Ubrzanje

Povezani članci

• 25 hiljada eura za informaciju o preostalim odbeglim nacistima
• Pogonsko gorivo sovjetske nostalgije
• Katar izmenio antiteroristički zakon
• Kineska ekspanzija Škode se nastavlja. Auta proizvodi već u trećoj tvornici
• Vođa Islamske države al-Baghdadi prijeti: Dići ćemo pobunu u Saudijskoj Arabiji i napasti Izrael
• Porošenko poziva NATO da isporuči oružije Ukrajini: “Mir treba braniti”

Uticaj ljudi na prirodu je postao tako dramatičan da je čak milion biljnih i životinjskih vrsta u opasnosti od izumiranja u sledećoj deceniji. Ugroženi su ekosistemi od kojih neposredno zavisi opstanak ljudi na ovoj planeti, zaključak je nove sveobuhvatne procene Ujedinjenih nacija.

Izveštaj od 1.500 strana u čijem je pisanju učestvovalo na stotine međunarodnih stručnjaka, a koji se oslanja na više hiljada naučnih studija, predstavlja dosad najiscrpniji pregled opadanja biodiverziteta planete i rizike s kojima se zbog toga suočava ljudska civilizacija. Sažetak rezultata koje su prihvatili predstavnici Sjedinjenih Država i još 131 zemlje, predstavljen je u ponedeljak u Parizu. Integralni izveštaj biće objavljen tokom godine.

Zaključci izveštaja su nedvosmisleni. U većini kopnenih staništa, od afričkih savana do prašuma u Južnoj Americi, prosečna raznovrsnost domaćeg biljnog i životinjskog sveta opala je za 20 odsto ili više, uglavnom tokom proteklog veka. Budući da je ljudska populacija prešla 7 milijardi, aktivnosti poput poljoprivrede, drvoprerade, krivolova, ribolova i rudarstva menjaju prirodni svet brzinom „bez presedana u ljudskoj istoriji“.

Istovremeno se javlja nova pretnja: globalno zagrevanje je postalo glavni uzrok izumiranja divljih životinja, konstatuje se u izveštaju UN-a, kroz promene ili sužavanje lokalnih uslova od kojih zavisi opstanak mnogih sisara, ptica, insekata, riba i biljaka. Pored raznih oblika štete koju ljudi nanose okolini, klimatske promene dovode sve veći broj vrsta, kao što je bengalski tigar, u neposrednu opasnost od izumiranja.

Usled toga, ukoliko države sveta ne ulože veće napore u očuvanje prirode, do 2050. se očekuje ubrzanje gubitaka u biodiverzitetu, naročito u tropima.

Novi izveštaj UN-a nije prvi koji opominje na ozbiljnu opasnost u kojoj se nalaze ekosistemi Zemlje, ali za razliku od prethodnih detaljno obrazlaže koliko je dobrobit ljudi blisko povezana sa sudbinom drugih živih vrsta.

„Ljudi su dugo biodiverzitet shvatali kao očuvanje prirode zbog nje same“, kaže Robert Votson, direktor Međudržavne naučno-političke platforme o biodiverzitetu i uslugama ekosistema, koja je ovu studiju izradila na zahtev nacionalnih vlada. „Mi, međutim, u izveštaju pojašnjavamo veze između biodiverziteta i prirode sa pitanjima kao što su bezbednost hrane ili pijaća voda, i u bogatim i u siromašnim zemljama.“

U prethodnom izveštaju ove grupe izneta je procena da priroda svake godine stanovnicima američkog kontinenta obezbedi oko 24 biliona dolara nemonetizovane dobiti. Prašuma Amazona apsorbuje ogromne količine ugljen-dioksida, što doprinosi usporavanju stope globalnog zagrevanja. Močvare prečišćavaju pijaću vodu. Na Karibima se turizam i ribarstvo oslanjaju na koralne grebene. Egzotične tropske biljke čine bazu raznih lekova.

Odumiranje i biološko osiromašenje prirodnih predela uslovljava i gubitak koristi koje ljudi imaju od njih.

