Šta su američki birači poručili političarima na izborima?

Povezani članci

• Pravda ili osveta
• Zapad i uspon Kine – Hladni rat 2.0 ili samosvjesna, ograničena suradnja
• Zastupnički dom izglasao opoziv Trumpa, slijedi suđenje u Senatu
• Lider Katalonije proglasio pobedu, španske vlasti ne priznaju referendum
• Polovica Sirijaca prisiljena napustiti svoje domove
• Molitve i ekonomija

Foto: Reuters

Američke demokrate preuzele su na izborima održanim u utorak kontrolu nad Predstavničkim domom, dok su republikanci zadržali kontrolu nad Senatom, sa ključnim pobedama u Indijani, Teksasu i Severnoj Dakoti.

Svetski mediji izbore tumače kao svojevrsni test za Trampovu politiku i naredne dve godine njegovog mandata.

Ovo je prvi put za osam godina da će demokrate biti većina u Donjem domu, piše BBC. To znači da demokrate mogu pokrenuti nove istrage putem odbora u Predstavničkom domu, blokirati republikanske račune i eventualno pokrenuti pitanje opoziva predsednika SAD – što zahteva više od 50 posto glasova u Domu.

Međutim, republikanci će zadržati Senat. Republikanci su sada odlučni da zadrže kontrolu nad Senatom – oni trenutno imaju slabu 51-49 većinu, ali je samo devet stranačkih mesta bilo na raspolaganju, dok su demokrati branili 26 mesta.

Držeći kontrolu u Senatu, republikanci će moći nastaviti da podržavaju neke od Trampovih programa, a značajno je da će oni i dalje potvrđivati i imenovati sudije.

Trampov opoziv?

Na kongresnim izborima dve godine nakon što je osvojio Belu kuću, američki predsednik Donald Tramp (Donald Trump) i njegove kolege republikanci rekli su da su odlučni da zadrže većinu u američkom Senatu, nakon podeljene kampanje koja je obeležena žestokim sukobima o rasi, imigraciji i drugim kulturološkim pitanjima, piše Rojters (Reuters) i dodaje:

“S većinom u Kongresu, demokrate će moći da istraže Trampove poreske prijave i eventualne sukobe interesa, kao i njegove preokrete u odnosima prema Saudijskoj Arabiji, Rusiji i Severnoj Koreji. Takođe, mogli bi da prisile Trampa da smanji svoje zakonodavne ambicije. Rojters navodi kako bi prosta većina u Kongresu bila dovoljna za Trampov opoziv ako isplivaju dokazi da je ometao pravdu ili da je njegova kampanja iz 2016. godine bila u dosluhu s Rusijom.”

Rojetrs zaključuje da, bez presude, Kongres dosad nije mogao da ga skloni sa vlasti dvotrećinskom većinom u Senatu koju kontrolišu republikanci.

Delimična pobeda

Demokrate su u utorak uveče postigle značajan korak u borbi za kontrolu Predstavničkog doma, dok su republikanci održali većinu u Senatu, jer su birači doneli mešovitu presudu na prvim nacionalnim izborima tokom turbulentnog predsedavanja Donalda Trampa, piše Asošijejted Pres (The Associated Press) i dodaje:

“Rezultati su omogućili obema stranama da odnesu delimičnu pobedu, ali su istakli izuzetnu preusmerenost glasača Sjedinjenih Država zasnovanog na rasi, polu i obrazovanju. Republikanci su zadržali snagu u konzervativnim, ruralnim državama, dok su demokrate ušle u američka predgrađa.”

AP dodaje da su u opsežnoj borbi za kontrolu u Trampovo doba, politički i praktični ulozi u utorak bili vrlo visoki.

“Demokrate bi mogle poremetiti zakonodavnu agendu Trampa u naredne dve godine ako bi stekli kontrolu nad Predstavničkim domom… Neke demokrate su već obećale da će insistirati na oslobađanju od poreskih prijava. Drugi su se obavezali da će insistirati na opozivu, mada je uklanjanje sa položaja malo verovatno sve dok Republikanci kontrolišu Senat”, navodi ova agencija.

