Premijera plesne predstave Shelter

Povezani članci

• Priče iz Užica, Ivanjice i Čačka kroz objektiv učesnika Interakcije
• 25 godina od zločina u Sjeverinu – Dužni smo da pamtimo i poštujemo žrtve ratnih zločina
• KADA VLASTI TERAJU GRAĐANE DA LAŽU, ŠTA OČEKIVATI OD NJIH?
• GRAĐANSKA VOJVODINA: SRBIJA NA PUTU FAŠIZMA
• Balkan u Indokini i još poneko
• Viši sud u Subotici pravosnažno oslobodio ekološkog aktivistu Đuru Vavroša

Foto: Nemanja Maraš

Premijera plesne predstave Shelter u koreografiji Kristofa Beranžea i Žonatana Pranlas-Deskura autorskog dvojca kompanije Sine Qua Non Art, premijerno će biti izvedena 29. juna na sceni BITEF teatra s početkom u 20.00 časova.

Koreografija Shelter je završna predstava studenata Instituta za umetničku igru, odseka za savremenu igru. Shelter je novi i neuobičajeni stvaralački proces inspirisan ritmovima muzičkih partitura u kome muzika i ples kreiraju brzinu, iniciraju pokret tela i njegov let i pričaju epsku sagu o istoriji Beograda, grada raspetog između stalnog razaranja i izgradnje. Zatim iznutra gradimo sklonište čiji je zadatak da nam omogući otvaranja ka svetu uprkos njegovim kontradikcijama, dostignemo tišinu usred urbane vreve i dramatičnosti života. Tokom procesa analiziramo kategoriju propadanja, rastakanja čak i onih struktura za koje smo mislili da su večne, momente tokom kojih shvatamo da je samo naše telo naš hram, navode autori.

Predstavu izvode Katarina Bućić, Jovana Grujić, Natalija Trifunović, Bisera Dimčeva, Katarina Ilijašević, Sonja Stojanović i Tijana Ostojić.

Muzika Sklonište (2005), Majkl Gordon, Dejvid Lang i Julia Volf. Teks Debora Artman.

Projekat se realizuje uz podršku Francuskog Instituta u Srbiji, Međunarodne platforme Teatroskop, Ministarstva za kulturu i informisanje Republike Srbije, Bitef teatra i Fakulteta za inženjerski.

O autorima:

Žonatan Pranlas-Deskur

Nakon što je diplomirao slikarstvo i istoriju umetnosti 2001. godine, Žonatan Pranlas-Deskur nastavlja svoje usavršavanje na Univerzitetu Eks-Marsej u Provansi, gde studira pozorišnu umetnost i režiju i stiče diplomu prvog stepena (DEUST) za izvođačke umetnosti. Potom se bavi radom na telu pa započinje usavršavanje savremenog plesa u Parizu i učestvuje u brojnim predstavama evropskih koreografa: u Italiji sa Rebekom Murgi, u Sloveniji sa Matejom Bučar, u Austriji sa Sebastijanom Prantlom (festival Impulstanc), u Grčkoj sa Kostasom Rigosom (OCTANA DANCE THEATER). Tokom svoje karijere slobodnog umetnika dobija mnogobrojna priznanja, naročito u periodu saradnje sa An Terezom Dekersmeker (Brisel) koja 2006. osniva studio P.A.R.T.S (Performing Arts Research and Training Studio) za istraživanje i usavršavanje izvođačkih umetnosti. Žonatan učestvuje u dva ciklusa usavršavanja i istraživanja i diplomira na P.A.R.T.S školi.

Projekti: Inferno / Romeo Kasteluči & Sindi Van Aker, festival Davinjon u dvorištu Avinjon (2008); Dijalog 09 Neues Museum (Novi muzej) / Saša Valc, predstavljen na ponovnom otvaranju muzeja Neues Museum (Novi muzej) u Berlinu (2009); Anyway no way, Džona Džaspersa, Opera Monea (2010).  Radio je sa trupom SOIT Hansa Van Den Bruka (Ex-Ballet C of the B) iz Brisela i sa Aleksandrom Vajerštal u Tanchausu u Dizeldorfu. Od 2011. do 2014. godine radi sa Matild Monije u Nacionalnom koreografskom centru Monpelje na nekoliko kreacija, repertoara i repriza: Pudique Acide / Extasis / Twin Paradox / Soapéra. Tokom perioda rada u CCN, pedagog je za redovna usavršavanja plesača, naročito u Staklenoj menažeriji (La Ménagerie de Verre) u Parizu ali i na međunarodnom nivou u Tajvanu, Etiopiji, Republici Benin, a prenosi i repertoar Matild Monije – Monpelje CCN u Baletu de Loren i Univerzitet Pariz-8 (Master 1 i 2).

