ENG
Javna pogubljenja i bičevanja ‘neizbežni’ pod talibanskim sudovima, kaže pravni stručnjak
Autor/ica 👤Ron Synovitz
Povezani članci
Piše: Ron Synovitz
Povratak na jeziva javna pogubljenja i bičevanja neizbežan je u Avganistanu kako talibani transformišu sudski sistem zemlje prema njihovom strogom tumačenju islamskog zakona, kaže avganistanski pravni stručnjak za Radio Slobodna Evropana engleskom jeziku.
“Vratićemo se unazad”, kaže Harun Rahimi, docent prava na kabulskom Američkom univerzitetu u Avganistanu. “Uskoro ćemo videti bičevanja zbog preljube i opijanja u javnosti, a videćemo i kako pogubljuju ljude zbog ubistva”.
“Te stvari će se definitivno dogoditi”, kaže Rahimi, koji je potražio utočište u Turskoj pošto su talibani prošlog meseca preuzeli kontrolu nad Kabulom. “Možda to neće biti uz fanfare kako su to ranije činili talibani – ali će donekle biti javno.”
Rahimi svoje kobno predviđanje zasniva na nedavnim odlukama talibanskih sudova u senci i načinu na koji talibanski borci već dugo koriste dva ključna principa islamskog prava kao borbeni poklič – “hudud” i “kisas”.
Hudud i kisas kažnjavanje
Prema talibanskom strogom tumačenju šerijatskog zakona, hudud kazne su fiksne i obavezne za one koji počine “zločine protiv Boga”, objašnjava Rahimi. Takva krivična dela uključuju preljubu, konzumiranje alkohola, pljačku na putu i neke vrste krađa.
Talibanski sudovi takođe mogu doneti presude prema široj definiciji hudud kažnjivih dela koja uključuje napuštanje islama ili pobunu protiv zakonitog islamskog vladara.
Hudud kažnjiva dela koja se ne mogu oprostiti i kazne moraju biti izvedene u javnosti – od javnog bičevanja zbog konzumiranja alkohola, preko amputacije ruke zbog krađe do surovih kazni poput kamenovanja na smrt zbog preljuba.
Rahimi ukazuje da se zbog visokih standarda dokazivanja neophodnih u hudud slučajevima u većini zemalja pod islamskim pravom retko izriču hudud kazne.
Sudovi u tim zemljama odredili su da hudud kazne treba izbegavati ako postoji i najmanja sumnja ili nejasnoća u slučaju.
Nasuprot tome, talibanski režim od 1996. do 2001. godine izvršio je brojna javna pogubljenja, amputacije i bičevanja na sportskim stadionima u Avganistanu.
Kisas je oblik retributivne pravde – “oko za oko” ili “pravedna odmazda” – u slučajevima zločina protiv čoveka.
Prema kisasu, osoba osuđena za ubistvo ide na javno pogubljenje na zahtev porodice žrtve.
Rođaci žrtve ubistva, prema kisasu, takođe mogu da umesto toga da budu namireni “krvavim novcem” – da ubica isplati naknadu.
Pravni sistemi Pakistana, Irana, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara i nekih delova Nigerije predviđaju kisas s različitim stepenom javnog prikazivanja sprovođenja kazni.
Rahimi kaže za RSE da će iz međunarodne zajednice biti veliki pritisak na talibane da smanje javnu pompu oko kazni hududa i kisasa.
Međutim, kaže on, postoji i “veliki pritisak da to bude javno za domaću upotrebu zbog pristalica talibana i da se obeleži talibanska pobeda u smislu ostvarenja njihove misije”, a to je da se sprovede njihovo tumačenje šerijatskog prava u Avganistanu.
“Morate shvatiti da je ovo godinama bio bojni poklič talibanskih boraca”, objašnjava Rahimi. “Govorili su ‘borimo se za nametanje hududa i kisasa’. Dakle, talibanski sudovi sada imaju snažan motiv da primene hudud na način na koji su to činili u prošlosti.”
“Takođe morate uvideti da u Kuranu postoji stih koji kaže ‘imajte svedoke’ prilikom bičevanja. Učinite to javno, a ne daleko od očiju ljudi”, dodaje on.
“Bičevanja će biti jer ga ima u Kuranu”, predviđa Rahimi. “U Kuranu zaista postoji stih koji se odnosi na to. Dakle, ako bi talibani rekli da neće bičevati ljude, to bi prosto bila druga grupa. To ideološki ne bi bili talibani”.
“U slučaju kisasa – osobi se sudi i ona se ubija iz odmazde zbog ubistva po zahtevu rodbine žrtve – to je takođe u Kuranu”, kaže Rahimi. “Kuran doista opisuje tu praksu i kaže da ne treba biti mekog srca prema takvim stvarima. Kaže da se to uradi. Mislim da talibani u tome neće pokazati fleksibilnost.”
Rahimi kaže da će, “s obzirom na talibansko nesofisticirano i nekritičko čitanje islamskih tekstova”, biti veoma iznenađen ako se “upuste u sofisticiranu kontekstualizaciju tih pravila kako bi protumačili te stihove” na način koji bi odgovarao praksi većini drugih muslimanskih zemalja.
Talibanska pravosudna struktura
Talibani su odbacili pravosudni sistem prethodne avganistanske vlade kao spor, korumpiran i nepotrebno glomazan. Talibani, međutim, neće stvarati novi sudski sistem od početka.
Eksperti očekuju da će buduća pravosudna struktura Avganistana biti zasnovana na sudovima u senci koje su talibani osnivali širom zemlje u poslednje dve decenije, u okviru talibanske strategije za podrivanje institucija centralne vlade Avganistana.
Poput funkcija talibanske vlade u senci, sudovi u senci su donekle podražavali sudsku strukturu vlade u Kabulu koju je podržavala međunarodna zajednica.
Tako su talibanski sudovi osnivani na okružnom nivou i za krivične i za građanske predmete.
Drugi nivo provincijskih sudova osnovan je za razmatranje žalbi na odluke okružnih sudova u senci. Takođe su služili kao sudovi u oblastima u kojima nije bilo talibanskih okružnih sudova.
Konačno, talibani su u Pakistanu osnovali Vrhovni sud u senci s mandatom da razmatra žalbe na odluke talibanskih provincijskih sudija.
Ceo sudski sistem u senci nadgledao je Mula Abdul Hakim Išakzai – istaknuti taliban koji je predvodio pobunjeničku Pravosudnu komisiju i njihov Vrhovni sud u senci.
Takođe poznat kao Abdul Hakim Hakani (ili Abdul Hakim Saheb), 64 -godišnji Hakim – koji potiče iz okruga Maivand u provinciji Kandahar – postavljen je 7. septembra za talibanskog ministra pravde.
Kao prijatelj osnivača i prvog vrhovnog vođe talibana, pokojnog mule Mohamada Omara, Hakim je imao važnu ulogu u stvaranju talibana.
Takođe je bio na čelu talibanskog pregovaračkog tima u Dohi i član je saveta talibanskog rukovodstva, poznatog kao Kveta šura.
Krajnji autoritet nad Hakimom ima vrhovni vođa talibana Mavlavi Haibatulah Akundžada.
Imenovanje talibanskih sudija
Londonski Institut za inostrani razvoj (ODI) godinama je dokumentovao kako je Hakimova Pravosudna komisija osnivala sudove u senci širom Avganistana za razmatranje i krivičnih i građanskih predmeta.
“Pobunjenička vladavina prava”, studija ODI-ja iz maja 2020, zaključila je da su sudovi u senci bili suštinski deo talibanske strategije za sticanje lokalne podrške, legitimiteta i prihvatanja među Avganistancima koji nisu imali drugi način da reše građanski spor.
Talibanski sudovi u senci često su radili u izolovanim ruralnim područjima gde centralna vlada Avganistana nije bila prisutna.
“Iskoristivši široko rasprostranjeno nezadovoljstvo zbog nedostatka pristupa pravdi u Avganistanu, talibanski sudovi brzo su rešavali sporove koje državni i uobičajeni mehanizmi nisu mogli”, zaključio je ODI.
“Dodeljivanje pravde je takođe omogućilo talibanima da se infiltriraju u nova područja, pripreme teren za buduće operacije i primene strogi skup pravila o civilnom stanovništvu”, navodi se u studiji.
Ešli Džekson (Ashley Jackson), kodirektorka ODI-evog Centra za proučavanje naoružanih grupa, sprovela je terensko istraživanje za studiju “Pobunjenička vladavina prava”.
Ona je razgovarala sa stotinama ljudi koji su poslednjih godina prošli kroz talibanske sudove u senci, uključujući Avganistance u zapadnim provincijama Herat i Farjab, južnim provincijama Helmand i Kandahar i delovima istočnog Avganistana.
“Postoji izvestan stepen varijabilnosti u načinu rada sudova u senci u različitim delovima zemlje – posebno za žene i posebno za osetljivija pitanja”, rekla je Džekson za RSE.
Ona kaže da se čini da su talibanski sudovi na jugoistoku Avganistana više pod uticajem jakih plemenskih struktura nego u zapadnom delu zemlje.
Džekson je ustanovila da su talibanski komandanti imali “određeni uticaj” na imenovanja talibanskih sudova na njihovoj teritoriji. Ali odbacuje ideju da su vojni komandanti postavljali ljude u talibanske sudove u senci.
Na istoku Avganistanu, kaže ona, “mreža Hakani definitivno ne kontroliše imenovanja lokalnih sudija”.
“Naravno, sve je to međusobno povezano. Ali, koliko ja razumem imenovanja talibanska sudijska zaista dolaze iz talibanske Pravosudne komisije, što je sasvim odvojeno od vojne hijerarhije”, kaže Džekson.
