Veštačka inteligencija na novom zadatku

Izdvajamo

• Sada je sve to zasenjeno mogućnostima koje donosi veštačka inteligencija. Zašto motriti na zaposlene, prisluškivati ih ili pratiti njihove objave na Facebooku pomoću posebnog softvera, ako je centralizovana veštačka inteligencija sposobna da detektuje sve fraze i oblike ponašanja koji ukazuju na naklonjenost sindikatima u svakom Amazonovom skladištu, automatski, u realnom vremenu i besplatno?

Povezani članci

• Nadbiskup na računalu imao sto tisuća porno fotografija maloljetnika
• Obama: Ukoliko diplomatija ne bude uspješna, izvest ćemo napad na Siriju
• Leh Valensa zahteva: Gej poslanike u magareće klupe!
• Sirijska djeca uz pomoć Pokemona: Dođi i spasi me
• Senat oslobodio Trampa optužbe, Šumer: Sramno glasanje
• Silazak jednog superstara

Foto: John Minchillo/AP

Krajem maja smo konačno dobili jednu dobru vest: veštačka inteligencija je omogućila razvoj antibiotika koji može da ubije egzotičnu superbakteriju otpornu na sve postojeće antibiotike. Koristeći veštačku inteligenciju, algoritam je mapirao hiljade hemijskih jedinjenja u ključnim proteinima Acinetobacter baumannii, bakterije koja izaziva tako teške upale pluća i infekcije rana da ju je Svetska zdravstvena organizacija proglasila za jednu od tri „najveće pretnje“ za čovečanstvo.

Kada je mapiranje završeno, veštačka inteligencija je ponudila efikasan lek sa svojstvima koja postojeći antibiotici nisu posedovali. Proizvodnja leka koji spasava ljudske živote ne bi bila moguća bez veštačke inteligencije. To je epohalno naučno postignuće.

Ali ova priča ima i mračnu stranu. Sećate li se Chrisa Smallsa, radnika Amazona koji je organizovao štrajk zaposlenih u skladištu na Staten Ajlendu u Njujorku zbog uslova rada za vreme pandemije?

Smalls se nakratko proslavio kada je otkriveno da su posle njegovog otpuštanja bogati i moćni direktori Amazona organizovali telekonferenciju na kojoj je isplanirana kampanja da se Smalls i njegova borba ocrne u očima javnosti. Uprkos svemu, Smalls je nekoliko godina kasnije uspeo da osnuje prvi (i zasad jedini) formalno priznati sindikat zaposlenih u Amazonu u Sjedinjenim Državama. Danas se slični pokušaji suzbijaju primenom one iste tehnologije koja je proizvela antibiotik za superbakteriju.

Smallsov uspeh bio je težak udarac za menadžere Amazona koji su godinama podučavani da koriste sva sredstva, dozvoljena i nedozvoljena, da spreče osnivanje sindikata. Video materijal za obuku menadžera, koji je procureo 2018. godine, bio je posvećen prepoznavanju simptoma radničkog samoorganizovanja. Menadžeri su dobili preporuku da kamere za nadzor postave i van Amazonovih skladišta da bi primetili radnike koji se zadržavaju u blizini posle isteka smene i možda nagovaraju kolege da se pridruže sindikatu. Ohrabrivani su i da prisluškuju razgovore zaposlenih i obrate pažnju na ključne reči kao što su „plata od koje se može živeti“ ili „osećam se iscrpljeno“.

Ubrzo su primitivne metode nadzora zamenjene ili bar dopunjene novim softverskim paketima. Portal Recode je 2020. izvestio da je Amazon kupio geoprostornu konzolu (SPOC) za nadzor radnika naklonjenih sindikalnom organizovanju. Magazin Vice je pokazao kako su kadrovske službe Amazona pratile mejling liste i Facebook grupe zaposlenih u cilju predviđanja mogućih sivih štrajkova, obustava rada i sličnih zajedničkih akcija.

Ovaj softver grupiše svojstva i ponašanja radnika na osnovu toga koliko su im bliske sindikalne inicijative. Ipak, pokazane prediktivne moći nisu zadovoljile šefove Amazona, pa je kompanija naložila regionalnim menadžerima da nastave da motre na radnike na stari način.

Sada je sve to zasenjeno mogućnostima koje donosi veštačka inteligencija. Zašto motriti na zaposlene, prisluškivati ih ili pratiti njihove objave na Facebooku pomoću posebnog softvera, ako je centralizovana veštačka inteligencija sposobna da detektuje sve fraze i oblike ponašanja koji ukazuju na naklonjenost sindikatima u svakom Amazonovom skladištu, automatski, u realnom vremenu i besplatno?

Posebno uznemirava podatak da se u borbi protiv sindikata koriste oni isti naučni proboji koji su omogućili pronalaženje leka za superbakteriju. Pre veštačke inteligencije, istraživači su molekule grupisali kao vektore koji sadrže ili ne sadrže određene skupove hemikalija. Taj proces se nije razlikovao – i nije bio ništa efikasniji – od korišćenja SPOC softvera za grupisanje radnika prema procenjenoj sklonosti sindikalnom organizovanju.

S druge strane, veštačka inteligencija koja je stvorila novi antibiotik koristi neuronske mreže i modele mašinskog učenja koji su omogućili da se istraže hemijski prostori za čije istraživanje bi ljudima bile potrebne decenije. Isti sistemi su obučeni da analiziraju molekularnu strukturu proteina bakterije i pronađu jedinjenja za koja postoji verovatnoća da će je ubiti.

Veštačka inteligencija isti proces koristi za suzbijanje sindikalnog organizovanja. Razlika je u tome što su umesto hemijskih prostora i molekula predmet istraživanja skladišta i radnici koji u njima borave, radnici čiji se podaci kontinuirano prikupljaju u realnom vremenu pomoću elektronskih uređaja koje moraju da nose sa sobom dok su na poslu – čak i kada pođu u toalet.

Sistemi zasnovani na veštačkoj inteligenciji samostalno uče da razvijaju strategije za neutralisanje izabrane mete, bilo da je to grupa proteina unutar bakterije ili grupa radnika u prostoriji za pauzu. Veštačka inteligencija razlaže metu na vektore koji se onda koriste da se verovatnoća eliminacije dovede do maksimuma.

To je bilo neizbežno. Čovečanstvo se pokazalo sposobnim da razvije veštačku inteligenciju i algoritme koji dekodiraju proteinsku građu bakterije – bez dodatnih intervencija čoveka – i predlažu efikasne lekove. Zar je bilo ko mislio da konglomerati poput Amazona neće iskoristiti priliku da identifikuju i eliminišu one pozicije u lancu snabdevanja za koje veštačka inteligencija ustanovi visoku verovatnoću pokušaja sindikalnog organizovanja?

Ekonomisti samouvereno tvrde da će se zakoni ponude i tražnje pobrinuti da tehnološke promene uvek rade u našu korist. To je zabluda koja im pomaže da odvrate pogled i zanemare zloćudne oblike klasne borbe koja se odvija pred njima, uništavajući živote miliona ljudi i stvarajući makroekonomsko okruženje nesposobno da proizvede dovoljno tražnje (svakako ne bez neodrživog zaduživanja) za količine robe koje tehnologija može da proizvede.

Warren Buffett, čovek koji se obogatio pre svega zahvaljujući tome što je ignorisao zablude u kojima ekonomisti žive, jednom je rekao da je klasna borba i te kako stvarna i da je njegova klasa u toj borbi toliko nadmoćna da bi pobedila i vezanih ruku. Bilo je to pre nego što su digitalni uređaji nahranjeni algoritmima zamenili predradnike u proizvodnim halama i nametnuli tempo rada i režim nadzora pored kojih fabrika iz Chaplinovih Modernih vremena izgleda kao raj za radničku klasu. Kao da to nije bilo dovoljno, sada će veštačka inteligencija omogućiti konglomeratima da eliminišu jedinu instituciju koja je radnicima pružala bar malo moći u svetu kom je praktično više nemaju: radničke sindikate.

Klasni rat o kom govori Warren Buffett prerasta u rat između kapitala u oblaku, oklopljenog veštačkom inteligencijom, i svetskog prekarijata osuđenog da zauvek ostane na gubitničkoj strani. Kakve god političke poglede da zastupamo i kakve god da su nam aspiracije, trebalo bi da nam je svima već jasno da takva ekonomija nije ni prihvatljiva ni održiva.

Project Syndicate, 02.06.2023.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net, 15.06.2023.