Uticaj socijalnih medija na debate

Kompjuteri i mobilni uredjaji transformišu brzinu i način na koji birači dolaze do podataka o kandidatima u predsedničkoj kampanji. Socijalni mediji kao što su Tviter i Fejsbuk postepeno zamenjuju tradicionalne izvore kao što je izabrani metod prenošenja poruka za generaciju novih birača.

Dok se priprema za ovogodišnje izbore, Keli Bolton – studentkinja Center koledža gde je nedavno održana potpredsednička debata – ne dobija najnovije političke vesti putem televizije ili drugih tradicionalnih izvora – već neposredno i odmah – preko svog telefona.

“Kod telefona je sjajno što saznajete šta se dešava, kada se dešava… A to je posebno uzbudljivo u političkoj sezoni jer želite da znate kakvo je stanje u anketama, da li je Romni nešto rekao, ili je Obama nešto rekao.”

Informacije stižu do njenog telefona preko vebsajta socijalnih medija kao što su Fejsbuk i Tviter, koji su postali popularni kako sve više Amerikanaca poseduje mobilne uredjaje. Za vreme prve debate predsednika Obame i republikanskog protivkandidata Mita Romnija, Istraživački centar Pju saopštio je da je svaki deseti Amerikanac gledao debate, dok je ujedno pratio vesti o njoj na svom kompjuteru ili telefonu.

“Okupili smo i zajedno pratili TV prenos debate. Ali svi su imali izvadjene telefone jer ako je Mit Romni nešto rekao što se nama, mladim republikancima dopalo, želeli smo da to tvitujemo.”

“Zahvaljujući Tviteru došlo je do prave eksplozije kada je reč o praćenju i komentarisanju izbora.”

Adam Šarp iz Tvitera kaže da promet na tom društvenom mediju skače sa oko hiljadu tvitova u minuti na preko 100,000 tvitova u minuti za vreme debata. Pomoću grafikona koji prate promet na Tviteru, on može da istog trenutka stekne sliku o tome kako debate deluju američkim gradjanima.

“Pre jedne ili dve generacije, čekali smo sutrašnje novine da saznamo šta se jutros dogodilo u kampanji. Danas možemo da pratimo šta se dogadja, u trenutku dok se dogadja, na Tviteru i da se u realnom vremenu približimo kandidatima i dogadjajima.”

Merl Hensen ima 70 godina i u penziji je. Gledao je svaku debatu od 1960. godine. On i dalje više voli da svoje informacije dobija iz novina i ne planira da otvori nalog na Tviteru.

“Ako želite da razgovarate sa mnom, nazovite me. Rado ću pričati sa vama, ali ne svidja mi se da mi neko šalje tekst poruke ni bilo šta slično”.

Takav stav može da razume Kenjon Kuk, student.

“Mladima je mnogo lakši pristup tim medijima jer poznaju novu tehnologiju.”

“Da pitate moje roditelje, rekli bi vam da nemaju predstavu šta je to Ajfon, šta je Tviter niti šta se radi na Fejsbuku.”

No, i to se menja. Bolton kaže da se njen otac sprema da otvori nalog na Fejsbuku, pridruživši se tako oko milijardu ljudi na planeti koji imaju svoj nalog, uključujući i Mita Romnija i predsednika Baraka Obamu. Ovi izbori mogli bi da posluže kao test kada je reč o pitanju kako će ovaj savremeni način prenošenja vesti uticati na ishod izbora.

* Tekst preuzet sa portala Glasa Amerike