Senat oslobodio Trampa optužbe, Šumer: Sramno glasanje
Povezani članci
Senat je oslobodio bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) optužbe za “podsticanje pobune” 6. januara kada su njegove pristalice upale u zgradu Kongresa u trenutku kada je ovo telo verifikovalo rezultate predsedničkih izbora na kojima je pobedio Džo Bajden (Joe Biden).
Naime, 57 senatora je glasalo da je Tramp kriv, među njima i sedam republikanaca, dok je 43 bilo protiv.
Za osudu Trampa bila je potrebna dvotrećinska većina, odnosno da se 17 republikanskih pridruži 50 demokratskih senatora.
To znači da Tramp može u budućnosti da se opet kandiduje za predsednika.
Kada je početkom februara prošle godine Senat oslobodio Trampa prvi put oslobodio optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa, jedino je republikanac Mit Romni glasao za njegov opoziv, kao prvi senator u istoriji SAD koji je podržao smenu predsednika SAD iz sopstvene partije.
Predstavnički dom, u kome većinu imaju demokrate, opozvao je Trampa 13. januara dok je još bio na dužnosti.
Šumer: Oslobađanje Trampa krivice ‘neameričko’
Vođa demokratske većine u Senatu Čak Šumer (Chuck Schumer) kritikovao je odluku o oslobađanju bivšeg predsednika Trampa, nazvavši je „neameričkom“ i uvredljivom za patriote koji su vekovima davali živote za “našu republiku”.
„Ne postoji ništa više neameričko od toga“, kazao je Šumer. „Ne postoji ništa antitetičnije za našu demokratiju … što je uvreda za generacije američkih patriota koje su dale svoje živote da brane naš oblik vladavine.“
„Bivši predsednik nadahnuo je, usmerio i pokrenuo rulju da nasilno spreči mirni prenos vlasti, potkopa volju naroda i ilegalno održi ga na vlasti“, rekao je Šumer.
On je dodao da će 6. januar ostati upisani kao “dan sramote” u američkoj istoriji, a događaji toga dana biće Trampovo „konačno strašno nasleđe“, a 43 republikanska senatora koji su glasali za njegovo oslobađanje zauvek će biti povezani sa tim nasleđem.
On je pozdravio odluku sedmoro republikanaca koji su glasali za Trampovu osudu.
„Neka živi u sramoti, mrlja na Donaldu Džonu Trampu koja se nikada, nikada ne može oprati“, istakao je Šumer.
Lider republikanaca: Tramp odgovoran za izazivanje nereda
Vođa republikanske manjine u Senatu Mič Mekonel (Mitch McConnell) nazvao je napad na Kapitol 6. januara „sramnim“.
“To su učinili zato što ih je najmoćniji čovek na zemlji hranio divljim lažima, jer je bio besan zbog gubitka izbora. Postupci bivšeg predsednika Trampa koji su prethodili neredu predstavljali su sramotno zanemarivanje dužnosti”, rekao je Mekonel, koji je međutim glasao protiv osude Trampa.
“Nema sumnje da je predsednik Tramp praktično i moralno odgovoran za izazivanje događaja tog dana. Ljudi koji su upali u ovu zgradu verovali su da postupaju po željama i uputstvima svog predsednika”, dodao je Mekonel.
On je rekao da postoje “divlji mitovi” o prevarama na izborima, ali da je branio Trampovo pravo da se žali pravosudnim institucijama.
“Tada sam jasno rekao, pitanje izbora je rešeno. Ali to je zapravo otvorilo novo poglavlje još divljijih i neutemeljenijih tvrdnji”, kazao je Mekonel.
“Vođa slobodnog sveta ne može provesti nedelje grmeći da nam sile iz senke otimaju zemlju i potom glumi iznenađenje kada mu ljudi veruju i čine nepromišljene stvari,” kazao je Mekonel.
Tramp “nije uradio svoj posao” da okonča nasilje 6. januara, rekao je Mekonel.
