Do tada nama „destruktivnim misliocima“ ostaje da ukazujemo na slabosti i mane postojećeg sistema, da isti kritikujemo i da posmatramo kako se narod menja, da li na bolje ili na gore, nije bitno koliko je bitno da se menja. Ja navijam za progres. Navijam za preokret…ali ne Čedin.
Prije svega treba primijetiti da sve sto se kod radnika pojavljuje kao djelatnost ospoljenja, otudenja, kod neradnika se pojavljuje kao stanje ospoljenja, otudenja. Drugo, da se zbiljsko, praktiiko odnoSenje radnika u proizvodnji i prema proizvodu (kao dusevno stanje) pojavljuje kod neradnika koji m
Kako smo nisko pali. Ta rečenica mi se redovno javi na godišnjicu Srebrenice, Vukovara, Sarajeva, Bratunca, Kravice, Potočara… Svih tih mesta koja više nisu samo geografske odrednice, već sablasne šifre na mapama zločina na kraju dvadesetog veka, po zločinu najuspešnijeg od svih vekova.
Slepi smo za drugoga; a nemušta tuga je tu i dalje. Rasuće se jedino kada nam se i koža raspe kao snežna perut.
Za one koji znaju da igraju kompjutersku igru Hitman-Silent Assasin znaju da se najbolje prelaze nivoi ako se ubija u tišini, tankom žicom, po mogućnosti u zatvorenom prostoru
Ali dopusteno je, mislim, na kraju pozeleti da prica koju danasnji pripovedac prica ljudima svoga vremena, bez obzira na njen oblik i njenu temu, ne bude ni zatrovana mrznjom ni zaglusena grmljavinom ubilackog oruzja, nego sto je mogucno vise pokretana ljubavlju i vodjena sirinom i vedrinom slobodno
Snažno podržavam srpsku aplikaciju za sticanje statusa kandidata za punopravno članstvo u EU, ali moram da naglasim da čak i ako bi došlo do revolucionarnog napretka u odnosima Beograda i Prištine, moglo bi da bude prekasno.
Baš razmišljam ovih dana kako bi reagovala vlast i građani Srbije da smo mi u Vojvodini odlučili da sakupljamo potpise u želji da dobijemo državljanstvo Mađarske, Nemačke, a možda i Amerike. Pretpostavljam da bi kao od šale sakupili bar pola miliona potpisa. Ne mogu da zamislim kakve bi bile reakcij
I tako… Mi stondirani građanke/građani Srbije gledamo našu vlast i opoziciju i očekujemo bolju budućnost. Možda je i nećemo dočekati, ali nema veze, barem smo se lepo zezali. Ništa nam nije važno dok god smo na ‘nečemu’…
Kada, recimo, drug Tito dođe na takozvano otvaranje, mogao si biti siguran u nekoliko stvari. Na prvom mestu da je TO što otvara zaista sagrađeno i da (bar neko vreme) besprekorno funkcioniše. Kuku meni, mogu samo da zamislim šta bi se dogodilo da se neki aparatčik drznuo da Najvećeg sina naših naro
Pogledajte ovo bivših i sadašnjih “državnika” što je još živo: sve sami koleški asesori, županijski glupani, sreski špijuni i siroti mali hrčki
Mecenstvo je staro bezmalo koliko i sama umetnost, a stranačko je samo jedan od ovdašnjih oblika „pomoći“ kulturi. Ko to ne shvata – utro je put preseljenju na marginu, životnu i umetničku. Ili je toliko poznat i priznat da prevazilazi državne granice, postajući time prevelik zalogaj za stranačku (z
Dobri naš Predsednik Sada bi da debalvanizuje Srbiju Al’ sa barikada glas stiže I kad nam muške uzmete živote Balvani naši boriće se s vama
Kad se ne bismo toliko na sve načine po(t)kopavali, rodoljubivo žigosali, patriotski klistirali, kolegijalno kastrirali, i videli pretnju u svemu što se miče, sigurno bi isplivali iz demagoškog mraka i svakodnevnog pakla s počeka priče.
Nijedna od osamostaljenih republika nije ga tada pozvala barem za nekakvog savjetnika. Budale su već preuzele vlast, a budale najbolje znaju da nitko nije pametniji od njih
Već u zimskom semestru 1945, nakon što je ponovo vraćen na Sveučilište u Heidelberg, filozof piše djelo “Pitanje krivnje”, u kojem, pored političke, govori o moralnoj krivnji, koja se odnosila na sve ono što je neko individualno uradio, a ojačalo je fašizam. No, to je bilo oprečno i obrazloženju Ame
© Copyright 2023 tacno.net. Sva prava zadržana.
ENG