AP dodaje da je, sve u svemu, 6 od 10 birača reklo da je zemlja krenula u pogrešnom pravcu, ali približno isti broj opisao nacionalnu ekonomiju kao odličnu ili dobru.

“Dvadeset pet procenata opisuje zdravstvenu zaštitu i imigraciju kao najvažnija pitanja na izborima. Skoro dve trećine reklo je da je Tramp razlog za njihovo glasanje. Tramp je podstakao birače da na prve nacionalne izbore o njegovom predsedavanju gledaju kao na referendum o njegovom rukovođenju, uz ponosno isticanje ekonomskog rasta na nedavnim skupovima.”

Koliko velika će biti demokratska većina u Predstavničkom domu?

Demokrate su imale dobre šanse za osvajanje većine u Predstavničkom domu i znatno manje dobre u osvajanju kontrole nad Senatom. I ni jedan ishod neće iznenaditi, piše Vošington post (The Washington post).

“Demokrate su na putu ka jasnoj pobedi u Predstavničkom domu, sa jedinim pitanjem kolika će biti većina. U međuvremenu, neizvesnu mapu u Senatu teško je predvideti a republikanci bi trebalo da dobiju svoja mesta tamo.“

Uz konstataciju da je većina u Predstavničkom domu za demokrate ostvarena, WP dodaje:

“Matematika je ubrzana dvostruko u utorak uveče – pošto su dobili neke trke u kojima nisu trebali pobediti (najjasniji znak izbornog “talasa”)… Čak i ako bi republikanci nekako osvojili preostali deo nerešenih mandata, demokrate bi imale većinu u Predstavničkom domu. Čak iako bi ih demokrate mogle podeliti, mogli bismo govoriti o dobitku od 40 mesta”, piše list.

WP konstatuje da, kada je reč o Senatu, “tu je reč o ranom kraju demokratskih snova”, dok Republikanci ostaju sjajni.

Amerika glasa ili je probala da glasa

Urednici Njujork Tajmsa (The New York Times) posebnu pažnju posvećuju dugim redovima na američkim izborima i navode da, međutim, nije bilo puno toga što se moglo slaviti na izborima u utorak.

“U sredini jednog od najvažnijih razdoblja u istoriji zemlje, kulturno prgavog i politički otrovnog, nekoliko desetaka miliona Amerikanaca svih rasa, klasa i vere okupili su se kao politički ravnopravni, kako bi glasali i odlučili o budućem smeru zemlje. Najbolja stvar bila je to što su se glasači pojavili na biralištima – podstaknuti ogorčenjem prema Trampovom predsedništvu ili jer su predani tome. Od Nevade do Teksasa, od Floride do Mejna, broj izašlih na izbore premašio je one od ranije, čak i uz nestabilne vremenske neprilike i vlažno vreme koje je pogodilo veći deo istočnih Sjedinjenih Država.”

Urednici NYT podsećaju da je u mestima u kojima je glasanje održano ranije, 39 miliona birača glasalo pre utorka – skoro polovina više od onih koji su to učinili 2014. godine, kao i da su mladi ljudi izašli u rekordnom broju.

“To su ohrabrujući znaci ozdravljenja američke demokratije. Ali nije trebalo da se zađe daleko u prošlost kako bi se našli znaci bolesti… U utorak, prosečno vreme čekanja u nekim delovima države bilo je tri sata, a vreme predviđeno za glasanje je produženo na nekim lokacijama…Zakonodavci Njujorka i dalje su zarobljeni u prošlom veku, ostavljajući da se njihovi birači zaglavljuju u beskrajnim redovima. Sada zakonodavci imaju priliku, na kraju, da pokažu ovim građanima neko poštovanje. To je u Njujorku, i u ostalim izbornim delovima Amerike, od vitalnog značaja za očuvanje demokratije i poverenje javnosti zavisi od toga”, zaključuju urednici NYT.

RSE