Težak izborni poraz islamista u Maroku

Povezani članci

• Dan kada je Pariz zanijemio: Francuska odaje počast žrtvama napada na Charlie Hebdo magazin
• Ima li panike u Damasku?
• Rusi od UN-a traže teritoriju na Arktiku
• Savet bezbednosti UN: Opasnost od obnavljanja konflikta u Ukrajini
• Protest u Seulu zbog plana Japana da ispusti vodu iz Fukušime
• Austrijski kancelar: Prekinuti pregovore Turske i EU

Umerena islamistička partija koja je deceniju bila na vlasti u Maroku doživela je težak poraz na parlamentarnim izborima, ali se ne očekuju značajne promene pošto su velike dobitke ostvarile liberalne stranke bliske kralju Mohamedu Četvrtom koji je i dosad vodio glavnu reč u zemlji.

Istovremeno, rezultati izbora odražavaju širi trend na severu Afrike gde se obrće situacija protiv islamističkih stranaka koje su došle na vlast posle Arapskog proleća, pišu svetski mediji.

Krah vladajućih islamista

Prema rezultatima izbora objavljenim u četvrtak, 9. septembra, islamisti koji su prethodno vladali Marokom pretrpeli su težak poraz od liberalnih stranaka koje se smatraju bliskim kraljevskoj palati, prenosi agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Islamistička Partija pravde i razvoja (PJD), koja je deceniju predvodila vladajuću koaliciju, doživela je krah pošto će sa 125 poslanika u dosadašnjoj skupštini sada imati samo 12, zaostavši daleko za svojim liberalnim rivalima.

Liberalne stranke Nacionalno okupljanje nezavisnih (RNI) i Partije autentičnosti i modernosti (PAM) osvojile su 97 i 82 poslanika, a stranka desnog centra Istiklal 78 u skupštini od 395 mesta.

Uveče u sredu, na dan izbora, islamisti su izneli tvrdnje o “ozbiljnim nepravilnostima”, uključujući “opsceno davanje gotovine” u blizini biračkih mesta i “zabunu” u biračkim spiskovima, pošto su neki birači otkrili da nisu na spisku. Međutim, ministar unutrašnjih poslova rekao je da se glasanje odvijalo “pod normalnim okolnostima”, osim izolovanih incidenata.

Maroko je 2011. godine usvojio novi ustav kojim su mnoga ovlašćenja kralja preneta na parlament i vladu, ali odluke u ključnim oblastima i dalje dolaze na inicijativa kralja Mohameda Četvrtog.

Prema ustavu zemlje, kralj imenuje premijera iz stranke koja osvoji većinu mandata i koji će sastaviti vladu, ali je uloga poslanika ograničena ovlašćenjima kralja koji nadgleda donošenje strateških odluka, ukazuje Asošijetid pres (Associated Press).

Dve stranke koje su osvojile najviše glasova imaju bliske veze s monarhom.

RNI, koja će imati najviše poslanika, vodi Aziz Ahanuš, prema Forbsu (Forbes) najbogatija osoba u Maroku. Smatra se da ima bliske veze s palatom i bio je ministar poljoprivrede u prethodnoj vladi gde je njegova stranka bila mlađi koalicioni partner islamista iz PJD-a, ali je vodila ključna i uticajna ministarstva, uključujući finansije, turizam i trgovinu.

Verovatni koalicioni partner RNI-a je Partija autentičnosti i modernosti (PAM), koju je 2008. osnovao Fuad Ali El Hima, lični prijatelj kralja Mohameda Četvrtog i jedan od njegovih bliskih savetnika.

Zasad ostaje nejasno da li će PJD biti deo predstojeće vladine koalicije ili će se po prvi put posle više od jedne decenije vratiti u opozicione redove.

Jačanje kraljeve ruke

Težak poraz islamističke stranke usledio je pošto su se birači frustrirani zbog nezaposlenosti i korupcije okrenuli strankama bliskim kraljevoj palati, ocenjuje Blumberg (Bloomberg).

Propast PJD-a, kako navodi Blumberg, takođe predstavlja odjek sudbine islamista u drugim severnoafričkim državama deceniju posle Arapskog proleća.

