Geopolitičke igre oko Kosova:Igre i igrice bez granica

Autor/ica 24.3.2012. u 16:48

Geopolitičke igre oko Kosova:Igre i igrice bez granica

Ovaj izraz je upotrebio u svojoj veljoj brizi za Kosovo sam patrijarh moskovski i vascele Rusije svjatjejši Kiril, i on dobro pogađa sve ovo oko južne pokrajine, što se zbiva iz dana u dan i već godinama. To je katastrofa – kazao je moskovski velmoža – „koja nanosi ozbiljnu šetu pravoslavnom nasleđu u Evropi“. Patrijarh Kiril u dlaku sledi politiku Kremlja koju vodi V. V. Putin, ali je zaboravio da nešto i precizira, a to je najvažnije i za Moskvu koja suzama veruje, ali i za Beograd koji ne zna šta s tom pokrajinom ni sa tamošnjim Srbima. Oni hoće referendum na severu, pa puklo kud puklo, ali u Evropi to neće, a u Beogradu ne znaju ni šta da kažu – iz dana u dan nude neku „foru“ ali ne ide, pa ne ide. Najteže je tim Srbima tamo, i nije isključeno da oni budu žrtve. Posle održanog referenduma – čemu su se i Evropa i Beograd opirali – može se dogoditi da kosovski Srbi ostanu bez jedine države u svetu koju u ovom momentu priznaju – bez Srbije. Uzgred, malo je verovatno da će Rusija to priznati – kao Abhaziju i južnu Osetiju – i onda su Srbi uistinu u nezgodnom položaju. Nema nade da sa Albancima
pregovaraju jer to su – svi ti Šiptari tamo – po učenju D. Ćosića „etnološki talog balkanski“. Sve sama bagra i šljam kako bi Albanci rekli o Srbima, posebno Albanci iz nekog „samoopredeljenja“. Oni tek žare i pale sve što je srpsko a posebno svetinje naše, sve sa samim moštima svetog kralja Milutina. A taj je nakon onog s devojčicom Simonidom zauzeo posebno mesto u crkvenom i nacionalnom ikonostasu. Srbi na severu Kosova se zaista nalaze u teškom položaju i – recimo to još jednom – biće žrtve. Ovi
 
Nada Denić, Polje, Akril na kartonu, 2010.
igrači sa svojom geopolitičkom mistikom i politikom za žive ljude mnogo i ne mare. Ni oni u moskovskom stoglavom Sinodu ni ovi zbunjeni oko Tadića u Beogradu. Oni danas jedno, sutra drugo, pa ćemo videti kako ćemo. Imamo tuce ministara i državnih sekretara i svi igraju svoje „igrice“. Izbori se približavaju i valjda im druge nema jer treba očuvati poziciju ili uhvatiti mesta duši u SPC koja jedina nije zbunjena iako decenijama ponavlja jedno isto.
I u Beogradu nije mnogo drugačije – pred izbore se digla halabuka i svi brinu više o Srbima van Srbije nego o Srbima u Srbiji.
Bio je patrijarh srpski Irinej u Banjaluci i kazao da je RS ne entitet u BIH nego „najmlađa država srpska“. Oni pak koji ne misle tako o toj ratnoj tvorevini – imajući u vidu nezapamćene zločine – odmah su proglašeni teroristima i ministar za sve I. Dačič je krenuo. S. Ugričić koji nije tu kriv, već je podržao apel „Foruma pisaca“ da to ne može tako, da se mora jasno znati šta je crnogorski pisac A. Nikolaidis kazao. Metafore se čitaju ne baš lako, ali ministar Dačić je to pročitao i krenulo se punom parom u devedesete godine kada je zemljom vladao S. Milošević. I to se ne smiruje. Smenjen je S. Ugričić i oteran iz Nacionalne biblioteke, a za njim će verovatno još mnogi kojima se javno preti. U pravu je moskovski patrijarh jer ovo su zaista „geopolitičke igre“ a i mi na Balkanu znamo da ih igramo. Zajedno sa Rusima naravno. I tu su i Crkve, i naša i ruska uz bok sa političarima, a Đurđevdan će brzo i tu su izbori. I u Rusiji su izbori negde posle bele nedelje u martu na samom početku. Izmiče februar i nedelja će biti „mesopusna“ a to znači može se sve kao na Poklade, sve je dozvoljeno i igre će biti zamamnije i zabavnije i u Beogradu i u Moskvi.
 
