Globalno zagrevanje preti Rudolfu i družini: Propadaju čitave sezone ispaše irvasa

Povezani članci

• Spas za ugroženu vrstu: Veterinari uspeli da izvade jajašca iz ženki severnog belog nosoroga
• Reagovanje Saveza udruženja za zaštitu i dobrobit životinja Kantona Sarajevo
• Horor u Zrenjaninu: Psi oduzeti vlasniku koji ih je izgladnjivao!
• Posljednji glas za krznašice u BiH
• Evo zašto nikad ne biste trebali požurivati svog psa tijekom šetnje
• Maja Sujoldžić i Dalida Kozlić fizički napadnute prilikom pokušaja ulaska u veterinarsku stanicu u Raljevu

Foto: Shutterstock

Na švedskom delu Arktika, starosedeoci se suočavaju sa teškim posledicama klimatskih promena zbog kojih će možda ostati bez svojih irvasa. Istraživanja otkrivaju da samo jedna kiša ili jedan loš dan mogu da unište čitavu sezonu ispaše irvasa.

Samo nekoliko kratkih sati sunca laponski pastiri provode u patroliranju zimskim pašnjacima, gde su doveli svoja krda irvasa.

Zajednica Laponaca, odnosno Sami naroda u Švedskoj brine o 8. 000 severnih jelena tokom cele godine, migrirajući između tradicionalnih pašnjaka u visokim planinama koje se graniče sa Norveškom leti i šumama dalje na istoku zimi.

Ovaj tradicionalni obrazac koji je dobro služio bezbrojne generacije, sada je, zbog globalnog zagrevanja, na teškom ispitu.

„Zbog ovoga irvasi ne mogu da nađu hranu. Kiša je na snegu stvorila sloj leda ispod kojeg jeleni ne mogu da namirišu lišajeve”, Nil Inga,Laponac, uzgajivač irvasa.

Ove godine, samo polovina stada stigla je u zimske krajeve. Ostali su se vratili u planine gde su im šanse za opstanak minimalne.

„Zima ovde traje osam meseci u godini. Kada već u oktobru započnu loši uslovi paše, sve se samo pogoršava. Ako za irvase ne nađemo bolja područja, gde mogu da nađu hranu, gladovaće do smrti“, rekao je Nil Inga, Laponac, uzgajivač irvasa.

Arktik se zagreva dvostruko brže nego ostatak sveta. Merenja Švedskog meteorološkog i hidrološkog zavoda pokazuju da je zemlja zagrejala 1,64 stepena Celzijusa u odnosu na predindustrijsko vreme. U švedskom planinskom regionu prosečne zimske temperature u poslednjih 30 godina više su za tri stepena u odnosu na prosek 1961.-1990.godine.

„Rekli smo da ne želimo novac jer ne možemo da kupimo bolje vreme novcem. Rekli smo da Evropska unija mora da preduzme mere i to odmah, sada!“, napominje Sana Vanar,Predsednik autohtone omladinske organizacije Laponaca.

Promene imaju pogubne posledice. Irvasi postaju slabiji, ženke imaju spontane pobačaje… Ako se proces ne zaustavi, možda će uskoro sanke Deda Mraza, umesto Rudolfa i prijatelja, vući roboti, a laponski narod biti otrgnut od vekovnog načina života.

NationalGeographicSrbija