Borba za Toplodolsku reku: TEMSKA – MI SMO ZAKON
Povezani članci
- Strokkur, jedan od najpoznatijih gejzira na Islandu
- Predizborna vrućina
- Esad Bajtal: Gdje je energija bosanskog duha?
- Branko Radaković u Makedoniji
- Kakva je veza između klimatskih promjena i virusnih infekcija?
- Esad Bajtal: Kako život na planeti učiniti ljudskijim i moralnijim nego je to bio juče, i posebno danas
Hidrocentrale u Parku prirode?!
Zakon nekad, zakon sada. Neke stvari se nikada ne menjaju.
Davne 1963. godine brdo na Staroj Planini se obrušilo i pregradilo reku Visočicu. Voda iz Visočice se akumulirala i napravila jezero na mestu gde se brdo obrušilo. Kasnije, 80-ih i 90-ih je na tom mestu završena izgradnja brane kako bi situaciju koju je priroda tako namestila čovek mogao da iskoristi u potpunosti. Voda iz akumulacije se koristi za snabdevanje Pirota i Niša električnom energijom.
Faza 2 tog projekta je trebala da bude pregrađivanje Toplodolske reke i njeno usmeravanje ka toj istoj akumulaciji u cilju povećanja kapaciteta proizvodnje električne energije i izgradnja tunela za tu namenu. Izgradnja tunela je stopirana 2004. godine kada je skupština opštine Pirot izglasala obustavljanje radova. Posle ovoliko godina, iz neke fioke je ispao taj projekat koji je, eto, već započet i hajde da ga onda i završimo. Sledeća aktivnost je sprovođenje reka ka jezeru kroz tunele napravljene samo za tu namenu. Tunelima se voda dovodi ali i odvodi iz jezera u slučajevima „viška voda“. Sve to zvuči lepo dok se ne znaju detalji.
A detalji su najbitniji.
Ni prilikom izgradnje prve faze, ni prilikom izgradnje druge faze projekta meštane, vrlo zainteresovanu javnost, niko ništa nije pitao. Nikakva dokumentacija, osim tehničke nikada nije postojala. Pregrađivanjem reke dolazi do uništavanja biljnog i životinjskog sveta, riblji fond nestaje. Toplodolska reka je čuvena po ribljim vrstama koje naseljavanju brdske reke. – kaže Dušan Jovanović, ribolovac iz Niša, koji skoro svaki svoj slobodan dan koristi na obalama Toplodolske reke.
Žitelji naselja Temska se već dugo bore da do izgradnje faze 2 ovog projekta nikada ni ne dođe.
Tomislav Pančić, predsednik MZ Temska kaže da je i rok trajanja same akumulacije odavno prošao i da je poslednje što treba da se radi, jeste da se širi kapacitet te akumulacije. Pored toga, po njegovim rečima, sama Toplodolska reka, kada je u bujičnom periodu je toliko zamuljena da bi vrlo brzo zamuljila i zagušila i sam tunel. To su verovatno, između ostalih, i razlozi zašto ovaj projekat nikad nije imao sve potrebne dozvole i zaživeo.
Dušan Mitić, dipl. inž. elektrotehnike i odbornik u Skupštini grada Pirota kaže da je Eletroprivreda u tri navrata pokušavala da dođe do građevinske dozvole i da je Skupština grada Pirota to svaki put sprečila. Skupština grada postupa u interesu i po „nalogu“ građana. Građani celog tog kraja su protiv nastavka izgradnje tog projekta i prosto se osećaju kao da im neko nameće nešto što nije u njihovom najboljem interesu. Logično je da se pitaju i u čijem je to interesu ako nije njihovom?
Takođe jedan od žitelja Temske i poštovalac staroplaninskog kraja i načina života ljudi u tom kraju, Aleksandar Jovanović Ćuta se pita zašto je izgradnja ovog tunela i presecanje jedne male, brdske, čiste reke u nacionalnom interesu kako su saopštili ministar rudarstva i energetike u Vladi Srbije Aleksandar Antić i direktor HE Pirot Ljubomir Stojanović.
Nikakva javna rasprava, nikakvo predstavljanje projekta nije inicirano da se lokalnoj zajednici predstavi taj „dobitak“ po njih i po celu naciju. Naprotiv, njih niko ništa nije ni pitao. A u prirodi ljudi je da se oni sami pitaju ako ih već niko ništa ne pita. Pitaju se da li ovom dodatnom proizvodnjom električne nergije EPS pokušava da popravi i „prikrije“ gubitke u sopstvenoj mreži, koji su višestruko veći nego evropski prosek. Pitaju se da li će to i od Evrope, ka kojoj toliko žurimo, moći da se „sakrije“ gubitak u mreži i transportu električne energije uništavanjem prirodnih dobara i lepota i ozbiljnih turističkih potencijala.
Ljudi u ovom kraju žive od zemlje i prirode. Zemlju hrani sunce a zaliva voda. Voda iz njihovih reka. Reka koje oni čuvaju jer znaju koliko su im one blago.
Ljudi u ovom kraju se raduju mogućnosti iskorišćavanja tog prirodnog bogatstva koje oni imaju u ekološke i turističke svrhe. Oni se za to opredeljuju. Za samoodrživi razvoj koji će ono što oni imaju sačuvati i za buduće generacije ali i za sve koji vole da uživaju u prirodi i prirodnim lepotama. Njihov glas se sasvim jasno i glasno čuje. Samo ih treba pitati i saslušati.
- Mi smo zakon!- poručuju građani Temske, mesta na Staroj planini, koja je proglašena za Park prirode.
Link prema emisiji „Temska – Mi smo zakon!“, iz Dokumentarnog tv serijala „Zelena patrola na delu“: