Saudijska Arabija i Iran učvršćuju obnovljene veze

Povezani članci

• Palestinci UN-u: Nacrt rezolucije o povlačenju izraelskih snaga
• Napadač na Rushdiea priznao da je pročitao samo dvije stranice “Satanskih stihova”
• Predsjednički kandidat Džalili: Novi tvrdolinijaš želi vladati Iranom
• Trumpov izliv gnjeva nakon samita G7: Istorijski debakl iz La Malbaie
• Demokratizacija Kine
• Spor između Evropskog parlamenta i Rumunije: Sukob oko borca protiv korupcije LaureKövesi

foto: reuters

Posetom saudijskog ministra spoljnih poslova Iranu, bliskoistočni rivali su preduzeli dodatni korak u obnavljanju diplomatskih veza i učvršćivanju pomirenja posle višegodišnjih tenzija.

Obnavljanje veza Rijada i Teherana, koji takođe nastoji da poboljša odnose s drugim arapskim zemljama, moglo bi da doprinese smanjenju napetosti u širem regionu Bliskog istoka i okončanju rata u Jemenu, pišu svetski mediji.

Ministar spoljnih poslova Saudijske Arabije posetio je u subotu, 17. juna, glavni grad Irana, pošto su se ta dva bliskoistočna rivala u martu saglasila da ponovo uspostave diplomatske odnose i otvore ambasade posle sedam godina tenzija, što je kako navodi Asošiejtid pres (Associated Press), izazvalo šok na Bliskom istoku, posebno u Izraelu, najvećem neprijatelju Irana.

Sporazum o ponovnom uspostavljanju diplomatskih odnosa uz posredovanje Kine bio je veliki proboj koji je smanjio šanse za dalje sukobe između Rijada i Teherana – kako direktno, tako i posredno širom regiona Bliskog istoka.

Sukob u Jemenu ubrzo posle izbijanja 2014. pretvorio se u posredni rat Saudijske Arabije, koja je predvodila vojnu koaliciju koja podržava međunarodno priznatu vladu Jemena, i Irana, koji je pomagao pobunjenike Hutije u toj zemlji.

Iran je takođe okrivljen za niz napada poslednjih nekoliko godina posle jednostranog povlačenja SAD iz nuklearnog sporazuma Teherana sa svetskim silama 2018. U jednom od tih napada pogođeno je srce naftne industrije Saudijske Arabije 2019. godine, privremeno prepolovivši proizvodnju sirove nafte u toj zemlji.

Odnosi između pretežno šiitskog Irana i većinski sunitske Saudijske Arabije dugo su bili napeti. Saudijska kraljevina je prekinula veze s Teheranom 2016. pošto su demonstranti napali saudijska diplomatska predstavništva u Iranu. Demonstracije je izazvalo pogubljenje šiitskog sveštenika s još 46 ljudi u Saudijskoj Arabiji.

Saudijski ministar spoljnih poslova princ Fejsal bin Farhan u Teheranu se sastao s iranskim kolegom Hoseinom Amirabdolahianom i predsednikom Ebrahimom Raisijem koji je pozdravio obnavljanje odnosa Teherana i Rijada, navodeći da je jedini neprijatelj muslimana “cionistički režim”, misleći na Izrael.

Izrael i Iran su najveći neprijatelji, a Raisi je rekao da normalizacija odnosa Izraela s nekim arapskim zemljama nije samo bezbednosno pitanje, već i protivno želji islamske zajednice.

Jedan od najvećih spoljnopolitičkih trijumfa izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i dalje je sporazum o normalizaciji između Izraela 2020. uz posredovanje SAD s četiri arapske države, uključujući Bahrein i Ujedinjene Arapske Emirate, navodi AP i dodaje da je to bio deo šireg nastojanja da se Iran izoluje u regionu.

Bezbednost u Zalivu

Šef saudijske diplomatije rekao je da Saudijska Arabija u okviru obnavljanja veza sa svojim dugogodišnjim rivalom Iranom želi pojačanu pomorsku bezbednost u regionu Zaliva, preneo je Rojters (Reuters).

Dugogodišnji diplomatski raskol i neprijateljstvo Irana i Saudijske Arabije ugrozili su, kako navodi Rojters, regionalnu stabilnost, uključujući oblast Persijskog zaliva, Jemen, Siriju i Liban.

“Želeo bih da se osvrnem na važnost saradnje dve zemlje u oblasti regionalne bezbednosti, posebno bezbednosti pomorske plovidbe… i važnost saradnje svih zemalja regiona kako bi se obezbedilo da u njima ne bude oružja za masovno uništenje”, rekao je princ Fejsal.

Iranski ministar spoljnih poslova rekao je na zajedničkoj konferenciji za novinare da je bezbednost od vitalnog značaja za zemlje u regionu.

