Hor pravednika
Povezani članci
- Transporter tečnog gasa “Prelude”: Šel porinuo najveći brod na svijetu
- Zbog ustaških pozdrava morat će na edukaciju
- Borba za papino mjesto počela još prije dvije godine
- Latvija i Estonija napustile Inicijativu 16+1
- Trenutak odluke: Ujedinjeno Kraljevstvo glasuje o ostanku u Europskoj
- Budućnost Facebooka
Ako zanemarimo različita osećanja prema Benjaminu Netanijahuu, ovi izbori nemaju nikakvog značaja. Znate li zašto? Zato što osim podrške ili otpora u odnosu na trenutnog premijera, sve jevrejske partije govore isto: sve su za cionizam, za jevrejsku nadmoć, za nastavak okupacije. Stoga su ovo izbori bez opcija, izbori bez alternative, izbori na kojima nema pravih izbora.
Obratite pažnju na reakcije svih stranačkih prvaka na odluku Međunarodnog suda u Hagu da istraži aktivnosti Izraela na okupiranim teritorijama. Od Benjamina Netanijahua do Merav Mikaeli (predsednice laburističke stranke Avoda) i drugih, svi su deklamovali istu stvar: oni veruju izraelskoj vojsci i njenoj internoj istrazi. Drugim rečima, svi su se složili da nema ratnih zločina. Pravi hor pravednika. Samo je lider leve partije Merec, Nican Horovic, rekao nešto drugo – mada ni on ne dovoljno – ali izbori se ne vrte oko Mereca.
Ovo slepo svrstavanje iza vojske i države kada se radi o tako značajnoj stvari kao što je okupacija zaista baca u očaj. Većina političara centra i levice, od Mikaeli do Jaira Lapida u stvari znaju istinu. Oni znaju sve o vojsci i skoro sve o njenim zločinima i načinu na koji ona samu sebe „istražuje“, ali nisu dovoljno hrabri da to izgovore. Lažu i sebe kroz to ćutanje i podršku vojsci.
Desnica, naprotiv, zaista misli da je vojsci dozvoljeno da čini šta želi. I niko nema pravo da to preispituje i samo antisemitizam može biti razlog kritike izraelske države. Između desnice koja misli da je Izraelu sve dozvoljeno i levice koja se ne usuđuje da kaže istinu je težak izbor. Razlike ima, ali rezultat je isti: podrška okupaciji i izostajanje svake odgovornost.
Već generacijama živimo sa jednom okupiranom zemljom i okupacionom vojskom, čiji vojnici svakog dana krše uzuse međunarodnog prava dok joj cela država horski aplaudira. Naša okupaciona fabrika radi bez prestanka već 53 godine, uz pomoć 700 hiljada naseljenika. Nastala je pod vlašću leve vlade, a ojačana pod pokroviteljstvom desne. Veći deo sveta tvrdi da je reč o bitnoj povredi međunarodnog prava, ali izraelski hor se ljuti na svakog ko traži da se istraže i kazne zločini naseljenika.
Evo, prošle subote je bio lep dan. Palestinska porodica sa osmoro dece je pravila izlet na svom posedu i bili su napadnuti kamenjem od strane maskiranih naseljenika koji su se pojavili iz pravca Micpeh Jaira, sa južnih padina planine Hebron. Strašni vrisci se mogu čuti na snimku koji je napravila organizacija „B’Tselema“ gde se može videti otac porodice sa krvavim licem kako ga prevoze u bolnicu.
Da li je to zločin ili ne? Ovo nije prvi put da naseljenici napadaju iz pravca Micpeh Jaira. Naravno nije ni poslednji. Nema vojske, nema policije, nema pravde, ali ima reakcije od strane okupacione vlasti: „Izrael je upoznat sa ovim incidentom“. Niko nije priveden, niko ni neće biti priveden, kao što nisu privedeni ni napadači Kalila Harianija, 87-ogodišnjeg pastira koga su pre dva meseca napali naseljenici iz istog Micpeh Jaira gvozdenim lancima, motkama i kamenjem.
Izrael je upoznat sa incidentom. Znamo, ali ne činimo ništa. Upoznati smo i ohrabrujemo. Tako Izrael sam sebe istražuje. Čelnici levice i centra sve to vrlo dobro znaju. Znaju i da samo neka međunarodna instanca može da stane na kraj tome, ali nemaju dovoljno čestitosti i hrabrosti da to kažu. Sada nas može spasiti samo Hag. I levica treba da ga pozove u pomoć. Umesto toga hor naših političara promuklo peva la, la, la.
Identitet sledećeg dirigenta ovog hora je zato nevažan. Njegov stil će možda biti drugačiji, možda ćemo dobiti druge muzičke aranžmane, ali pesma i hor će ostati isti.
Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat