničko ovim pozivima je da minimizuju značaj kolektivnog napora koji se mora(o) uložiti u održavanje karantina/distance i smanjenog kretanja zarad spašavanja života, i promovišu apsolutno prioritizovanje individualizma u njegovoj najtoksičnijoj formi, jer – nije tako strašno da se naprosto dopusti širenje zaraze ukoliko bi to značilo “slobodu” za sve. Tačnije, slobodu umnožavanja kapitala za neke, slobodu kretanja za neke druge, a slobodu da umru stravičnom smrću za neke treće.
Povod za moju inicijalnu reakciju
https://www.facebook.com/notes/maja-krek/reakcija-na-izno%C5%A1enje-neta%C4%8Dnih-statistika-u-novom-danu-emitovanom-na-n1/10157591048838096/ bio je iznošenje netačnih podataka u gostovanju Nemanje Rujevića u emisiji “Novi dan” https://youtu.be/6_qSEdRSGio?t=362 koja je emitovana 22. aprila na televiziji N1, u segmentu emisije koji se bavio pitanjem “da li će se na kraju ispostaviti da je Švedska bila u pravu?”. Iako sam putem društvenih mreža bila delimično već upoznata sa njegovom aktivnom promocijom švedskog modela borbe protiv epidemije, bila sam zaista neprijatno iznenađena činjenicom da je ovaj novinar koji se predstavlja kao levičar, netačno prikazao sliku u pogledu broja umrlih u Švedskoj i Srbiji. Smatrala sam da je važno obratiti se uredništvu N1 sa ispravkom netačne informacije zato što očekujem u skoroj budućnosti, a u skladu sa oštrim strateškim zaokretom koji Vlada poslednjih dana najavljuje, poplavu ovakve propagande na TV kanalima, te smatram da ih treba podsetiti da se njihove informacije proveravaju i da postoji neka javnost koja će ih osuditi za ustupanje medijskog prostora neodgovornim pojedincima. Smatram da je promocija modela koji podrazumeva preživljavanje (socijalno i biološki) najsposobnijih jednako zagovaranju eugenike, i kao takvo anticivilizacijski čin koji bi momentalno morao biti odbačen.
U ovom kontekstu treba čitati i moju kritiku jednog od Rujevićevih javnih istupa[2], kako sam je isprva i formulisala: “nameće se bojazan da iznošenje falsifikovanih statistika u javnost služi da se određeni model reagovanja na epidemiju, u ovom slučaju švedski, prikaže boljim nego što jeste, te kao superioran drugim modelima, bez obzira na to koliku cenu u ljudskim životima već ima u Švedskoj, kao i koliku bi cenu u ljudskim životima imao na našem podneblju gde je gustina naseljenosti stanovništva višestruko veća, veći udeo stanovništva živi u višegeneracijskim domaćinstvima, a zdravstveni sistem uništen decenijama rezova u javnom sektoru, tj. merama štednje.”
Nemanja Rujević je narednog dana odgovorio na moje pismo https://www.facebook.com/nemanja.rujevic.7/posts/10157502578122880 na društvenim mrežama, izvinio se za “nenamernu grešku” i okarakterisao moju intervenciju kao “zloćudnu”, “mlataranje teškim rečima”, “moralizovanje” i sl.
Ljudi često nenamerno greše i to je sasvim u redu, i nipošto nije razlog da ih se zbog toga pregrubo proziva, pali na lomači i slično. Uvek je zanimljivo i izazovno raskrinkavati laži moćnika koji su na vlasti i koji koriste poluge celokupne državne mašinerije da predstavljaju stvarnost drugačijom nego što ona uistinu jeste[3], a sa ciljem očuvanja vlasti i držanja nemoćnih u potlačenom položaju. Nikada se do sada nisam bavila nekim pojedinačnim novinarom ili novinarkom, a svakako ne zbog neke njegove ili njene nezlonamerne izolovane greške u proračunu.
Time se svakako ne bih bavila ni sada, kada bi u pitanju bila izolovana greška u proračunu, a ne sistematsko promovisanje anticivilizacijske ideologije, pa još zaodenuto u samodeklarisano levičarstvo. U ispravnost ovog zaključka dodatno sam se uverila nakon što sam prihvatila poziv koji mi je Rujević uputio u svom odgovoru, da detaljnije pogledam njegovih “nekoliko tekstova, mnogo objava na društvenim mrežama” i “nekoliko emisija” u kojima je govorio o ovoj temi.
