SAD i 17 zemalja osudile zlostavljanje novinara u Rusiji
Povezani članci
- Peking otkazao hiljade letova i zatvorio škole, nastava odgođena i studentima
- Protesti u Kazahstanu zbog novogodišnjeg udvostručenja cena gasa
- Njemački ministar gospodarstva: Želimo pomoći Grčkoj, ali ne znamo kako
- Iran će biti uključen u razgovore u vezi rata u Siriji
- Austrija nastavlja kontrole na granici s Mađarskom i Slovenijom
- Koaliciona dilema
foto: Moskva News Agency
Sjedinjene Američke Države (SAD) i nekoliko zapadnih zemalja osudile su “rastuće zlostavljanje” novinara i nezavisnih medija u Rusiji i pozvale vlasti da garantuju slobodu medija.
“Ruske vlasti su ove godine sistematski hapsile novinare koji su izveštavali o skupovima organizovanim u znak podrške protivniku Kremlja Alekseju Navaljnom, i brutalno postupali prema njima”, navodi se u zajedničkom saopštenju 18 zemalja, među kojima su Nemačka, Kanada, Francuska, Velika Britanija, Ukrajina, Severna Makedonija, Češka, Danska, Island, Litvanija, Letonija, Holandija, Novi Zeland, Grčka, Slovačka i Slovenija.
Saopštenje nazvano Koalicija za slobodu medija potpisale su, uz SAD, Nemačka, Kanada, Francuska, Australija, Velika Britanija, Ukrajina, Severna Makedonija, Češka, Danska, Island, Litvanija, Letonija, Holandija, Novi Zeland, Grčka, Slovačka i Slovenija.
U saopštenju se navodi da je “sloboda medija od vitalnog značaja za efikasno funkcionisanje slobodnih i otvorenih društava i od suštinskog značaja za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda”.
Ruske vlasti su optužene da sve više razbijaju nezavisne medije, grupe civilnog društva, aktiviste za ljudska prava i druge, koristeći zakone o “nepoželjnim” pojedincima ili grupama, kao i zakon o takozvanim “stranim agentima”.
U saopštenju 18 zemalja navodi se da ruske vlasti nastavljaju da 2021. “sistematski pritvaraju novinare i podvrgavaju ih oštrom tretmanu dok su izvještavali o protestima podrške zatvorenom opozicionaru Alekseju Navaljnom”.
Slučaj Vladislava Jesipenka
Dodaje se da su ruske vlasti na Krimu od marta držale dopisnika Radija Slobodna Evropa (RFE/RL) Vladislava Jesipenka “i navodno su ga mučile u pritvoru”.
„Jesipenko je 15. jula optužen za lažne optužbe i prijeti mu kazna do 18 godina zatvora“, navodi se.
Jesipenko, rusko-ukrajinski državljanin, priveden je pod sumnjom da je prikupljao informacije za ukrajinske obaveštajne službe. Radio je na Krimu pet godina izveštavajući o društvenoj i ekološkoj situaciji pre nego što je pritvoren.
Sud u Simferopolju ga je 15. jula zvanično optužio za posedovanje i transport eksploziva.
Predsednik RSE/RL Džejmi Flaj je u to vrijeme opisao ovaj slučaj kao najnoviji primjer kampanje Kremlja da cilja nezavisne medije i nazvao ga “izrugivanjem pravde”.
Doxa, Proekt i Belingket
Među posebno naglašenim slučajevima su i studentski časopis Doxa, čije prostorije su pretresene u aprilu u vezi sa “lažnim optužbama, a četiri urednika su tada bila podvrgnuta ozbiljnim ograničenjima slobode”, te racija ruskih vlasti 29. juna u stanovima članova redakcije istraživačke novinske web stranice Projekt (Proekt), potez napravljen istog dana kada je stranica objavila istragu o navodnim koruptivnim radnjama ruskog ministra unutrašnjih poslova.
U saopštenju grupe od 18 država se takođe navodi da su ruske vlasti 8. oktobra primenile oznaku „medijski strani agent” na međunarodni istraživački novinarski projekat Belingkat, poznat po istrazi o trovanju Navaljnog.
“U nedvosmislenom nastojanju da Rusima onemogući pristup nezavisnom izvještavanju, ruska vlada je prošle godine uvela zahtev za označavanje takozvanih ‘medijskih stranih agenata’. Od tada je RSE optužen za više od 600 prekršaja, što je rezultiralo kaznama u ukupnom iznosu od više od 4,4 miliona dolara”, navodi se u saopštenju.
“Sve više se čini da ruska vlada namerava da natera RSE da prekine svoje višedecenijsko prisustvo u Rusiji, kao što je već prisilila na zatvaranje nekoliko drugih nezavisnih medija poslednjih godina.”
Osim toga, navodi se, vlasti su primenile oznaku stranog agenta na nezavisne ruske medijske kuće koje deluju unutar ili blizu granica Rusije.
“Iako je zabrinutost vezana za slobodu izražavanja i sigurnost novinara u Rusiji pojačana, ona nije nova. Solidarni smo sa nezavisnim ruskim novinarima koji preuzimaju lični rizik u obavljanju svojih profesionalnih aktivnosti i poštujemo uspomenu na novinare koje je neustrašiv rad koštao života…”
U saopštenju se poziva Rusija da poštuje svoje međunarodne obaveze i obaveze u vezi sa ljudskim pravima i da “poštuje i osigura slobodu medija i sigurnost novinara”, prenosi Radio Slobodna Evropa na engleskom jeziku.