On je prozvao Trampov pravni tim da se tokom suđenja u Senatu pozivao na glasače bivšeg predsednika „kao na živi štit od kritike“.
Mekonel je istakao da je impičment “ograničeno sredstvo za ograničenu svrhu”.
“Da je predsednik Trump i dalje na funkciji, pažljivo bih razmislio da li su menadžeri Predstavničkog doma dokazali svoju konkretnu optužbu,” naveo je lider republikanske manjine.
Međutim, kako je naveo, po njegovom shvatanju Ustava samo predsednik, potpredsednik i civilni službenici mogu biti osuđeni.
“Nemamo ovlašćenja da osuđujemo i diskvalifikujemo bivšeg nosioca funkcije koji je sada privatni građanin,” istakao je lider republikanske manjine u Senatu.
„Ako uklanjanje [sa trenutne funkcije] postane nemoguće, onda je osuda besmislena,“ smatra Mekonel.
On je međutim dodao da ovaj proces nije kraj ukazujući da bi Trampu moglo da se sudi kao običnom građaninu na krivičnim i građanskim sudovima.
Mekonelovo političko balansiranje
Iako nije bio oduševljen Trampovom nominacijom 2016. Mekonel je kasnije, kao lider republikanske većine u Senatu verno sledio njegovu politiku.
Nakon izbora 3. novembra nije odmah čestitao Bajdenu ističući da treba najpre da se iscrpe svi pravni mehanizmi žalbi koje je podnosio Tramp. Čestitao je pobedu Bajdenu tek nakon što je Elektorski koledž u decembru potvrdio njegov izbor. Na zasedanju Kongresa 6. januara nije podržao grupu senatora i članova Predstavničkog doma iz Republikanske partije koji su pokušavali da ospore Bajdenovu pobedu pozivajući se na odluku sudova koji su odbacili Trampove žalbe.
Kada je Predstavnički dom opozvao Trampa, Mekonel je poručio svojim kolegama iz Republikanske stranke da glasaju prema svojoj savesti.
Svetski mediji ocenjuju da ovakvim stavom Mekonel pokušava da se distancira od Trampa za predstojeće izbore za Kongres 2022, ali ne u potpunosti jer bivši predsednik SAD još uvek uživa podršku znatnog dela republikanskih birača.
Pelosi krivi Mekonela za odlaganje suđenja
Predsedavajuća Predstavničkog doma Nensi Pelosi (Nancy Pelosi) kritikovala je Mekonela zbog izjave da nije glasao za optužnicu zato što Tramp nije više na funkciji.
Pelosi je istakla da su demokrate pripremili optužnicu za suđenje dok je Tramp još bio predsednik, ali je Mekonel odgovoran za kašnjenje procesa.
Mič Mekonel je “stvorio je situaciju u kojoj nije bilo moguće pokretanje postupka,” pre nego što je Tramp otišao sa funkcije, kazala je Pelosi.
Demokrate “nisu odabrale” da čekaju, dodala je predsedavajuća Predstavničkog doma.
Tramp nakon glasanja: Naš lepi pokret tek na početku
Tramp je saopštio nakon oslobađajuće presude da je suđenje u Senatu bilo još jedna faza u “najvećem lovu na veštice u istoriji zemlje.”
On nije pomenuo nerede 6. januara, već ponovio narativ da su “demokrate stranka koja podržava izgrednike i rulju.”
“Tužan je komentar našeg vremena da je jednoj političkoj stranci u Americi omogućeno da omalovažavaju vladavine zakonu, kleveću snage reda, bodre rulju, oslobađaju izgrednike,” tvrdi bivši predsednik SAD.
On je zaključio saopštenje obećanjem svojim pristalicama.
“Naš istorijski, patriotski i lep pokret da Ameriku učinimo ponovo velikom tek je počeo. U predstojećim mesecima imam mnogo toga da podelim sa vama i radujem se nastavku našeg neverovatnog zajedničkog putovanja kako bismo ostvarili američku veličanstvenost za sve naše ljude,” naveo je Tramp.