Rujević je 24. marta na Vajsu objavio tekst “Korona virus ubija ljude. Politika izolacije takođe” https://www.vice.com/rs/article/jge4xp/korona-virus-ubija-ljude-politika-izolacije-takode koji “preispituje” tezu da će “društvene, ekonomske a možda i zdravstvene posledice izolacije” biti takve da će prevazići eventualne posledice odsustva te mere. Citiraću Stevana Filipovića koji je odlično ideološki pozicionirao ovaj tekst rečima https://twitter.com/SejtanovRadnik/status/1242460360671735809: “Ovaj i slični tekstovi počivaju na premisi da je jedino što MORA da preživi Koronu – kapitalizam, i to u apsolutno nepromenjenom stanju.” U međuvremenu se Rujević više puta vraćao na tu temu, a povremeno upravo da pohvali “švedski model”.
ŠTA JE PROBLEM SA ŠVEDSKIM MODELOM?
Pošto se neretko može pročitati komentar da Švedska ili druge boljestojeće zemlje zapada mogu sebi da dozvole manje oštre mere “jer to njihov zdravstveni sistem može da podnese” treba razjasniti jednu stvar: pitanje da li zdravstveni sistem jedne zemlje može da preživi ogroman pritisak epidemije a da se u potpunosti ne uruši nije isto što i pitanje da li ljudi u tim zemljama mogu da prežive bolest u najvećem mogućem broju. Zašto su ovo dva različita pitanja? Zato što će i u zamišljenom idealnom zdravstvenom sistemu u kojem nema nestašice zaštitne opreme, respiratora, kreveta na intenzivnoj nezi i medicinskog osoblja pacijenti u određenom procentu umirati i pored najbolje moguće nege. Umiraće nešto manje nego u sistemu u kojem ne mogu da dobiju pomoć, ali će svejedno umirati. Sledstveno tome – što je veći procenat zaraženog stanovništva, to će veće biti apsolutne brojke umrlih. Zalaganje za sticanje “imuniteta krda” tj. kolektivnog imuniteta, odnosno zaražavanje 60-70-80 posto ljudi u zavisnosti od različitih procena, nužno znači zalaganje za ogroman broj mrtvih, i u najboljem zdravstvenom sistemu[4]. Od ovih zaraženih najviše će umirati oni bolesniji i stariji, što je razlog da svesno zalaganje za ovaj pristup epidemiji – pristup koji podrazumeva preživljavanje socijalno i biološki najsposobnijih – sasvim opravdano možemo nazvati eugeničkim pristupom. U etičkom smislu, pitanje je koliko je izbor da se pusti da se ljudi zaražavaju i tako stiču “imunitet krda” (u ime ekonomije ili nečeg drugog) daleko od bacanja onih najugroženijih u reku ili lapota.
Rujević je u svom odgovoru na moju ispravku prenebregao ceo ovaj politički i etički kontekst, i predstavio moju intervenciju kao ničim izazvanu preteranu reakciju – “ljuljuškanje u moralističkoj kolevci” ili “mlataranje teškim rečima” zbog jedne sitnice kakva je “nenamerna greška” u nekom proračunu. I dalje držim da je teško, sve i da nas mrzi da uzmemo digitron, promašiti baš toliko pa pomisliti da je smrtnost od 18,6 umrlih na milion stanovnika tri puta manja od 170, kako je Rujević izjavio na N1. Ovako “odokativno”, čovek bi pre pogrešio pa rekao npr. 10 ili 8 puta.
Ono što jeste moguće je da Rujević uopšte nije znao podatke o smrtnosti za Srbiju kada je gostovao na N1. To bi moglo objasniti činjenicu da je Srbiju, Nemačku i Dansku stavio u isti koš pri poređenju sa Švedskom. Uveliko se pišu tekstovi koji pokušavaju da objasne veliku diskrepanciju u smrtnosti između istočne (uključujući Srbiju) i zapadne Evrope. Postavlja se pitanje kako je moguće da jedan ozbiljan novinar koji najmanje mesec dana piše upravo o ovim temama sebi dozvoli da uopšte ne prati relevantne podatke, dok sam u svojim tekstovima i na Tviteru kritikuje ili promoviše određene mere ili modele. Podaci o smrtnosti na milion stanovnika neke zemlje se ne menjaju dramatično iz dana u dan jer su kumulativne prirode. Dakle i pre 5, 10 ili 15 dana odnos umrlih u Švedskoj i Srbiji bio je približno isti kao 22. aprila – mogao se zaokružiti na 7, 8 ili 9. Ni u jednom momentu od početka epidemije nije bio 3, što se može videti na grafiku.
Grafik 1*
Odgovornost javnih ličnosti u pristupu ovako ozbiljnim temama je ogromna. Utoliko pre što smo svi svesni da se ne možemo uzdati u odgovornost vlasti, ili u to da neće u bilo kom trenutku povući ultimativno neodgovoran potez i zarad “pokretanja ekonomije” prerano ili prenaglo ukinuti mere protiv širenja epidemije. Pogotovo ako je svesna da za to neće biti kritikovana ni sa jedne strane političkog spektra, već naprotiv, može čak i da se opravda time da je izašla u susret sveprisutnim kritikama mera.
