Ruska aneksija i Izrael

Povezani članci

• Triumf za dlaku
• ISIL oslobodio 270 od 400 otetih civila na istoku Sirije
• Orban traži od EU raspravu o smrtnoj kazni
• Rizik od šireg bliskoistočnog rata ‘prijeti’ svjetskoj ekonomiji
• Lieberman podržava stvaranje palestinske države
• Škola u kojoj afganistanske djevojčice skidaju burke i uče da kažu “ne” diktaturi

Foto: Slavica Miletić

Svaka ironija i svako licemerje blede pred prošlonedeljnim saopštenjem našeg ministarstva inostranih poslova: „Izrael podržava teritorijalni suverenitet Ukrajine. Nećemo priznati aneksiju 4 ukrajinske oblasti od strane Rusije“. Odakle da počnem? Od okupatorske zemlje koja deli lekcije drugoj okupatorskoj zemlji? Od zemlje koja je i sama anektirala tuđu teritoriju, a sada izjavljuje da ne priznaje rusku aneksiju? Ili možda od razlike koja se konačno ukazuje između Netanijahuove i Lapidove vlade: Izrael Benjamina Netanijahua je ćutao, dok Izrael Jaira Lapida deli lekcije. Ako je ono bilo loše, ovo je mnogo gore.

Da li nam je milije licemerje ili sramotna istina, izvrdavanje odgovora ili odbijanje pitanja? Čini se da nema dobrog poteza Izraela u vezi sa ratom u Ukrajini. Brukamo se ako se slažemo sa ratom, a kad progovorimo protiv njega ispadamo licemeri. Tako je to sa Izraelom. Ipak je previše da država koja je i sama anektirala stranu teritoriju zbog toga prekoreva drugu. Bolji smo kad ćutimo u strahu od Rusije. Čemu služi ovaj pretvorni stav? Da li je iko poverovao u ovaj ispad našeg pravedništva? Izrael ne priznaje rusku aneksiju 4 ukrajinske oblasti, dok u isto vreme pokušava da od drugih država iznudi priznanje teritorija koje je sam anektirao, i sa čime želi da nastavi ako ikako bude mogao.

Nema nikakve razlike između cepanja Ukrajine i cepanja Palestine. Sem što je cepanje Palestine možda još nemoralnije. Ukrajinci barem imaju državu od koje im je otet deo, dok Palestinci nemaju ni to. Cepanje delova njihove teritorije je već uzrok nemogućnosti nastanka njihove države. Premijer koji bilo svojim akcijama bilo nečinjenjem podržava ovaj proces teško da ima pravo da deli moralne lekcije drugima. Bolje bi mu bilo da pogne glavu od stida.

Zapanjujuća je lakoća sa kojom naši lideri optužuju rusku okupaciju: da je surova i brutalna, protivna međunarodnom pravu i odlukama međunarodne zajednice. A tek ruski vojnici? Bez milosti ubijaju decu i bombarduju stambene zgrade. Od toliko nedužnih ukrajinskih žrtava vam se prosto plače. A šta je sa izraelskom okupacijom? Da li je ona bolja, legalnija, manje nasilna? Bez hiljada ubijenih nedužnih žrtava, uključujući stotine dece? Jedina razlika je u tome što je izraelska okupacija starija i temeljnija od ruske. I nema joj kraja.

Lapid udivljeno sluša svoju britansku koleginicu Liz Tras dok mu ona obećava preseljenje britanske ambasade u Jerusalim, to jest korak bliže priznanju aneksije palestinskih teritorija, dok u istom dahu izjavljuje da njegova vlada ne priznaje rusku aneksiju delova Ukrajine. Kako Izrael može biti protiv otvaranja američkog konzulata u Istočnom Jerusalimu, što je korak protiv aneksije palestinskih teritorija, a u isto vreme ne priznavati rusku aneksiju delova Ukrajine? U kom univerzumu Izrael ima pravo da osuđuje bilo čiju okupaciju?

Ali svi znamo da je Izrael nešto drugo i posebno. Njemu je dozvoljeno ono što je drugima zabranjeno, a sada i Rusija želi taj status. Ova zemlja pripada samo Jevrejima, kao što je Ukrajina ruska zemlja. Ukrajinci i Palestinci nisu pripadnici nikakvih naroda i zato nemaju nacionalna prava koja imaju Jevreji u zemlji Izrael. Izraelci i Rusi su braća po oružju.

Ako Rusija nastavi ovako Izrael će morati da se pridruži međunarodnim sankcijama koje je do sada izbegavao da uvede. To će biti zanimljiv trenutak: izraelska verzija BDS-a protiv Rusije, mnogo odlučnija od originalnog BDS-a koji se zalaže za prava Palestinaca. Ali to neće sprečiti Izrael da nastavi sa optužbama za antisemitizam protiv postojećeg BDS-a. I sankcije će biti opravdane, sve dok se uvode protiv Irana i Rusije, a ne protiv Izraela. Spasavaj se ko može.

Haaretz

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net