Koji republikanci su podržali optužbu protiv Trampa?
Odluku za koju je glasalo 50 demokratskih senatora, podržali su i republikanci: Ričard Bur (Richard Burr), Bil Kasidi (Bill Cassidy), Suzan Kolins (Susan Collins), Liza Murkovski (Lisa Murkowski), Mit Romni (Mitt Romney), Ben Sas (Ben Sasse), Pet Tumi (Pat Toomey).
Burr, koji se neće više kandidovati za senatora, izjavio je da je smatrao da je neustavno opozivati predsednika koji više nije na funkciji, ali kada je Senat napravio presedan da je to u skladu sa zakonom, on je saslušao činjenice kao nepristrasni porotnik.
“Činjenice su jasne”, istakao je.
“Kao što sam rekao 6. januara, predsednik snosi odgovornost za ove tragične događaje. Dokazi su uverljivi da je predsednik Tramp kriv za podsticanje pobune protiv ravnopravne grane vlasti.” istakao je Bur.
On je zaključio da nije lako doneo odluku, ali je, kako je naveo, Tramp “prekršio svoju zakletvu da će sačuvati, zaštititi i braniti Ustav”.
Istovremeno, Bil Kasidi je kratko konstatovao: “Naš Ustav i naša zemlja važniji su od bilo koje osobe. Glasao sam za osudu predsednika Trampa jer je kriv.”
Senat odustao od pozivanja svedoka
Menadžeri optužbe iz redova demokrata i pravni tim bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) složili su se u subotu da se u dokazni materijal unese izjava republikanske članice Predstavničkog doma Džejmi Herera Batler (Jaime Herrera Beutler), koja je prva obelodanila detalje telefonskog razgovora između čelnika njene partije u ovom telu Kevina Mekartija (McCarthy) sa Donaldom Trampom u vreme nereda na Kapitolu 6. januara. Tom prilikom je bivši predsednik rekao da demonstranti više brinu o rezultatima izbora, za koje je neosnovano tvrdio da su neregularni, nego Mekarti.
Zastupnici tužbe iz Predstavničkog doma zatražili su na početku zasedanja da se Herera Batler pozove kao svedok, čemu su se suprostavila Trampova odbrana ističući da bi u tom slučaju mogla da zatraži svedočenje stotine osoba.
Herera Batler je jedna od deset republikanskih članova Predstavničkog doma koji su glasali za opoziv Donalda Trampa.
Senat je odobrio zahtev menadžera impičmenta sa 55 glasova za i 45 protiv.
Osim 50 demokratskih senatora, ovaj zahtev menadžera optužbe iz Predstavničkog doma podržalo je i pet republikanskih, među njima i nekadašnji bliski Trampov saveznik Lindzi Grem (Lindsey Graham), koji je u poslednji čas promenio svoj stav.
Nako toga je usledila pauza tokom koje su tužioci i odbrana pregovarali o nastavku procedure. U slučaju pozivanja svedoka proces, koji je počeo u utorak, mogao bi da da potraje još nekoliko dana, pa i sedmica.
Senat je nastavio zasedanje u subotu iznošenjem završe reči menadžera optužnice, nakon čega će Tramov pravni tim prezentirati završnu odbranu. Na kraju današnje sednice očekuje se da Senat glasa o odgovornosti bivšeg predsednika SAD po optužbi za “podsticanje nasilja”.
Tužioci: Tramp mora biti osuđen
U završnoj reči vodeći menadžer optužnice Džejmi (Jamie) Raskin je naveo da je “sada nesumnjivo jasno da je Tramp podržao akcije rulje“ 6. januara.
„I zato mora biti osuđen. To je tako jednostavno,“ smatra Raskin.
On je rekao da je bivši predsednik stao na stranu onih koji su upali na Kapitol i nisu uspeli da zaštite poslanike, uključujući svog potpredsednika.
Njegovo „odricanje dužnosti … bilo je ključno za njegovo podsticanje na pobunu i neodvojivo je od nje“, rekao je Raskin.
Prema njegovom mišljenju, pomenuti Trampov razgovor sa Kevinom Mekartijem “potvrđuje da nije ništa učinio da pomogne ljudima u ovoj prostoriji ili zgradi”.
„Predsednik Trump mora biti osuđen zbog sigurnosti naše demokratije i naroda“, dodao je Raskin.
On je istakao da je Tramp „glavni podstrekač“ nasilja koje se dogodilo 6. januara i da je „podržao rulju“.
“Dokazali smo da je izdao svoju zemlju, Ustav, svoju zakletvu”, rekao je Raskin.
“Senatori, na kraju ovo suđenje nije o Donaldu Trampu, zemlja i svet znaju ko je Donald Tramp. Ovo suđenje je o tome ko smo,” dodao je Raskin.
Trampova odbrana: Postupak opoziva ‘totalna šarada’
Jedan od Trampovih branilaca, Majkl van der Vin (Veen) kritikovao je u završnoj demokrate zbog pokretanja opoziva.
„Ovaj impičment bio je potpuna šarada od početka do kraja. Čitav ovaj spektakl nije bio ništa drugo nego neskriven dugogodišnji pokušaj političke osvete protiv gospodina Trampa od strane opozicione stranke,“, rekao je van der Vin.
„Demokrate su bile opsednute opozivom gospodina Trampa od samog početka njegovog mandata. … A sada su sproveli lažno suđenje za impičment kada je privatni građanin van funkcije “, dodao je van der Veen.
On je naveo da su demokrate pokrenuli ovaj postupak u strahu da će Trump u budućnosti biti izabran na javnu funkciju
Nazvao je postupak “manijakalnim krstaškim ratom” od strane demokrata iz Predstavničkog doma pozivajući senatore da “ne idu ovim mračnim putem anonimnosti i podele”.
Tramp: Kevine, ovi ljudi su uznemireniji zbog izbora nego Vi
Herera Batler je pomenula u petak u razgovoru za CNN detalje razgovora Trampa i Mekartija.
„Pa, Kevine, izgleda da su ovi ljudi više uznemireni zbog izbora nego Vi“, rekao je Tramp, kako je prenela Herera Batler.
Mekarti je insistirao da su izgrednici Trampove pristalice i molio ga je da pozove da se povuku.
Prema Hereri Batler i još nekoliko republikanaca koji su upućeni u detalje razgovora Trampa i Mekartija, koji su opisali kao međusobno vikanje, nakon ovog komentara bivšeg predsednika, razljućeni Mekarti mu je odgovorio da izgrednici provaljuju kroz prozor u njegovu kancelariju, pitajući ga: “Sa kim, j…te mislite da razgovarate”?
Herera Batler je istakla da “morate da pogledate šta je uradio tokom pobune da biste se uverili kakva mu je bila motivacija”.
“Ta linija upravo tamo mi pokazuje da ili mu nije bilo stalo, što je kažnjivo opozivom, jer ne možete dozvoliti napad na vašem tlu, ili je on želeo da se to dogodi, što me prilično ljuti.” kazala je Herera Batler.
“Nikada ne bismo smeli da se zalažemo za to, iz bilo kog razloga, pod zastavom bilo koje stranke bilo kojom zastavom stranke”, navela je Herera Batler dodajući ljutito: “Zaista se trudim da ne kažem reč na j….(F – word).”
Tok rasprave od utorka
Postupak je počeo u utorak kada se Senat izjasnio da je postupak protiv Trampa u skladu sa Ustavom. U sredu i četvrtak su zastupnici tužbe izneli svoje argumente.
Oni su tvrdili da je Donald Tramp posejao seme za smrtonosni napad na američki Kapitol davno pre 6. januara lažnim tvrdnjama o krađi predsedničkih izbora.
