ENG
Turkmenistanska bezbednosna služba proširuje svoju mrežu takozvanih doušnika među studentima da špijuniraju one koji kritikuju vladu ili koriste programe da zaobiđu blokadu zabranjenih sajtova na internetu, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Navode o angažovanju studenata špijuna izneli su studenti i profesori koji su, uz uslov da im se ne objavljuje ime, razgovarali s dopisnicima RSE-a u toj zatvorenoj centralnoazijskoj zemlji s 5,5 miliona stanovnika, gde se oštro kažnjava svaka naznaka protivljenja državi.
Izvori tvrde da su predstavnici Ministarstva za nacionalnu bezbednost (MNB) među osobljem svakog univerziteta u Turkmenistanu.
Izvori su za RSE rekli da ti nadzornici, koji rade u različitim svojstvima, regrutuju doušnike na svim godinama fakulteta da špijuniraju druge studente.
Nezvanični studenti špijuni uglavnom imaju zadatak da prikupljaju informacije o studentima koji kritikuju politiku vlade, kao i da nadziru aktivnosti tih studenta van nastave.
Doušnicima je navodno naloženo da pokušaju da pokrenu razgovor s kolegama o različitim temama, uključujući politiku, društvena pitanja ili religiju kako bi otkrili šta misle i ustanovili da li su protiv vlade.
Studenti potkazivači, prema tim navodima, vlastima prijavljuju one koji su izrazili nezadovoljstvo užasnom ekonomskom situacijom u zemlji ili samo pokazali entuzijazam u raspravama o domaćoj politici ili društvenim pitanjima.
Izvori su za RSE rekli da doušnici takođe imaju zadatak da proveravaju mobilne telefone svojih kolega, pokušaju da pročitaju njihove poruke i proveravaju njihove fotografije s posebnim fokusom na one koji koriste aplikacije za razmene poruka Votsap (WhatsApp) i Telegram.
Glavni fokus je, međutim, pronalaženje studenata koji koriste različite virtuelne privatne mreže (Virtual Private Network — VPN) da pristupe sajtovima koje je blokirala vlada u Ašhabadu.
Među blokiranim sajtovima su opozicioni i nezavisni novinski portali, kao i društvene mreže poput Fejsbuka (Facebook) i Tvitera (Twitter) ili ruske platforme kao što su Odnoklassniki i VKontakte.
Kao nagradu za svoje špijunske aktivnosti, studentima se često obećava zaposlenje u vladinoj službi, rekli su izvori za RSE.
Nezaposlenost je rasprostranjena u toj čvrsto kontrolisanoj zemlji kojom nepokolebljivo vlada autoritarni predsednik Gurbanguli Berdimuhamedov.
A nezadovoljstvo se širi kako nagli rast nezaposlenosti i nestašica mnogih osnovnih namirnica prožima zemlju u kojoj ogromno bogatstvo od velikih rezervi prirodnog rasa ne stiže do običnih ljudi.
Bezbednosne službe su i univerzitetskim profesorima naložile da paze na studente nadziranjem njihovih aktivnosti i mišljenja.
Profesori koji odbiju naloge MNB-a rizikuju da izgube posao, rekli su izvori za RSE.
Ostaje nepoznato koliko su studenata i predavača regrutovale obaveštajne službe u Turkmenistanu, ali izvori navode da se mogu naći na svim nivoima nastave na univerzitetima.
Izvori kažu da je broj doušnika povećan s većim pristupom internetu, koji je sada lako dostupan u Turkmenistanu preko pametnih telefona.
I kod kuće i u inostranstvu
Bezbednosne službe takođe traže turkmenistanske studente u inostranstvu.
Prošle godine RSE je razgovarao s nekoliko turkmenistanskih studenata koji su rekli da su ih vlasti pozivale na razgovor svaki put kada bi došli kući na letnji raspust.
Prema studentu koji je dao samo ime Aman, među Turkmenistancima koji studiraju u Turskoj javna je tajna da je turkmenistanska ambasada dala zadatak mnogim studentima da špijuniraju svoje kolege.
Njima je naređeno da sakupljaju informacije o životu drugih studenata, njihovim kontaktima i interesovanjima i da ih prijave ambasadi. To je dovelo do manjeg poverenja među studentima, reklo je nekoliko njih, pošto su sada još oprezniji u međusobnim odnosima.
Na osnovu ličnog iskustva i navoda drugih studenata, Aman je dao listu pitanja koje bezbednosne službe obično postavljaju studentima po povratku kući na letnji raspust:
– S kim održavaš kontakte?
– Da li živiš u iznajmljenom stanu ili studentskom domu?
– Koga znaš među turkmenistanskim studentima u inostranstvu i možeš li ponuditi informacije o njima?
– Da li znaš za sponzore ili organizacije koje finansijski pomažu studentima?
– Da li turkmenistanski studenti u inostranstvu imaju veze sa stranim političkim grupama?
– Da li su studenti zainteresovani za društvene medije i da li ih aktivno koriste?
– Da li znaš studente koji (stranim) medijima daju informacije o situaciji u Turkmenistanu ili pišu o njoj na društvenim medijima?
Aman je rekao da bezbednosne službe prete studentima da, ako odbiju da “daju informacije”, njihove porodice u Turkmenistanu neće moći “mirno da žive”.
Amanu je takođe ponuđena prilika da dobije posao u Ministarstvu za nacionalnu bezbednost.
RSE je kontaktirao nekoliko izvora u turkmenistanskim bezbednosnim službama koji su pristali da govore uz uslov da im se ne navodi ime. Zvaničnici su potvrdili da su zvali studente na razgovore, ali insistiraju da su takvi sastanci strogo ograničeni na studente za koje se sumnja da su povezani s ekstremističkim religioznim organizacijama.
Turkmenistanske vlasti su dobro poznate po pažljivom praćenju kretanja svojih građana i kod kuće i u inostranstvu.
Prema dopisnicima RSE-a koji se nalaze u unutrašnjosti te zemlje, zvaničnici često razgovaraju s članovima porodica migrantskih radnika koji rade u Turskoj i drugim zemljama.
Zvaničnici često zahtevaju da članovi porodica daju informacije gde žive njihovi rođaci i koliko često se javljaju kući.
Turkmenistan se smatra jednom od najrepresivnijih zemalja i često se u tom pogledu poredi sa Severnom Korejom.
U toj zemlji nema nezavisnih medija niti se toleriše drugačije mišljenje.
Opozicione figure i drugi kritičari vlade su zatvoreni po izmišljenim optužnicama, smešteni u psihijatrijske klinike ili primorani da odu iz zemlje.