Uprkos tome što je u protekloj deceniji bila najveća stranka u parlamentu, PJD je kritikovan što nije uspela da reši problem nejednakosti i oživi ekonomiju koja se prošle godine imala pad od šest odsto, dok je kralj Mohamed Četvrti dobio pohvale za suočavanje s pandemijom i sada je u poziciji da učvrsti svoja ovlašćenja unutar ustavne monarhije.

Promena u vladi bi mogla takođe da ojača kraljevu ruku u obnovljenom sukobu oko sporne teritorije Zapadna Sahara, sporu sa susednim Alžirom i pokušajima da se obezbede sredstva od saveznika iz Persijskog zaliva.

Ishod izbora su, ističe Blumberg, pozdravili investitori kao dolazak više tržišno orjentisane vlade u zemlji koja razvija svoju poziciju u automobilskoj industriji i trgovinskom centru na pragu Evrope.

Promena bez promene?

Šezdesetogodišnji Ahanuš, prijatelj svemoćnog kralja Mohameda Četvrtog, uoči izbora je tvrdio da u zemlji postoji potreba za promenama, mada skeptici veruju da nije važno koja je politička stranka na vlasti ako monarh i dalje odlučuje, ističe Tajms (The Times).

Pristalice Ahanuša kažu da islamisti, koji su došli na vlast posle Arapskog proleća, nisu doneli prosperitet koji su obećali, piše londonski list, ukazujući da je ekonomija Maroka relativno dobra, ali da rast treba proširiti i izvan velikih gradova.

Stručnjaci kažu da nema konkurencije u mnogim sektorima koje kontrolišu biznismeni bliski monarhiji, dok treba povećati produktivnost u poljoprivrednom sektoru i otvoriti više radnih mesta za nekvalifikovane radnike, koji čine veliki deo populacije Maroka.

Kritičari sugerišu da promena vladajuće partije neće biti nikakva promena i ukazuju da, bez obzira na rezultat izbora, monarh ostaje najviši autoritet u političkim, vojnim, bezbednosnim i verskim pitanjima, postavljajući ključne ličnosti poput ministara odbrane i unutrašnjih poslova, državnih sekretara i guvernera.

Neki, kako ističe Tajms, idu dalje i sugerišu da bi poraz islamističkog PJD-a u određenoj meri mogao biti nagoveštaj poništavanja reformi koje je kralj napravio posle Arapskog proleća, koje su dale veća ovlašćenja parlamentu i vladi.

Okretanje plime

Iako promena na čelu vlade verovatno neće doneti velike promene politike u Maroku, rezultat izbora je pokazao jednu stvar – sve manji prostor za islamističke stranke na Bliskom istoku i severu Afrike, piše Njujork tajms (The New York Times).

Posle prodemokratskih protesta Arapskog proleća 2011, mnogim islamističkim strankama bilo je dozvoljeno da se kandiduju na izborima, u nekim slučajevima po prvi put. U nekim zemljama su osvojile značajan broj mesta u parlamentima, dok su u drugim preuzele vlast, kao u Maroku, gde su reforme Mohameda Četvrtog otvorile put PJD-u da formira vladajuću koaliciju.

Plima se, međutim, okrenula protiv islamista, ističe Njujork tajms. U Egiptu je 2013. državni udarom svrgnuto Muslimansko bratstvo, što je dovelo do sadašnje diktature, dok je ove godine, predsednik Tunisa Kais Said suspendovao parlament pod kontrolom umerenih islamista, što su mnogi u toj zemlji opisali kao državni udar.

U Maroku umereni islamisti nisu ostvarili bitan napredak po svom programu, dok su ključna ministarstva, poput spoljnih poslova i privrede, kontrolisale druge stranke. Kada je kralj prošle godine odlučio da se s Izraelom postigao dogovor o normalizaciji odnosa, islamisti nisu mogli ništa učiniti da zaustave potez kojem su se oštro protivili.

U martu su promenjeni izborni zakoni koji su otežali bilo kojoj stranci da osvoji veliki broj glasova, zbog čega će vodeća stranka morati da formira koalicionu vladu s nekoliko partija različitih ideologija. To je, kako ukazuje Njujork tajms, umanjilo moć stranaka da upravljaju i učvrstilo kraljevu ruku.

RSE