Svetska ekonomija 2022: Brige i optimizam

Povezani članci

• Zaplijenjeni milioni listića pred katalonski referendum
• Moskva: Antiratni marševi zbog uloge Rusije u Ukrajini
• Čelnik AfD-a: Spomenik holokaustu u Berlinu jest sramota
• Kina: U klizištu nestale 32 osobe
• Porastao broj Britanaca koji traže državljanstvo EU članica
• Lideri evrozone i Grci postigli dogovor

Foto: Pixabay

“Pandemija je nanela veliku ekonomsku štetu, ali i ubrzala važne strukturne promene u svetskoj ekonomiji”

Prevod: Vladimira Dorčova Valtnerova

Kraj godine je u senci nadolazeće lavine zvane omikron. Restorani, kafići i barovi se zatvaraju širom razvijenog sveta. Umesto toga, vakciniše se ubrzano i bolnice se pripremaju za novi priliv pacijenata.

Čini se da nemamo mnogo razloga da budemo optimisti u pogledu ekonomskog rasta 2022. godine. Ali nije baš tako. Analize i prognoze međunarodnih institucija poput Svetske banke, OECD-a i Evropske komisije govore da učimo da živimo sa pandemijom. Dolazak omikrona povećao je nivo neizvesnosti i najnovije prognoze su već malo opreznije nego u novembru. Ali i dalje su veoma dobre. Paradoksalno, eksplozivno širenje omikrona daje nadu da će šok novog talasa pandemije biti veliki u prvom kvartalu 2022. godine, ali samo kratkog veka. Pa kako može izgledati 2022?

I evropski bolesnik se reformiše

Dobra vest je da bi ključne svetske ekonomije trebalo da nastave snažan rast. Najveća svetska ekonomija, Amerika, imala je relativno uspešnu godinu. Tempo privrednog rasta u proteklih 12 meseci procenjen je na 5,5 odsto. Nezaposlenost u zemlji opada, a plate rastu. Ovi povoljni trendovi trebalo bi da se nastave i sledeće godine. Uprkos pretnji omikrona, američka ekonomija bi sledeće godine mogla da poraste za najmanje četiri odsto.

Ekonomija evrozone bi trebalo da raste sličnim tempom. Još važnije od procenata su opsežne reforme sprovedene u skladu sa nacionalnim planovima za oporavak i otpornost. Čak i u zemljama u kojima to ne bismo očekivali. Zahvaljujući vladi Marija Dragija, „evropski bolesnik“ (Italija) počinje da usvaja nepopularne, ali neophodne reforme u oblastima poreza, penzija, tržišta rada i pre svega pravosuđa. Italijanski primer mogao bi da inspiriše druge „problematičare” u Evropi – od Portugala i Španije preko Grčke do Slovačke.

Ekonomski oporavak u Evropi i SAD mogao bi da bude još veći, da nema narušavanja funkcionisanja globalnih mreža snabdevanja.Ove probleme ne oseća jedina velika privreda, Kina, jer se većina zaliha proizvodi na njenoj teritoriji.

Međutim, Kini je “iz ormara” ispao skeleton – propale gigantske kompanije u sektoru nekretnina. Kompanije poput zloglasnog Evergrandea pozajmile su stotine milijardi dolara od domaćih i stranih banaka. Većina kredita je isparila u šemama koje liče na naš Arcu Capital. Kina ubrzano spašava domaće banke i čisti svoj finansijski sektor. Njena ekonomija možda neće rasti po stopi od šest odsto sledeće godine. To je mnogo manje od rasta od osam odsto ove godine, ali je i dalje dobro.

Japan koji stari takođe bi trebalo da napreduje. Njegova vlada je uložila još jedan paket stimulacija od milijardu dolara u sporu ekonomiju. Ekonomski rast mogao bi dostići davno neviđenu vrednost od tri odsto.

Povratak inflacije

Najveći ekonomski šok godine bio je povratak inflacije. Za nekoliko meseci potrošačke cene su porasle širom razvijenog sveta brzinom kakvu nismo videli dve decenije. Razlog je bio prekid mreže snabdevanja i nestašica nekih ključnih dobara i roba. Sve međunarodne finansijske institucije i centralne banke podjednako očekuju da će inflacija dostići vrhunac u proleće 2022, a zatim opasti.