Kristof Beranže                

Nakon diplomiranja na E.M.N.D, La Rošel, 1990. godine Kristof Beranže već 1992. postaje izvođač u Nacionalnom baletu Loren. Prvo je igrao istaknuti klasični repertoar, pod upravom Pjera Lakota. Fransoa Adre ga je 2000. godine  nominovala za solistu, ali je tek dolaskom Didijea Dešana postao zapaženi izvođač u CCN i zauzeo posebno mesto u umetničkom usmerenju. Svoje prve komade za repertoar CCN realizuje 2000. godine a postaje i gostujući koreograf u drugim organizacijama kao što su Baleti mladih Evrope (Les Jeunes Ballets d’Europe), Baleti Mec Opere (Metz Opera Ballets), La Rošel Konzervatorijum, Avinjon. Prateći njegovu karijeru instruktora i koreografa, Didije Dešan mu poverava umetničko vođenje i edukaciju u plesnoj školi u okviru CCN – Balet De Loren. Kristof Beranže je 2003. godine primio viteški orden iz reda umetnosti i književnosti za svoja dostignuća u umetnosti i za kvalitet promocije baleta u Francuskoj. Tokom 22 sezone svog izvođačkog rada, Kristof Beranže je formirao repertoar od preko 80 komada čije koreografije je potpisalo preko 60 koreografa. Potom istražuje rad vrhunskih izvođača, počev od klasičnog repertoara Marijusa Petipe, Žorža Balanšina, Vaclava Njižinskog preko neoklasičnog repertoara Jiržija Kilijana, Naha Duata, Hans Van Manena, Vilijama Forsajta sve do savremenih koreografa kao što su Žan-Klod Galota, Anželin Preljokaž, Odil Dibok, Mers Kaningam ili Pol Tejlor, sa kojima stvaranje poprima drugačije značenje. Kao asistent koreografa učestvuje u kreacijama savremenih koreografa kao što su: Lia Rodrigez, Mišel Noare, Rasel Malifant, Karol Armitaž, Robin Orlin, Bojzi Sekuana, Fosten Linjekula, Maria La Ribo i Matilda Monije. Vremenom postaje priznat umetnik na nacionalnom i međunarodnom nivou. Imenovan je 2010. godine za umetničkog asistenta, zatim i umetničkog koordinatora aktivnosti Petera Jakobsona a do 2012. godine koordinira umetničkim i tehničkim timom u CCN. Sa Žonatanom Pranlas-Deskursom 2012. godine osniva kompaniju SINE QUA NON ART, sa kojim zajednički stvara nekoliko komada i angažuje se u koreografskom radu, u Francuskoj i u inostranstvu.

Sine Qua Non Art se bavi razvijanjem promenljivog, eluzivnog i asertivnog stvaralaštva. Trupa je osnovana u La Rošelu 2012. godine pod vođstvom Kristofa Beranžera i Žonatana Pranlas-Deskursa. To je interdisciplinarna trupa koja razvija hibridno, kolektivno scensko ispisivanje. Svako stvaranje vezano za telesno zasniva se na koreografskoj apstrakciji, muzičkoj podlozi i poroznosti između izvođačke i vizuelne umetnosti. Na taj način se iscrtavaju talasanja mnogih pojavnost ljudskog postojanja, izazova vremena, prostora i uloge umetnika u ovom promenljivom svetu. Otkriva faze naših fizičkih i psihičkih stanja, naše odnose prema sebi i prema svetu uopšte. Sine Qua Non Art proizvodi atipsko stvaralaštvo koje maštu stavlja u centar sadašnjeg trenutka.