Danas se proizvodi više hrane nego ikada ranije, ali novi izveštaj ukazuje da je degradacija zemljišta već nanela štetu produktivnosti poljoprivrede na oko 23 odsto obradive površine na planeti. Smanjenje broja divljih pčela i drugih insekata koji učestvuju u oprašivanju voća i povrća utiče na globalne godišnje prinose čija je vrednost oko 577 milijardi dolara. Gubitak šuma mangrova i koralnih grebena duž svetskih obala moglo bi izložiti povećanom riziku od poplava i do 300 miliona ljudi.

Autori izveštaja napominju da je razaranje prirode poprimilo takve razmere da više neće biti dovoljni izolovani napori za zaštitu pojedinih vrsta ili uspostavljanje skloništa za divlje životinje. Stoga su uputili poziv na „transformativne promene“ koje bi, između ostalog, značile da se sistemski ograniči rasipna potrošnja, smanji uticaj poljoprivrede na sredinu i suzbiju se ilegalna seča šuma i ribolov.

„Više nije dovoljno fokusirati se samo na politike očuvanja sredine“, kaže Sandra M. Dijaz, vodeća autorka studije i ekološkinja sa Nacionalnog univerziteta Kordobe u Argentini. „Zaštita prirodne sredine mora biti ugrađena u trgovinu i infrastrukturne odluke, onako kako su zdravlje ili ljudska prava ugrađeni u svaki aspekt društvenog i ekonomskog odlučivanja.“

Naučnici su do danas popisali samo manji deo živog sveta, nekih 1,3 miliona vrsta; novi izveštaj UN-a iznosi procenu da na planeti postoji oko 8 miliona biljnih i životinjskih vrsta, među kojima su najbrojniji insekti. Od 1500. godine do danas istrebljeno je najmanje 680 vrsta, uključujući slonovske kornjače sa Galapagoskih ostrva i leteće lisice sa Guama.

Mada nezavisni eksperti kažu da je teško praviti precizne prognoze, izveštaj UN-a upozorava da nam preti kriza izumiranja, sa trenutnom stopom izumiranja vrsta koja je 10-100 puta viša nego u proteklih 10 miliona godina.

„Više nego ikada pre ljudske aktivnosti prete izumiranjem mnogim vrstama“, zaključuje se u izveštaju, uz procenu da je „oko milion vrsta suočeno sa izumiranjem, mnoge već tokom narednih decenija, ukoliko se nešto ne preduzme.“

Ako države ne ulože veći napor da zaštite preostala prirodna staništa, mogli bismo doživeti nestanak 40 odsto vodozemnih vrsta, trećine morskih sisara i trećine korala koji formiraju grebene. Više od 500.000 kopnenih vrsta, navodi se u izveštaju, nema dovoljno preostalih prirodnih staništa za siguran dugoročni opstanak.

Proteklih 50 godina gubici globalnog biodiverziteta primarno su bili uzrokovani aktivnostima kao što su krčenje šuma za poljoprivredu, ekspanzija puteva i gradova, drvoprerada, lov, izlovljavanje ribe, zagađenje vode i transport invazivnih vrsta širom sveta.

U Indoneziji, zamena prašuma plantažama za proizvodnju palminog ulja opustošila je staništa ugroženih orangutana i sumatranskih tigrova. U Mozambiku, samo od 2009. do 2011, šverceri slonovače izazvali su pomorgotovo 7.000 slonova. U Argentini i Čileu je uvođenje severnoameričkog dabra 1940-ih dovelo do devastacije domaćih stabala (mada je podstaklo napredak drugih vrsta, uključujući magelanskog detlića).

Sve u svemu, ljudi su značajno uticali na promene tri četvrtine kopna na planeti, kaže se u izveštaju, dok je od 18. veka nestalo 85 odsto svetskih močvara.

Uz korišćenje fosilnih goriva kao izvora energije, očekuje se da će globalno zagrevanje dodatno povećati štetu. Oko pet odsto vrsta širom sveta suočeno je sa izumiranjem izazvanim promenama klime, ukoliko globalne prosečne temperature porastu za dva stepena Celzijusovih iznad predindustrijskog nivoa, zaključuje se u izveštaju (svet je već sada topliji za 1 stepen).