Međutim, opasnost od inflacije se različito procenjuje u različitim delovima sveta. U SAD će prosečna inflacija ove godine dostići najmanje pet odsto. Federalne rezerve SAD nagovestile su da će prestati da guraju novac sledeće godine i da će početi da povećavaju kamatne stope. Sledeće godine inflacija u SAD bi trebalo da dostigne samo oko dva do tri odsto.

U evrozoni su inflatorni pritisci niži. Stopa inflacije je procenjena na svega 2,4 odsto za ovu godinu i 2,2 odsto za buduću (u Slovačkoj, međutim, 4,3 odsto). Ostaje da se vidi da li će to zaista biti tako. U svakom slučaju, Evropska centralna banka neće podizati kamate.

U Kini potrošačke cene rastu sporo i inflacija tamo nije tema. Što se tiče Japana, on je poslednji put doživeo inflaciju pre četiri decenije i od tada se bori sa deflacijom. Ove godine bi cene u Japanu trebalo da padnu za pola procenta, dok bi sledeće godine mogle da porastu možda i za 0,2 odsto.

Postoji dosta rizika, ali preovladavaju razlozi za optimizam

Uprkos prilično optimističnim izgledima, oporavak u 2022. godini može biti ugrožen mnogim rizicima.

Mreže snabdevanja će ostati tema koja se pomno prati u 2022. Ovaj problem će se rešiti vremenom, ali će potrajati duže nego što mislimo. Koronavirus će takođe izazvati poteškoće. Može doći sa sve novim mutacijama i poslati nas u ponovljena zaključavanja.

Konkurencija između SAD i Kine za globalnu ekonomsku, političku i vojnu dominaciju postala je dugogodišnji problem. Na prvi pogled, ovo podseća na američko-sovjetski spor oko svetske dominacije 1945-1989. Međutim, Sovjetski Savez nikada nije bio ekonomska sila. To je bila samo država srednje veličine sa velikom vojskom. Sa Kinom je drugačije. Za deset godina njena ekonomija bi mogla biti veća od američke. Ako se neko nadao da će se dolaskom Bajdenove administracije američko-kineski odnosi poboljšati, prevario se. Trgovinski rat između Kine i Sjedinjenih Država se nastavlja i nanosi štetu globalnoj trgovini. Prepreke u trgovini, bilo da su carine ili uvozne kvote, imaju zajednički efekat: poskupljuju robu i usluge. Zbog toga, rastuća inflacija može da se nastavi nakon obnavljanja mreže snabdevanja.

Paradoksalno, borba protiv inflacije može postati izvor daljih problema. Ako Federalne rezerve SAD počnu da povećavaju kamatne stope sledeće godine, slobodni kapital će početi da se seli iz zemalja u razvoju u Sjedinjene Države. Mnoge zemlje u razvoju su se uveliko zaduživale tokom perioda niskih kamatnih stopa. Povećanje kamata može da ih dovede do bankrota. Rizik od bankrota je pojačan kombinacijom klimatskih promena, suše i političke nestabilnosti u najsiromašnijim zemljama sveta. Tako bi se na finansijskim tržištima mogle ponoviti krize iz 1993. i 1998. godine.

Dakle, rizika ima dovoljno, ali razlozi za optimizam ostaju. Pandemija je nanela veliku ekonomsku štetu, ali i ubrzala važne strukturne promene u svetskoj ekonomiji. To je značajno ubrzalo pojavu digitalnih tehnologija. Tehnološke i organizacione inovacije (rad na daljinu, fleksibilno radno vreme, produženje trenutnih plaćanja) povećavaju produktivnost rada i, na kraju, poboljšavaju otpornost privrede na dalje šokove.

Toliko o stavovima i prognozama međunarodnih institucija i centralnih banaka. Ali šta misle obični ljudi? Ipsos je u decembru sproveo istraživanje u 33 zemlje širom sveta. Više od 22.000 ljudi navelo je svoje najveće strahove od 2022. Na tabeli najvećih strašila nije se pojavilo povećanje kamata ili poremećaja u mrežama snabdevanja. Dominirale su prirodne katastrofe (39 odsto), hakerski napadi stranih vlada (37 odsto) i nuklearni armagedon (34 odsto). Ali 16 odsto ljudi se najviše plaši pada asteroida, a 14 odsto veruje u invaziju vanzemaljaca. Međunarodne institucije i centralne banke još nisu otkrile šta žele da urade s tim. Ovde se otvaraju nove mogućnosti za kreativne političare.

Piše: Vladimir Balaž, ekonomista

Autonomija.info