Džon Mekejn: Od ratnog heroja do političke ikone
Povezani članci
Američki senator Džon Mekejn (John McCain), šestostruki republikanski senator iz Arizone i ratni heroj koji je preživeo skoro šest godina mučenja i zarobljeništva u čuvenom “Hanoj Hiltonu”, umro je u 81. godini.
Poznat po svojoj borbenosti tokom višedecenijskog mandata u Senatu i dve neuspešne predsedničke kandidature, Mekejn se hrabro suočio sa borbom protiv raka mozga i neželjenih efekata njegovog agresivnog tretmana lečenja pre nego što je podlegao bolesti 25. avgusta.
Proteklih nekoliko meseci Mekejn je proveo okružen porodicom i prijateljima na ranču u Arizoni i objavio, ispostavilo se, svoju poslednju knjigu: “The Restless Vave: Good Times, Just Causes, Great Battles, and other Appreciations”.
Mekejn je u svojoj knjizi priznao da nema ideju o tome koliko mu je vremena ostalo. Ipak to ga nije sprečilo da istupa protiv trenutnog predsednika SAD Donalda Trampa (Donald Trump), izrazi žaljenje što je izabrao bivšu guvernerku Aljaske Saru Pejlin (Sarah Palin) za svoju kandidatkinju u predsedničkoj kampanji 2008. godine i brine o međunarodnoj reputaciji svoje zemlje.
Mekejn je rođen u američkoj Vojnoj mornaričkoj stanici Koko Solo u Panami 29. avgusta 1936. godine, u porodici sa dugom vojnom istorijom.
Sledeći korake svoga oca i dede, obojice admirala sa četiri zvezdice, diplomirao je na Mornaričkoj akademiji u Anapolisu 1958. godine.
Uprkos obema slomljenim rukama, slomljenom kolenu, rutinskom mučenju i dugotrajnim boravcima u samici, Mekejn je odbio ponude za ranije puštanje iz zatočeništva, rekavši će otići tek kada bude bio oslobođen i poslednji američki zarobljenik.
“Zaljubio sam se u svoju zemlju dok sam bio zatvorenik u nečijoj drugoj (zemlji)”, rekao je u svom govoru za republikansku nominaciju na predsedničkoj trci 2008. godine.
“Zavoleo sam (Ameriku) zbog njene pristojnosti, zbog njene vere u mudrost, pravdu i dobrotu svog naroda. Zavoleo sam je ne samo zato što je to mesto, već ideja za koju se vredi boriti. Nikada posle toga više nisam bio isti. Nisam više bio svoj, već sam postao čovek svoje zemlje”, rekao je.
Kao senator izazivao je predsednike bez obzira na partijsku pripadnost, ukoliko je smatrao da njihova politika nije u skladu sa njegovim stavovima. U očima javnosti, prešao je put od ratnog heroja do političke ikone.
Tokom svog prvog mandata u Kongresu, suprotstavio se predsedniku Ronaldu Reganu (Ronald Reagan), i danas poštovanom republikancu, zbog njegove odluke da postavi mirovne marince u Bejrutu sa ograničenim odbrambenim sposobnostima.
Mekejnova zabrinutost pokazala se ispravnom nakon što je bombaš samoubica u oktobru 1983. godine ušao pravo u kasarnu i ubio 241 marinca.
Legenda o njemu dodatno je narasla dok se dosledno suprotstavljao drugom republikanskom predsedniku Džordžu V. Bušu (George W. Bush) zbog poreskih olakšica, optužbi za mučenje i američke strategije u Iraku.
Mekejn je bio jednako težak i za lidere Demokratske stranke.
Bio je jedan od najistaknutijih kritičara spoljne politike predsednika Baraka Obame (Barack Obama), koji je oštro dovodio u pitanje odluku o povlačenju trupa iz Iraka i njegovom odbijanju da povuče svoju “crvenu liniju” za Siriju nakon što je predsjednik Bašar Al Asad (Bashar al-Assad) upotrebio hemijsko oružje protiv svog naroda.
Stvari su se malo promenile kada je 2017. Belu kuću preuzeo republikanac Donald Tramp.
Mekejnu je pripala nezahvalna uloga glavnog predsednikovog antagoniste. Njih dvojica su često dolazili u javne sukobe oko spoljne politike, posebno u pogledu Sirije, Rusije i Kine.
Trump, koji rutinski kleveta i republikance i demokrate koji mu se suprotstavljaju, nazvao je Mekejna “nekompetentnim.” Kao kandidat, Tramp je ismevao Mekejna zbog toga što je “bio ratni heroj jer je bio zarobljen”, dok je Tramp, koji nikada nije služio vojsku, rekao da ceni “ljude koji nisu bili zarobljeni”.
Međutim, Mekejn je takođe bio optužen da je tokom svoje karijere menjao mišljenja o mnogim ključnim pitanjima kao što su imigraciona politika, abortus i smanjenje poreza, kako su se razvijali njegovi pogledi.
Podržao je rat u Iraku i bio je ismevan zbog toga što je izabrao manje poznatu Saru Pejlin za svog kandidata na predsedničkim izborima 2008. godine na kojima je pobedio Obama.
Na međunarodnoj sceni, Mekejn je bio poznat po svom direktnom govoru – kojim je na neke ljude “ribao” na pogrešan način – i njegov “narodni jezik” koji je često otežavao razumevanje teških političkih pitanja.
Bio je snažan lobista za pridruživanje istočnoevropskih zemalja NATO-u.
U aprilu 2017. Mekejn je posetio Crnu Goru i rekao da je pridruživanje malog Jadranskog naroda zapadnom savezničkom savezu – što je postignuto nekoliko sedmica kasnije – od vitalnog značaja za regionalnu stabilnost i zajedničke napore zapadnih saveznika da se odupru Rusiji koja ponovo ustaje.
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je u intervjuu objavljenom 8. juna 2017. godine da je Mekejn, njegov dugogodišnji kritičar koji je jednom rekao da je Putin veća pretnja svetu od ‘Islamske države’, živeo u “Starom svetu”.
Mekejn je takođe poznat po tome što je okarakterisao Rusiju kao “benzinsku pumpu koja se predstavlja kao zemlja”.
Bez obzira na to, Putin je dodao da se divi patriotizmu bivšeg republikanskog predsedničkog kandidata.
Putin je uporedio Mekejna sa drevnim rimskim senatorom Markom Porcijusom Katom Starijim koji je svaki svoj govor završavao rečima: “Kartagina mora biti uništena.”
“Ljudi sa takvim uverenjima kao što je senator koji ste spomenuli (Mekejn), još uvek žive u Starom svetu i ne vole da gledaju u budućnost, nisu voljni da prepoznaju koliko se brzo svet se menja”, rekao je Putin .
“Senator Mekejn mi se dopada u određenoj mjeri. Ne šalim se. Cenim ga zbog njegovog patriotizma i mogu se povezati sa njegovom doslednošću u borbi za interese svoje zemlje”, dodao je ruski lider.
Mekejn je za sobom ostavio suprugu Sindi (Cindy) i petoro dece. Takođe ima dvoje dece iz prethodnog braka.