“Iran nikada nije izjednačio bezbednost sa militarizmom, ali ga vidi kao širok koncept koji uključuje političke, kulturne, socijalne, ekonomske i trgovinske aspekte”, rekao je on.

Brodski saobraćaj kroz Hormuški moreuz u Zalivu – kroz koji prolazi petina svetske nafte – bio je, kako navodi Rojters, u fokusu sukoba između Irana i SAD, koje su poslednjih godina povećale svoje vojno prisustvo u regionu.

Iran nastoji da popravi zategnute odnose s nekoliko arapskih država Persijskog zaliva, navodi Rojters, ukazujući da je približavanjem Saudijske Arabije Iranu, Izrael u velikoj meri ostao usamljen u pokušajima da se Teheran diplomatski izoluje.

‘Vreme je za saradnju’

U poslednjem znaku približavanja regionalnih rivala koji su dogovorili da ublaže dugotrajne tenzije, Saudijska Arabija je pozvala iranskog predsednika Raisija u zvaničnu posetu, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Odnosi između dve zemlje treba da budu zasnovani na “međusobnom poštovanju”, “nemešanju u unutrašnje stvari”, “vođenju računa o bezbednosti pomorskih koridora, kao i o neširenju oružja za masovno uništenje”, rekao je on na zajedničkoj konferenciji za novinare s iranskim kolegom.

Iranski ministar inostranih poslova Hosein Amirabdolajan rekao je da su razgovori bili fokusirani na “održivu ekonomsku saradnju” i zajednička ulaganja, posebno privatnih sektora dve zemlje.

Poboljšanje odnosa pobudilo je nadu za okončanje rata u Jemenu, koji je pokrenula koalicija predvođena Saudijskom Arabijom 2015. nakon što su pobunjenici Huti koje podržava Iran zauzeli veći deo te zemlje. Saudijska Arabija je optužila Iran da podržava pobunjenike i da izvodi napade dronovima i projektilima na njenu teritoriju, kao i na teritoriju njenog partnera Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Izvor iz iranskog režima rekao je za Fajnenšl tajms da Teheran želi da reši svoje probleme sa zemljama u regionu “kako bi povećao efikasnost političkog sistema i rešio svoje ekonomske probleme”.

“(Saudijskom princu) Mohamedu bin Salmanu – s njegovim dugoročnim razvojnim planovima – potreban je sporazum (s Iranom) da ne bi svaki dan imao rakete Huta. Čak razmišlja i o otvaranju puta za saudijske investicije u Iranu. To nam takođe koristi”, rekao je izvor. “Iran i Saudijska Arabija su međusobno zavrtali uši, ali je sada vreme za saradnju”.

Arapsko-iranske veze

Princ Fejsal je bio prvi saudijski ministar spoljnih poslova koji je posetio Iran od 2006. godine kada je tadašnji šef diplomatije princ Saudi al-Fejsal posetio Teheran, ukazuje Agencija Frans pres (Agence France-Presse) uz ocenu da je poseta u subotu bila još jedan korak u učvršćivanju pomirenja dve zemlje.

Otkako su obnovljene veze Rijada i Teherana, Saudijska Arabija se zalagala za mirovni sporazum s Huti pobunjenicima u Jemenu i takođe se zalagala za povratak Sirije, ključnog iranskog saveznika, u arapsko okrilje.

Sastanak ministara spoljnih poslova Saudijske Arabije i Irana, međutim, nije bio njihov prvi susret. Princ Fejsal i Amirabdolahian sastali su se u aprilu u Pekingu, gde su obećali da će unaprediti regionalnu bezbednost i stabilnost.

Istog meseca, saudijska delegacija je posetila Iran kako bi razgovarala o ponovnom otvaranju diplomatskih misija.

Iran je 6. juna ponovo otvorio svoju ambasadu i konzulat u Saudijskoj Arabiji, dok je otvaranje saudijske ambasade u Teheranu odloženo zbog lošeg stanja zgrade koja je oštećena tokom protesta 2016. Do završetka radova, saudijske diplomate rade iz luksuznog hotela u Teheranu.

Posle značajnog sporazuma sa Saudijskom kraljevinom, Iran je krenuo da učvršćuje ili obnavlja veze s drugim arapskim zemljama.

Teheran je u aprilu imenovao ambasadora u Ujedinjenim Arapskim Emiratima skoro osam godina pošto je otišao njegov prethodnik. Taj potez je, kako navodi AFP, usledio pošto je u Iran ponovo došao ambasador UAE posle šest godina, jer su Emirati 2016. smanjilo nivo svog diplomatskog predstavništva u Teheranu.

Iran je takođe saopštio da bi pozdravio obnavljanje diplomatskih veza sa Bahreinom kako bi se okončao sedmogodišnji prekid. Krajem maja, iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei rekao je i da bi pozdravio obnavljanje odnosa s Egiptom koji su prekinuti od Islamske revolucije 1979. godine.

RSE