Kič spiritizam i falš metafizika
teofil pančić Ako se u sadašnjosti “nema za koga glasati”, izlaz za nuždu se traži u projekcijama svetle budućnosti ili bolje prošlosti
teofil pančić Ako se u sadašnjosti “nema za koga glasati”, izlaz za nuždu se traži u projekcijama svetle budućnosti ili bolje prošlosti
Seminalno mesto savremenog procesa globalizacije jeste grad, kao mesto formiranja novih tipova transnacionalnih političkih, socijalnih, kulturalnih i subjektivnih dinamika. Grad se javlja kao mesto konflikta između globalnog kapitala koji koristi grad kao “organizacijsku robu” i obespravljenih delov
“Lepa plava gospođa Sinove pohvalila nam se svim i svačim, između ostalog i činjenicom da u Lilehameru nema nezaposlenih i da svi ljudi imaju gde da žive i od čega da žive. Naravno, mi Balkanci odmah smo požurili da je pitamo šta je sa ženom koja joj spava dole na klupi, pod prozorom kancelarije
Ono što možemo i što tražimo jeste da se povodom takozvanih Mrkonjićevih pet prstiju i „pet M“ konačno oglasi DS, s kojom je SPO na izborima bio zajedno na listi „Za evropsku Srbiju – Boris Tadić“, kao i da se zvanično izjasni i sam šef države Tadić
“Toponim Meka se odavno koristi ne toliko da označi pohod muslimanskih hodočasnika koliko za sve masovnije masovne skupove na koje ljudi svojevoljno hrle iz najrazličitijih razloga. Hodočasti se na fudbalske utakmice, koncerte popularne muzike, proteste, butike. U Americi se šoping molovi naziv
Ako Deklaracija o Kosovu, koju još niko nije video ali su neki od izabranih srećnika imali ’uvid’ u tekst iste, prođe u Skupštini onda će to, valjda, i biti kraj poslednje – ali ne i zadnje – balvanizacije Srbije. Šta reći na kraju nego uskliknuti s ljubavlju: Srbija do EU
Sledstveno, Republiku Kosovo niko niti hoće niti može priznati, ali svi bismo morali da prihvatimo činjenicu da tamo srpskog suvereniteta odavno nema niti će ga verovatno ikada više i biti. Veliki je vaistinu to šok i veliko poniženje. Što bi rekla Lepa Lukić, odatle vode dva putića: jedan je put (v
Pitanja o pravoj ulozi pola u vođenju dobrog života bila su centralna u klasičnoj filosofiji. Ali došlo je vreme kada supolna pitanja iako i dalje vatreno pokretana od strane pesnika i sladostrasnika, među filosofima dobila manji značaj. Međutim, sa pojavom savremenog zanimanja za primenjenu etiku,
“Šta je to u spisateljskom biću što ga zavodi da pomisli o sebi kao odbrani nacije i tzv. „nacionalnih interesa“? I šta je, napokon, to u spisateljskom biću što doprinosi da pisac poveruje da je on (ili ona, naravno) sposoban da – samo zato što je napisao nekoliko pamtljivih stihova ili mudrih reč
Da li ima nade da DSS prođe u Srbiji kao HDZ u Hrvatskoj? Verujem da je to moguće (mada to zvuči kao i ono: budimo realni, tražimo nemoguće) ako bude političke volje da se to desi. Jeste da će DSS-ovci pretiti padom svih političkih struktura ukoliko se neko okomi na njih, ali to ne treba da plaši tu
“´U svetu palanke´, kaže Radomir Konstantinović, “važnije je dobro se držati ustaljenog običaja nego biti ličnost. Sve što je pretežno lično, individualno… nepoželjno je pre svega zato što je obećanje ‘sveta’ kao čiste negacije palanke, dakle obećanje stilske polivalencije, a ova polivalencija je,
“Treba biti strpljiv, pa čekati i izlaziti iz krize, što će potrajati sigurno još deset godina i više. Kriza nije nastala 2008. godine. Kriza se rađala najmanje 30 godina i radi se o velikim pomeranjima između udela rada i udela kapitala u društvenom proizvodu, i to u korist kapitala. To je stvorilo
Uvek je lekovito paraargumentima Moralne Panike suprotstaviti suvoparnu prozu stvarnosti
U prilog tome govori i to da je još 2007. godine funkcioner stranke Vojislava Koštunice sa Kosova Marko Jakšić, izjavljivao kako od Srbije očekuje da, ukoliko EU i SAD priznaju nezavisnost Kosova, ponudi Rusiji da otvori vojne baze “u Srbiji, a naročito blizu granice sa Kosovom.
Eto, vidite šta sve može da se desi nesrećnom turisti/turistkinji u dalekom svetu… Otišli ljudi da se odmore, osunčaju, da im d… vidi puta a deca sveta, ali ne lezi vraže. Turisti iz Srbije su se proveli u Egiptu, tačnije Hurgardi, kao ’prasići u Teheranu’ jer su zbog neizmirenih računa agencije
Kafana poput ove koja se zove Majo, nema puno, ali to ne znači da takva mesta izumiru. Jednostavno takvih mesta ne može da ih bude više, jer su ona suštinski, duboko suprotstavljena svom vremenu, i svoje posetioce vrbuju iz redova ljudi koji manje ili više glasno, osećaju nelagodnost u potrošačkoj k