Iako je tako često spominju, ljudi očito ništa ne nauče iz historije; ona im više služi kao priručno sredstvo za dokazivanje ispravnosti nacionalnog patništva: naše su žrtve veće od vaših, vi ste pobili više… I tu se malo što promijenilo.
Foto: AFP/F.Florin “Predstojeći izbori u Parlamentu RS-a imaju potencijal da naškode miru u Bosni i Hercegovini i regiji Zapadnog Balkana u cjelini. EU i OHR moraju pojačati svoje napore kako bi održali teritorijalni integritet BiH i trebali bi biti jasni o
Naši kukasti tropi postali su sveprisutni vazduh koji puni pluća u junačkim grudima svakom Srbinu, Srpkinji i Srpčetu; naše ideje su već četvrt veka aksiomi koji se ne dovode u pitanje, temelj nacionalnog identiteta u koji smo uzidali desetine hiljada nevinih žrtava.
Dodik postaje nepoćudan jaran Beogradu. On teško može da računa na to da će, kao što je to bio slučaj do sada, Beograd stajati iza njega i aminovati njegove postupke i njegovu nepopularnu politiku. Jer, zaista, u ovom momentu možemo da konstatujemo da se Dodik koji je, svojevremeno bio čak i darling Zapada, sada smatra najvećim ratnim huškačem na teritoriji Bosne i Hercegovine.
U Bačkom Novom Selu u Vojvodini sinoć je napadnut imam medžlisa Islamske zajednice Bač. Kod napadača je pronađena bomba, saopštila je Islamska zajednica Srbije (IZS), prenosi agencija Anadolija. Kako se navodi u saopšenju, izvjesni Dragan Zoranović prvo je prijetio efendiji Fikretu Deliću da
Pridavanje nacionalnog značaja privatnim projektima Emira Kusturice ostavlja donekle negativan utisak i baca mrlju na sve one pokušaje istinskog okretanja evropskoj budućnosti Srbije koje smo videli u poslednjih godinu dana. Uprkos izvesnoj gorčini, tom postupku ipak ne treba pridavati značaj koji on realno nema.
Voštani Andrić kao velikosprski mučenik. Voštani Andrić kao prva truba Dragačeva. Voštani Andrić kao član SANU. Voštani Andrić u uniformi Draže Mihajlovića. Voštani, Andriću! Voštani Andrić u sećanjima Dobrice Ćosića.
Gej lobi je stariji od Templara, Masona, Lobanja i svih ostalih tajnih društava, stariji je i od svih religija (bože mi oprosti), delovao je i u Rimskom carstvu (oprosti mi Konstantine) i u Antičkoj Grčkoj, i u starom Egiptu… a čak je uspeo i da na taj grešan put zavede i mnoge predstavnike životinjskog carstva.
Ono lakanovsko, psihoanalitičko Realno koje razdire svakodnevicu simboličkog poretka, a to su u slučaju Druge Srbije ratovi, stradanja i pre svega zločini, nema drugog načina nego da bude krivotvoreno u transcendentalnom polju sada kao egzistencijalni, sartrovski Drugi, dakle, kao neizostavni element nekog novog nužno simboličkog života tog subjekta po nazivu Druga Srbija.
Ćosić već decenijama stoji zaogrnut togom ‘oca nacije’, sudbinski zapitan i zagledan u stoleća koja nailaze, kao živi spomenik, kao kula-svetilja, kao nit-vodilja kroz istorijska bespuća, te je stoga bilo sasvim razumljivo da mu zapadne i počasno mesto u najužem krugu ideologa genocida i “humanog preseljenja”, a pod zlokobnom firmom Velike Srbije.
Iako je Bosna danas propala država, njeni problemi su uzrokovani korupcijom i opstrukcijama, ne fanatizmom. Sirijska kriza se u potpunosti razlikuje – razlikuje se onoliko koliko se i Bliski Istok razlikuje od Balkana.
Izneta je mrtva ideologija ali gotovo nijedan ljudski mrtvac. Oni su svi preživeli, pa se i razmileli po ministarstvima, upravnim odborima, lokalnim upravama, medijima, preduzećima, kulturnim ustanovama, ma svuda su mesta zauzeli ti zaraženi pacovi. Ako se vrh piramide osvestio, nemoguće da se to i pacovima dogodilo. Otuda opravdana sumnja da li će mrtva ideologija biti zamenjena novom, racionalnim i vrednosnim orijentirima koje nudi pristupanje Evropskoj uniji.
Danas se navršavaju 624. godine od Kosovske bitke, 99. godina od Sarajevskog atentata i 24. godine od svesrpskog skupa na Gazimestanu na Kosovu na kojem je Slobodan Milošević najavio ”nove bitke”. U historiji Balkana mnogo je važnih datuma od
Milorad Dodik je pretvorio Republiku Srpsku u svoj feud, pa shodno tome trenutnu medijsku “paljbu” kojoj je izložen, prvenstveno onu koja dolazi iz Sarajeva, a u posljednje vrijeme i Beograda, tumači kao pokušaj rušenja tog entiteta.
Treba li podsećati na šta liče ti mediji, na njihove bizarne propagandne sadržaje i prizemni profesionalni nivo, na odsustvo ozbiljnog bavljenja problemima društva suočenog sa teškim problemima. Iz njihovih uređivačkih koncepcija, iz senzibiliteta glavnih urednika, članova upravnih odbora i posebno programskih saveta, zaudara nostalgija za ideologijom devedesetih.
Nacionalizam nije samo moralno odvratan nego i dugoročno neodrživ, posebno ekonomski neodrživ. On nekako mora završiti, čak ako ga neumitnom kraju privode sami nacionalisti. Koji time ne prestaju biti nacionalisti. Naprotiv.
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