Na keju novosadskom je bilo tužno i ružno

Trebalo je obeležiti dan sećanja na žrtve fašističke racije nakon što je hiljade Srba i Jevreja i drugih koji su bačeni u zaleđeni Dunav. Na pomenu je činodejstvovao vladika bački Irinej koji je mnoge druge oterao, a u Vojvodini ima još mnogo vladika i biskupa te prezvitera i protoprezvitera brojnih vera i konfesija. Moćni Irinej bački je neko s kim nema šale – uspeo je da bude i Efraim Zurof, ali su državni predstavnici bili oterani, i s njima i nekoliko ambasadora. Žrtve su naravno još jednom zanemele. Pognuo je glavu i sklonio se i gradonačelnik Novog Sada I. Pavličić. I to je najčudnije u celoj ovoj prilici jer gradonačelnik je predstavnik države Srbije koja baštini tekovine antifašističke borbe. On u ovoj prilici nije smeo da se povuče bez obzira na strah od žezla vladike bačkog koji je sigurno u ovom prenaglio demonstrirajući svoju moć i nadmoć, jer ovde se radilo o odnosima između države i Crkve koji su regulisani Ustavom i zakonima. Bilo je zaista neprimereno i tužno i veoma ružno, ali u Srbiji nažalost uobičajeno.
I još jednom – žrtve su ostale bez dužnog pijeteta koji im svi dugujemo ili još jednom – zanemele su još jednom.

Ultimatum efendije Zukorlića
Oglasio se muftija M. Zukorlić iz Novog Pazara, a njegove zurle politikanske godinama slušamo. On je naravno za pomirenje Islamske zajednice u Srbiji kojih ima dve, jer su ih politički moćnici tako podelili uz učešće naravno i dobrog dela samih muslimanskih prvaka – bez toga ih ne bi podelili iz nekog tamo klerikalnog Vladinog kabineta u Beogradu. Postoji inicijativa iz Turske da se pomire – iz IZ u Turskoj tačnije jer su u Turskoj država i crkva odvojene – ali sada je jasno da od pomirenja neće biti ništa. Zna se kako je po Ustavu, ali u Srbiji nešto može biti ustavno ali nezakonito – i obrnuto. Formula efendije Zukorlića je jednostavna. Postavio je ultimatum ovima iz beogradske IZ da će im se sve oprostiti ako mu se priklone. Nudio je čak i nekakvu „amnestiju“ pod tim uslovom. Oni neće jer ne bi ni Zukorlić prihvatio ultimatum ni neki oproštaj pod takvim uslovima. Znamo ko je podelio IZ ali taj se ne oglašava. Muftija je svoju formulu pozajmio iz balkanske tradicije i ona u srpskoj, epskoj varijanti glasi – Il’ se skloni il’ mi se pokloni. A niko ovde neće da se skloni ni da se pokloni pod takvim uslovima i tu smo gde smo i bili – od pomirenja neće skoro biti vajde iako se izražavaju dobre namere sa svih strana. Tek sada uoči izbora u Srbiji nema izgleda da će političari nešto kazati ili učiniti dok ne vide šta će i kako će. Gubitnici su naravno ljudi koji hoće da idu petkom u džamiju jer su vernici. I još jednom da pomenemo onu divnu i mudru priču sa muslimanskog Istoka koja kaže da je i onaj najlepši najveći tepih u džamiji tesan za dvojicu imama i tako je i u Crkvi i u džamiji i valjda je tako uvek bilo.
Vernici bi morali da pokažu više snage i da nastupe sa svojom inicijativom za pomirenje – no, nismo mi neko ko daje savete muslimanima.

Autor/ica 24.3.2012. u 16:48