„Da su klimatske promene jedini problem, mnoge vrste bi se verovatno samo preselile i adaptirale“, kaže Ričard Pirson, ekolog sa Univerzitetskog koledža u Londonu. „Ali kada su populacije već desetkovane, kada gube genetski diverzitet, kada su prirodni predeli već fragmentisani pa biljke i životinje ne mogu da traže druga staništa, onda je to ozbiljna pretnja.“

Manji broj vrsta ne znači samo da će svet biti monotoniji i dosadniji, napominje se u izveštaju. To znači i opasnost za ljude.

Proizvodnja hrane se danas oslanja na manji broj biljaka i životinja. Od 6.190 pripitomljenih rasa sisara koje se koriste u poljoprivredi, više od 559 je izumrlo dok je još hiljadu ugroženo. Sistem proizvodnje hrane postaje sve manje otporan na štetočine i bolesti. U budućnosti bi moglo biti sve teže uzgajati nove, otpornije vrste useva i stoke koji bi izdržali velike vrućine i suše usled klimatskih promena.

„Većina prinosa iz prirode nije u potpunosti zamenjiva“, navodi se u izveštaju. Gubici biodiverziteta „mogu trajno suziti opcije u budućnosti, poput pripitomljavanja divljih vrsta i njihove upotrebe za genetska poboljšanja.“

Izveštaj ipak donosi tračak nade. Kada države aktivno rade na zaštiti ugroženih vrsta, često uspevaju da spreče izumiranje, kao što je to bio slučaj sa arabijskim oriksom ili crvendaćem sa Seješla, na primer. Uspostavljanjem prirodnih rezervata i divljih oblasti, države su uspele da zaštite više od 15 odsto svetskog kopna i sedam odsto okeana.

Ipak, samo delić najvažnijih oblasti za biodiverzitet je pod zaštitom, dok se u mnogim prirodnim rezervatima loše sprovodi zabrana lova, seče ili ilegalnog ribolova. Klimatske promene bi mogle obesmisliti postojeća skloništa za divljač, pomeranjem geografskih područja za vrste koje trenutno žive u njima.

Osim što zagovaraju širenje zaštićenih oblasti, autori izveštaja navode niz mera kojima bi se ograničili gubici u biodiverzitetu.

Ratari i stočari bi trebalo da usvoje nove tehnike za proizvodnju više hrane na manje zemljišta. Potrošači iz bogatih zemalja bi morali da bacaju manje hrane i povećaju efikasnost u korišćenju prirodnih resursa. Vlade celog sveta bi morale da usvoje strože zakone i da ih dosledno primenjuju u suzbijanju ilegalne seče šuma i ribolova i sprečavanju izbacivanja teških metala i neobrađenih otpadnih voda u prirodnu sredinu.

Mada će napori za ograničenje globalnog zagrevanja biti presudni, u izveštaju se takođe upozorava na opasnosti po biodiverzitet koje donose neka rešenja za smanjenje emisija gasova, poput krčenja šuma za razvoj biogoriva.

Ništa od svega toga neće biti lako, posebno kada se ima u vidu da su zemlje u razvoju prinuđene na eksploataciju prirodnih resursa kako bi se izvukle iz siromaštva.

Naučnici koji su radili na izveštaju se nadaju da bi bolje razumevanje koristi koje ljudi imaju od prirode i kvantifikovanje štete od gubitaka u biodiverzitetu, pomoglo vladama da nađu odgovarajuću ravnotežu između ekonomskog razvoja i zaštite prirodne sredine.

„Ne možete prosto reći političarima u Africi da odustanu od razvoja i da čitav kontinent treba da pretvorimo u nacionalni park“, kaže Ema Arčer koja je vodila prethodnu studiju biodiverziteta u Africi. „Ali, možemo da pokažemo šta su posledice po dobrobit ljudi ukoliko se vrednosti prirode ne uzmu u obzir.“

Tokom naredne dve godine, diplomati širom sveta će održati niz sastanaka u okviru ciljeva Konvencije o biološkom diverzitetu, kako bi razmotriliaktivnosti na zaštiti sredine. S druge strane, i najvedriji scenario iz izveštaja kaže da bi do 2050. države sveta mogle samo da uspore gubitke u biodiverzitetu, ne i da ih zaustave.

„U ovom trenutku“, kaže Džek Rajs, naučnik koji je vodio prethodnu studiju o biodiverzitetu u Amerikama, „naše opcije su svedene na kontrolu štete.“

Brad Plumer, The New York Times

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net