“Tramp je prošlog proleća shvatio da može izgubiti na izborima u novembru i počeo je sejati seme besa među svojim pristalicama rekavši da može izgubiti samo ako bude pokraden”, rekao je jedan od zastupnika tužbe demokrata Džozef Negus (Joseph Neguse).
Devet menadžera iz redova većinskih demokrata u Predstavničkom domu u sklopu izlaganja optužnice prikazali su niz Trampovih govora u kojima bivši predsednik poručuje pristalicama da je jedini način da on izgubi ako izborni reuzultati budu namešteni kao i snimke od 6. januara dana kada su Trampove pristalice upale u zgradu Kongresa.
Video zapisi napada sa smrtonosnim posledicama isprepleteni su sa snimcima Trampovog govora dok se obraćao okupljenim pristalicama samo nekoliko trenutaka pre nego što su krenuli na Kongres.
„Borimo se pakleno“, čuje se kako predsednik Tramp govori na mitingu. „Idemo na Kapitol“, rekao je u drugom trenutku.
Na snimcima se vidi kako se Trampove pristalice sukobljavaju sa policijom i provaljuju ulazna vrata.
„Ako to nije prekršaj za opoziv, onda ništa drugo nije“, kazao je Džejmi Raskin.
On je kritikovao argument odbrane koji se po njegovim rečima svodi da “ako u poslednjih nekoliko nedelja na vlasti počinite nezakonit prekršaj, to možete da uradite nekažnjeno,” ističe Raskin.
„Ako prihvatimo ovaj radikalni argument koji advokati predsednika Trampa zastupaju, rizikujemo da 6. januar postane naša budućnost“, dodao je on.
U petak je Trampova odbrana iznela svoje argumente kvalifikujući optužnicu kao “očito neustavnu” osvetu od strane demokrata.
Šef Trampovog pravnog tima Brus Kastor (Bruce Castor Jr) kazao je da je suđenje inicirano u cilju sprečavanja bivšeg predsednika da se ponovo kandiduje za tu funkciju.
Oni su tvrdili da Tramp nije podstakao upad svojih pristalica u zgradu Kongresa SAD 6. januara.
Advokati su ponovili i da Trampa štiti pravo na slobodu govora i da nije nameravao da inicira smrtonosni upad u kome je poginulo pet ljudi, među njima i jedan policajac.
Dodali su da je ovo “politički lov na veštice” i da proces nije validan jer Tramp više nije na funkciji.
Tramp jedini predsednik sa dva opoziva
Tramp je jedini američki predsednik u istoriji koji je dva puta opozvan u Predstavničkom domu i jedan od samo trojice kome je jednom uskraćeno poverenje u ovom telu.
On je prvi put opozvan 18. decembra 2019. u Predstavničkom domu po optužbi za zloupotrebu položaja i opstrukciju Kongresa, ali ga je Senat oslobodio krivice.
To se desilo prvi put demokrati Endru Džonsonu (Andrew Johnson), koji je preuzeo vlast nakon ubistva Abrahama Linkolna (Lincoln), optuženom u Predstavničkom domu 1868. za nelegalnu smenu uticajnog ratnog sekretara Edvina Stentona (Edwin Stanton).
No, Senatu je nedostajao samo jedan glas za Džonsonovu smenu, ali ga njegove demokrate nisu predložile kao kandidata na novim izborima, dok je Stenton zadržao funkciju.
Predstavnički dom pod kontrolom republikanaca opozvao je 1998. demokratskog predsednika Bila Klintona (Bill Clinton) po optužbi da je lagao pod zakletvom i opstruisao pravdu u vezi sa seksualnim odnosom sa stažistkinjom Monikom Levinski (Monica Lewinsky). Međutim, Senat pod kontrolom demokrata nije podržao njegovu smenu.
Republikanski predsednik Ričard Nikson (Richard Nixon) podneo je ostavku 1974. pre nego što je uopšte došlo do glasanja o njegovom opozivu zbog afere “Votergejt”.