Svetislav Besara: Marksizam i varvarstvo

Povezani članci

• Usvojena apelacija porodica ubijenih vojnika Armije BiH protiv Državnog tužilaštva
• Fašističko ponašanje vijećnika Općinskog vijeća Novo Sarajevo
• PARTNER VAŽNIJI OD DESET DRUGIH: “Prointer”, omiljena firma vlasti RS, održava mrežu sarajevske opštine Centar
• Predrag Kojović: Jedino građanski koncept garantuje opstojnost BiH
• Razum pripada prošlosti?
• Neoiredentistička “Unione degli Istriani. Libera Provincia dell’Istria in Esilio” obilježila “Dan oslobođenja grada Trsta od jugoslavenske okupacije” koju želi Savez Istrijana

Je li, more, Panoviću, kad ono rekosmo da nastupa varvarstvo? Da budem iskren – nisam ni sam siguran, a mrzi me da kopam po „Propasti zapada“, golema je to knjiga, ali rekao bih da je Špengler pomenuo 2011. I kako stvari stoje, izgleda da je bio u pravu. Čitam, recimo, Albaharijev tekst u „Politici“ u kome piše da su u nekim američkim državama nastavnici digli ruke od učenja dece pisanim slovima. Ima da nabubaju da se potpišu, čisto radi ugovora i čekova, a ostalo se prepušta čuketanju po tastaturama, seme im se zatrlo, neki me prijatelji-medicinari ubeđuju ovih dana da sam diskus herniju fasovao upravo zbog njih. Da sam znao šta me čeka, pisao bih guščijim perom i mastilom od baruta, ali i ja padoh u zamku naprednih tehnologija. No, dobro. I vreme mi je da se smucam po banjama.

Pa kad već ulazimo u doba varvarstva, red je da malo o njemu i proćakulamo. Pogrešno se, naime, smatra da varvarstvo nužno podrazumeva apsolutnu neobrazovanost, nemar prema kupanju i prezir prema tehnologiji. Ne, uopšte. Suština varvarstva je odsustvo obzira i namera da se do nekog cilja stigne po svaku cenu. Sad će neko reći da takvo stanje nije ništa novo i biće u pravu – vaistinu nije – ali Špengler i ne govori o varvarstvu kao iznenadnom incidentu, već kao o procesu. Kada civilizacija dosegne svoj vrhunac, uči Špegler, momentalno se aktiviraju procesi involucije i mic-po-mic stižemo do 2011. U kojoj onaj okupani, relativno obrazovani i tehnologiji skloni Brejvik ubija sedamdeset i nešto ljudi. Jedni vele psihopata, drugi kažu „jako zao čovek“, a ja bih se usudio da kažem da je Brejvik u suštini varvarin, bez obzira na to koliko se pozivao na hrišćanstvo. Jer u varvarskom pogledu na svet, Brejvik doista nije učinio ništa posebno loše. Ispunio je svoju volju. I imao je, pride, ideološku podlogu. Viši, da kažemo, cilj. Norveška je po njemu ugrožena islamom, marksizmom i još koječim, pa je delija rešio da stvar uzme u svoje ruke.

Ono što – osim monstruoznosti besmislenog zločina – izaziva zabrinutost jeste činjenica da je Brejvik ponikao u verovatno najcivilizovanijoj državi ovog sumornog sveta. Arapski terorizam se prilično uspešno mogao objašnjavati siromaštvom, kolonijalizmom i ostalim sociologemima, ali kako objasniti norveški terorizam, doli kao pucanje sve tanje skrame civilizovanosti na njenom najčvršćem mestu. Iz čega proizilazi da civilizacijska građevina i nije bila tako solidna. Ej, more, ljudi, jedva da je prošlo tristotinak godina od vremena enciklopedista i njihove ohole tvrdnje da „na svetu nema više ničeg neobjašnjivog“. Šta će biti u toku sledećih tristotinak – o tome ne smem ni da mislim. Preostaje nam samo da se nadamo da su marksisti bili u pravu i da će kvantitet kad-tad prerasti u kvalitet.

danas