ENG
Uprkos policijskom satu nastavljeni protesti i nasilje u SAD
Autor/ica 👤RSE
Povezani članci
foto getty imeges
Nakon mirnih dnevnih protesta u SAD, noć 2. juna je ponovo bila obeležena nasiljem i pljačkom, uprkos policijskom času koje su uvele lokalne vlasti u gradovima širom SAD u nastojanju da održe red nakon policijskog ubistva nenaoružanog Afroamerikanca Džordža Flojda (George Floyd) u Miniapolisu.
Desetine gradova od Njujorka do Los Anđelesa uveli su policijski čas, dok je predsednik SAD Donald Tramp (Trump) pojačao pritisak na guvernere da pozovu nacionalnu gardu, dan nakon što je pretio vojnom akcijom protiv nereda i pljačke.
U Vašingtonu su oklopna vojna vozila, trupe i policija zauzeli položaje na gradskim ulicama nakon što je policija dan ranije rasterala demonstrante suzavcem i gumenim mecima. Deo demonstranata je bio na ulicama i nakon 19 sati, od kada važi policijski čas, ali manje nego prethodnih noći.
U Njujorku, gde je Tramp ranije apelovao na tamošnje vlasti da pozovu Nacionalnu gardu da se pozabavi “gubitnicima” nakon noći pljačke i uništavanja imovine, demonstranti su također odbili da poštuju policijski sat koji počinje u 20 časova.
Kako javlja agencija Rojters, hiljade ljudi su pevale i uzvikivale parole ignorišući policijski čas, posle čega su krenuli u šetnju prema Bruklinskom mostu dok ih je iz vazduha nadgledao policijski helikopter. Policija ih je zatim blokirala na mostu. Prijavili su da su neke od njih uhapsili, a bilo je izveštaja o pljački i materijalnoj šteti.
Kritike zbog najave upotrebe vojske
Odluka Trampove administracije da u igru uvede američku vojsku u suzbijanju protesta zabrinula je one koji tu instituciju vide kao apolitičnu.
Ministar odbrane Mark Esper koristio je reč “mesto borbe” da opiše mesta protesta, a najviši američki general je upotpunio tu sliku pojavljujući se u centru Vašingtona u vojnoj terenskoj uniformi 1. juna, dok su helikopteri organizovali prikaze sile nad gradskim ulicama.
“Amerika nije borbeno polje. Naši sugrađani nisu neprijatelj”, napisao je na Tvitteru Martin Dempsi (Dempsey), penzionisani general sa četiri zvezdice koji je obavljao funkciju predsedavajućeg Zajedničkog šefa štaba.
Policija i trupe Nacionalne garde upotrebile su suzavac da bi 1. juna naterali mirne demonstrante u blizini Bele kuće da se povuku, kako bi Tramp mogao prošetati do obližnje crkve, gde se fotografisao sa Biblijom u ruci.
Crkva svetog Džona je pretrpela štetu tokom proteklog dana, ali je biskup Marian Bud (Mariann Budde) 2. juna rekao da je predsednik koristio crkvu kao pozadinu da prenese „antietičku poruku Isusovom učenju i svemu onome što naša crkva označava.”
U svom prvom većem obraćanju povodom demonstracija, bivši američki potpredsednik Džo Bajden (Joe Biden) obećao je da neće „raspirivati plamen mržnje“ ako bude izabran za predsednika, već će „pokušati zaceliti rasne rane koje već dugo razdiru“ SAD.
Ubijeno najmanje 11 ljudi
Širom zemlje poslednjih dana održani su mirni protesti u većim i manjim gradovima i predgrađima, u jednoj od najvećih kampanja za građanska prava, protiv policijskog nasilja i rasne nejednakosti. Protesti se dešavaju u vreme pandemije bolesti koju izaziva korona virus – COVID-19, zbog čega su milioni ljudi ostali bez posla.
Prema anketi Reutersa / Ipsosa objavljenoj 2. juna, 64 odsto odraslih Amerikanaca reklo je da “simpatiziraju ljude koji trenutno protestuju”, dok je 27 procenata bilo protiv, a devet procenata da nisu sigurni.
Nedelju dana nakon što su se protesti proširili na čitavu zemlju, nasilje koje se događalo u večernjim satima potkopalo je poruke mirnih demonstrancija.
Najmanje 11 ljudi je ubijeno, bilo od policije, pljačkaša ili nepoznatih napadača tokom protesta. Desetine su povređene u nedelji haosa.
U Las Vegasu je jedan policajac u kritičnom stanju nakon što je ranjen 1. juna, dok su u Sent Luisu četiri policajca iste noći povređena u pucnjavi.
Protesti, i miroljubivi i nasilni, ponovo su pokazali u punom svetlu primere preterane upotrebe policijske sile, naglašavajući još jednom ključni zahtev demonstranata o reformi policije.
Građanski nemiri započeli su u Mineapolisu, a proširili su se širom zemlje nakon Flojdove smrti 25. maja. Džordž Flojd je preminuo u bolnici ubrzo nakon što mu je policajac Derek Šovin držao koleno na vratu skoro devet minuta, dok je molio da se skloni i govorio “Ne mogu da dišem”. Policajac je optužen za ubistvo trećeg stepena.
Flojdova smrt je poslednji u nizu sličnih slučajeva policijske brutalnosti prema Afroamerikancima, od kojih su mnoge snimili prolaznici mobilnim telefonima.
Autor/ica 👤RSE