Ovakvi neodgovorni istupi koji javnosti predstavljaju netačne podatke imaju za posledicu i to da se među stanovništvom prihvate zablude oko mogućih posledica različitih pristupa. Da Rujevićeva “nenamerna greška” na N1 nije izolovan primer lažnog predstavljanja situacije u Švedskoj, možemo videti i na društvenim mrežama gde isti autor izjavljuje “Izgleda da su Šveđani baš imali sreće, kod njih je neki virus što se povlači i bez zaključavanja svega”.
Izvor: Twitter https://twitter.com/strani_placenik/status/1252489754760839168
Virus bi se u svakom slučaju na svakom mestu na svetu posle nekog vremena povukao “i bez zaključavanja svega”, tu su liberali u pravu, samo je pitanje uz koju cenu u ljudskim životima. Uvođenje oštrih mera u trenutku kada još nema ljudskih žrtava služi da se na vreme predupredi eksponencijalna progresija broja zaraženih. Uvođenje blagih mera vodi tome da se epidemija najpre proširi, da veliki broj ljudi izgubi život u tom procesu, a da strah usled masovnog umiranja kojem svedoče uveri stanovništvo da treba (samoinicijativno ili ne) da primene oštrije mere samoizolacije. Dakle, do oštrijih “mera” će svejedno doći, ali tako što će celokupno stanovništvo da prođe kroz surovi ubrzani pokazni kurs iz epidemiologije.
U trenutku kada je Rujević napisao ovaj tvit, u Švedskoj je bilo preko 1500 mrtvih, a danas ih je preko 2500.
Grafik 2*
U nastavku kao dokaz za svoju neodgovornu izjavu da se virus u Švedskoj “povlači i bez zaključavanja svega” Rujević prilaže grafik koji nipošto ne svedoči o povlačenju virusa u tom trenutku, čega je očigledno i sam svestan pošto kaže da se u Švedskoj neradnim danima dešavaju “nepravilni padovi” usled “kašnjenja sa statistikom”. Nakon što mu je više ljudi skrenulo pažnju da brojke ne idu u prilog njegovoj tezi o “povlačenju virusa” i da se na nedeljnom nivou i dalje vidi rast broja slučajeva, Rujević se poziva na grafik Agencije za javno zdravlje Švedske https://experience.arcgis.com/experience/09f821667ce64bf7be6f9f87457ed9aa .
Izvor: Twitter https://twitter.com/strani_placenik/status/1252603859954028544/photo/1
Obazrivija javna ličnost kojoj je pripala žalosna uloga promotera neoliberalne ideologije preživljavanja “najsposobnijih”, bi se, pre objavljivanja ovog grafika kao krucijalnog dokaza za svoju tezu, makar zapitala kako dolazi do neusklađenosti između dnevnih podataka o umrlim u Švedskoj koji su nepovoljni (pogledati grafik br. 2), i grafika koji naizgled prikazuje konstantan pad u broju umrlih i tek po nekoliko desetina umrlih u poslednjim danima:
Izvori: konferencije za štampu Agencije za javno zdravlje Švedske (http://www.youtube.com/watch?v=gYZJCurc3Gc&list=PLLqBo3UjMccAyAkJ9uiJkQpPjDYUoWlHp)
Ovo bi zahtevalo nešto ozbiljnije istraživanje i zapitanost o načinu na koji se dnevni slučajevi smrti dodaju starim podacima u Švedskoj. Posle izvesnog istraživanja autor bi došao do zaključka da iz oblika ovog grafika (sa sajta Agencije za javno zdravlje Švedske) ne sme da izvlači nikakve zaključke iz prostog razloga što se podaci svaki dan pridodaju na način koji obesmišljava (i povoljne i nepovoljne) predikcije, jer je broj umrlih za svaki dan uvek otvoren za naknadne izmene. O čemu se zapravo radi? Na slici iznad su prikazani grafikoni iznošeni na zvaničnim konferencijama za štampu Agencije za javno zdravlje Švedske i ostalih nadležnih institucija (https://www.youtube.com/watch?v=gYZJCurc3Gc&list=PLLqBo3UjMccAyAkJ9uiJkQpPjDYUoWlHp) u poslednje dve nedelje. Zelenom bojom su označeni smrtni slučajevi koji su tog dana pridodati na grafik. Vidimo da se svaki dan novi slučajevi pridodaju i za po više od tri nedelje unazad, što oblik grafika čini stalno podložnim radikalnim promenama.
Kada bismo pokušali da uzimamo podatke sa ovog grafika za neki konkretan dan to bi izgledalo ovako: recimo da nas zanima broj umrlih na dan 15. april. Ukoliko 16. aprila potražimo tu informaciju, dobićemo podatak da je dan pre toga umrlo oko 40 ljudi; ukoliko 20. aprila odemo na sajt i pogledamo, pisaće da je 15. aprila umrlo skoro 60 ljudi. Ako se pak vratimo 24. aprila videćemo da je ovaj broj iznad 100.
I kada su u pitanju novozaraženi, grafik za Srbiju pokazuje povoljniju situaciju za stanovništvo, za sada. Iako je broj testiranja dramatično povećan, imamo stagnaciju u broju registrovanih slučajeva zaraze. Postoji osnovana bojazan da će doći do ponovnog pogoršanja epidemije usled najavljenog naglog ukidanja mera nakon prvomajskih praznika.
Grafik 3*
Ono što jedan ozbiljan novinar piše falsifikujući činjenice izraz je potmulog ali efikasnog pritiska brutalne neoliberalne dogme na odnos prema činjenicama. Treba biti zahvalan Rujeviću što je otvorenije i potpunije od drugih pokazao ovaj vrlo raširen ideološki uticaj.
O ČEMU SE OVDE ZAPRAVO RADI?
… JER JEDINO ŠTO MORA DA PREŽIVI JE KAPITALIZAM
Pristup da mere protiv epidemije treba da se olabave da bi radnici imali od čega da prežive ima više zlikovačkih funkcija. Jedna je da nam nametne stav da “ova kriza neće srušiti kapitalizam” (https://twitter.com/strani_placenik/status/1242488664158019586) te da ne treba da se zaluđujemo i da postavljamo neke radikalne zahteve. Druga je da nas podseti da nemamo taj luksuz da mislimo o svom zdravlju i životu, jer su to pitanja rezervisana za vladajuću klasu, a naše je da razmišljamo o tome kako da se prehranimo. Treća je da već sada nametne narativ o tome da su za ekonomsku krizu koja nas neumitno iščekuje krive mere kojima su spašavani životi, a ne nemogućnost kapitalizma da se nosi sa ovim tipom vanrednih situacija (kao i nizom redovnih). Kada nas ovaj desničarski narativ fino pripremi za mračnu budućnost koja nas čeka, neće nam padati na pamet da bilo šta tražimo ili očekujemo – od života i zdravlja, do nedajbože dostojanstvenog života od svog rada. Bićemo zahvalni kapitalistima na mrvicama i Bogu što smo živi. Ako preživimo.
*Proračuni i prikazi na graficima 1, 2 i 3 pravljeni na osnovu izvora: European Centre for Disease Prevention and Control
Ministarstvo zdravlja Republike Srbije https://covid19.rs/
Worldometer https://www.worldometers.info/coronavirus/
[1] Nije još objašnjeno da li je ovo bilo posledica nemogućnosti nabavke testova ili neodgovornosti onih koji su bili zaduženi za to.
[2] Jedan od indikatora njegove političke pozicije je i činjenica da ga nije uznemirila Jergovićeva optužba za hitlerizam upućena ljudima zabrinutim za svoje i tuđe zdravlje, ali je bio zgrožen mojom opaskom da su proeugenički stavovi bliži Hitleru nego antifašizmu. Naime, u tekstu (https://www.pobjeda.me/clanak/jergovic-ako-vam-je-zdravlje-vaznije-od-slobode-onda-najbolje-da-vise-nikad-ne-izadete-iz-kuce?fbclid=IwAR0DaXouUELm6nYxx7eru3Rg7ccWukLYP9eGtstg0vcgppqwpqdOU1bln7U) koji pored podrške eugeničkom modelu, predstavlja miks najtoksičnijeg liberalizma i antitotalitarističkog narativa (koji u pomodnom revizionističkom maniru izjednačava nacizam i komunizam) Jergović je otišao dalje od uobičajenih zagovornika ovih pozicija kada je praktično celokupno stanovništvo optužio za pristajanje na “hitlerovsku parolu”: “Ljudi se ponašaju kao isprepadani magarci. Pristaju na to da ništa nije vrednije od zdravlja. A to je, opet, u najizvornijem obliku totalitaristička, hitlerovska parola.”
[3] Kao što je npr. obračunavanje sa zloupotrebom državnih statistika u vezi sa prosečnim prihodima i nejednakostima (https://pescanik.net/sta-znaci-prosecna-zarada-ako-je-vecina-nema/), ili obračunavanje sa Vučićevom kampanjom protiv žena (http://www.elektrobeton.net/mikser/klasni-rat-drzava-protiv-zena/),
[4] Upravo je Nemačka odličan primer za ovu tendenciju – zemlja čiji je zdravstveni sistem za red veličine bolji od ostalih unutar Evropske unije ima preko 6 hiljada umrlih usled velike raširenosti zaraze, srazmerno broju stanovnika tri puta više od Srbije čije je zdravstvo u katastrofalnom stanju.
Autor/ica 👤Maja Krek