“Oni u Pravosudnoj komisiji su imali vodeću ulogu u tim imenovanjima”, kaže ona. “Pokušali su da odvoje te civilne sudije na sudovima, kao donekle nepristrasne osobe.”
Zapravo, kaže ona, imenovane sudije retko dolaze iz okruga ili provincije u kojima vode sud.
Često su ih namerno dovodili iz nekog drugog mesta kako bi bili “nepristrasni”, kaže Džekson.
Avganistanci su tražili od talibanskih sudova u senci da rešavaju građanske sporove oko prava na zemljište, nasledstva, dugova i razvoda.
Džekson kaže da je “najveća prednost” talibanskih sudova u senci bila njihova dostupnost.
“Nalaze se na mestima za koje svi znaju”, objašnjava ona. “Sastaju se ključnim danima u nedelji. I ljudi su mogli da im pristupe i imaju osećaj da je relativno pravičan. Cenili su što je procese donošenja odluka veoma brz.”
S druge strane, kaže Džekson, sudovi bivše avganistanske vlade bili su “nepristupačni, zbunjujući, korumpirani, spori – suprotno od svega toga. I državni sudovi prosto nisu postojali na mnogim mestima gde je su talibani konsolidovali kontrolu”.
Vremenom su, kaže Džekson, talibani zamenili državne sudove u mnogim oblastima ili su se priključili uobičajenim mehanizmima za rešavanje sporova, kao što su lokalni plemenski saveti, džirge i šure.
Tako je, čak i pre nego što su talibani preuzeli kontrolu nad Kabulom, “talibansko pravosuđe” bio jedini sudski sistem kojem su milioni Avganistanaca imali pristup za rešavanja građanskih sporova, zaključio je ODI.
Kršenja prava
U studiji objavljenoj u junu 2020, Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW) dokumentovao je brojna kršenja prava na talibanskim sudovim u senci, poput “produženog arbitrarnog pritvora i kazni po kratkom postupku, uključujući pogubljenja”.
HRW kaže da su rođaci zaposlenih u avganistanskoj vladi bili kolektivno kažnjavani, što je kršenje međunarodnog prava.
Oteti državni službenici ili Avganistanci koje su talibani optužili da su vladini špijuni, često su zatvarani na neodređeno vreme ili pogubljeni po kratkom postupku.
“Iako im se pripisuje nuđenje brze pravde, talibanski građanski sudovi su potisnuli ili kooptirali lokalne mehanizme za sporove i nude malo zaštite u tim postupcima”, navodi HRW.
“Žene su se obraćale talibanskim sudovima radi rešavanja naslednih i imovinskih sporova”, navodi HRW. “Međutim, za žene i devojke koje su žrtve nasilja u porodici, podnošenje tužbi talibanskim sudovim ne nudi čak ni ograničenu mogućnost za pravdu koja postoji na vladinim sudovima.”
Avganistanske žene se takođe odvraćaju od bekstva iz nasilnih situacija porodičnog nasilja “brutalnim kaznama” koje izriču talibanski sudovi, poput bičevanja muškaraca i žena za “takozvane moralne zločine”, navodi HRW.
Šta dalje
Florian Vajgand (Weigand), koautor ODI studije, rekao je za RSE da očekuje da će se talibani nadovezati na pravosudnu strukturu zasnovanu na sudovima u senci.
On kaže da očekuje da će talibani sada premestiti svoj Vrhovni sud iz Pakistana u Kabul ili Kandahar “ili gde god odluče da će im biti novi glavni grad”.
“Naravno, postoje svakojaki izazovi s kojima će se talibanski sudovi sada suočiti želeći da povećaju sistem na osnovu dimenzije teritorije i broja ljudi kojima žele da vladaju – uključujući i urbana područja poput Kabula”, kaže Vajgand.
“To će biti birokratski veoma teško”, kaže on. “Potrebne su im kvalifikovane sudije. Potrebni su im ljudi da zaista sprovode pravdu. I oni moraju biti u mogućnosti da plate tim ljudima.”
Rahimi se slaže, rekavši da “iz ono malo evidencije koje imamo o stvarima koje se dešavaju, čini se da su talibani zadovoljni sudovima koje imaju”.
Međutim, on kaže da će talibani možda morati da osnuju i neku vrstu specijalnog suda koji bi se bavio komplikovanim komercijalnim slučajevima kako bi izgradili kredibilitet u očima stranaca, međunarodne zajednice i investitora.
“Kada dođe do užih pitanja komercijalnog i korporativnog prava – stvari koje su im potrebne da bi ekonomija bolje funkcionisala i da imaju investitore – mogli bi smisliti neku vrstu ad hoc ili dodatnih funkcija u svom starom sistemu”, kaže Rahimi. “Ali oni će poprilično zadržati svoj stari sistem.”
Autor/ica 👤Ron Synovitz
