Ubistvo u Bugarskoj: Eskalacija napada na istraživače korupcije u EU

Povezani članci

• Poznati ukrajinski novinar brutalno pretučen
• Erdogan i Putin o protivraketnoj zaštiti
• Čovjek koji je nadmudrio Hitlera
• Nemiri u SAD: Bijes Amerike, Trumpova nesposobnost
• Davutoglu: Sekularizam ostaje dio turskog ustava
• SAD ispunio Bidenov cilj – 70 posto stanovništva vakcinisano

Bugarska policija nastavlja istragu oko ubistva novinarke Viktorije Marinove, što je treći slučaj nasilne smrti istraživačkih novinara poslednjih godinu dana u Evropskoj uniji.

Policija je bez optužbi na slobodu pustila osumnjičenog državljanina Rumunije koji je bio uhapšen u ponedjeljak, i još uvek nije jasno da li je silovanje i brutalno ubistvo Marinove povezano s njenim radom na lokalnoj televiziji i izveštavanju o korupciji vlasti.

Evropska unija je, međutim, oštro osudila ovo ubistvo i pozvala i na “brzu i temeljnu istragu”, dok svetski mediji upozoravaju da korumpirani političari postaju sve neustrašiviji u brutalnim metodama koje koriste protiv kritičara i novinara.

Novinari žrtve pritiska

Kako je objavio BBC, telo 30-godišnje Viktorije Marinove pronađeno u subotu u parku blizu reke u gradu Ruse, na severu zemlje. Policija je navela da je Marinova brutalno pretučena, silovana i ubijena.

Prema izveštaju reportera bez granica Bugarska se smatra najgorom zemljom u EU kada je u pitanju sloboda medija.

Organizacija kaže da istraživački novinari u zemlji često podležu pritisku “od pukih upozorenja do zastrašivanja i fizičkih napada na njih ili na njihovu imovinu”.

Evropska komisija pozvala je na “brzu i temeljnu istragu” oko ubistva Marinove.

Šok zbog smrti Marinove

Kada je pomodrelo, premlaćeno i silovano telo 30-godišnje žene otkriveno u subotu u parku u gradu Rusu u severoistočnoj Bugarskoj, jeziva scena zločina zaprepastila je naciju u kojoj je korupcija odomaćena, ali su ubistva relativno retka, piše Njujork Tajms (The New York Times).

Žrtva je identifikovana kao novinarka Viktorija Marinova, voditeljka nove emisije “Detector” koja je stvorila prostor istraživačkim novinarima, a šok nacije zbog njene brutalne smrti brzo se proširio na nivo međunarodne zabrinutosti.

Bugarski zvaničnici osudili su napad na Marinovu, ali su takođe bili odlučni u tome da ne postoji ništa što bi ukazivalo na to da je ubijena zbog njenog novinarskog rada.

Rekli su da nema dokaza da je dobijala pretnje i naglasili da joj nedostaju ključevi od automobila, mobilni telefon i delovi njene odeće. Ipak, neki zastupnici Evropske unije i zagovornici slobode medija oklevaju da prihvate navode Vlade da rad Marinove nije povezan s njenom smrću.

Bugarska je rangirana među najkorumpiranijim zemljama u Evropskoj uniji i među najgorima je kada je reč o slobodi medija. Više od deset godina nakon ulaska u EU, zabežen je tek mali napredak kad je reč o borbi protiv korupcije, piše Tajms.

Centar za demokratske studije, sa sedištem u glavnom gradu Sofiji, u prošlom je izveštaju izneo prikaz države tako protkane korupcijom da se smatralo da je jedna od pet odraslih osoba ili 1,3 miliona ljudi učestvovalo u korupciji dajući ili primajući mito.

Istovremeno, broj nezavisnih medija koji izveštavaju o korupciji se smanjivao. Savez izdavača u Bugarskoj, u izveštaju objavljenom u maju, zaključio je da su “sve brojniji sporazumi između izdavača, oligarha i političkih stranaka u protekloj deceniji doveli do velikog pada slobode medija”.

Novinari ubijeni u državama članicama EU

Nasilna smrt Marinove usledila je nakon ubistva slovačkog novinara Jana Kuciaka u februaru i malteške istraživačke novinarke Dafne Karuane Galicije kada je njen automobil raznesen u oktobru 2017. godine, ističe Fajnanšl tajms (Financial times).

Dok bugarska policija još uvek istražuje motive za ubistvo, zamenik predsednika Europske komisije Frans Timerman (Frans Timmermans) povezao je ubistvo Marinove sa radom o korupciji. Nekoliko dana pre ubistva, ona je predstavila emisiju u kojoj dva novinara istražuju navodnu zloupotrebu EU fondova od nekoliko bugarskih i rumunskih građevinskih kompanija.

Portparol Evropske komisije Margaritis Šinas (Margaritis Schinas), rekao je: “Komisija očekuje brzu i temeljnu istragu nadležnih tela koja će odgovorne osobe dovesti pred lice pravde i pojasniti da li je taj napad povezan sa njenim radom. Moramo se pobrinuti da novinari svuda budu sigurni i da omogućimo njihov neprocenjiv doprinos našim demokratskim društvima “.

Pozvao se na komentare Žana Kloda Junkera (Jean-Claude Juncker), predsednika komisije, u svom govoru prošlog meseca: “Evropa mora uvek biti mesto gde je sloboda medija zagarantovana. Previše naših novinara su zastrašeni, napadnuti i ubijeni. Nema demokratije bez slobode medija.”

FT podseća kako je Junker najstrožije osudio i napad na maltešku novinarku Dafne Karuanu Galiciju. Njegov portparol je tada rekao: “Pravo novinara da istražuje, postavlja nezgodna pitanja i vredno izveštava je u srcu naših vrednosti i treba biti zagarantovano u svakom trenutku.”

Dozvola za ubitvo

Tirani, autokrate i korumpirani političari postaju sve neustrašiviji u brutalnim metodama koje koriste protiv kritičara i novinara, ocena je Tajmsa (The Times).

“Slobodoumni novinar ulazi u diplomatsku zgradu da prikupi papire za koje se nada da će mu omogućiti da oženi svoju zaručnicu strankinju. Izgleda da ni sedam dana kasnije nije napustio saudijski konzulat u Istanbulu, bar ne živ. Nestanak saudijskog kritičara Džamala Kašogija (Jamal Khashoggi) predstavlja mračan trenutak života u svetu u kojem se rutinski krše utvrđena pravila i zakoni, gde osećaj osvete zamenjuje razumne razloge i gde se disidenti moraju pomiriti s činjenicom da su meta onih koje kritikuju“.

“To je deo obrasca koji je zadesio istraživačke novinare u Evropskoj uniji, zajednici koja bi trebalo da se temelji na zajedničkim vrednostima i koje se zalaže za slobodu govora. Najmanje tri novinara ubijena su u državama EU tokom protekle godine Slovačkoj, Malti i sada Bugarskoj.“

Kina takođe sprovodi čin nestajanja, pritvarajući istaknutu glumicu tokom tri meseca dok nije platila ogroman poreski račun i opozivajući i zatvarajući čelnika Interpola Menga Hongweija.

Autokrate i korumpirani kontrolori svega ohrabreni su, čini se, da pogaze svoje kritičare. Čini se da je u duhu vremena da čak i demokratski izabrani čelnici smatraju da mogu osuditi suce ili novinare kao neprijatelje naroda, i da nasilni prekršaj treba biti deo političke sfere.

Institucije moraju delovati. Evropski parlament i šefovi država EU trebali bi da podstaknu hitnu istragu o ubistvu novinara.

RSE