Rukavica u lice islamskog kalifata

Povezani članci

• Muslimanska Braća pred političkom eliminacijom – egipatske vlasti planiraju uvesti zabranu MB-a, premijer Beblwai: “Neće biti nikakvog pomirenja s onima koji su podigli oružje protiv države i njenih institucija”
• Požari u Grčkoj, 50 mrtvih
• Neugodna situacija za Izrael: palestinski dječak, brutalno prebijen od strane izraelske policije, je američki državljanin iz Floride
• Svet posle mene
• Iran: Privedeno nekoliko osoba zbog sumnje u vezu s IDIL-om
• Ukrajinske snage napale separatiste u zračnoj luci Donjeck

Autor: Frud Bežan, priredio Slobodan Kostić RSE

Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) formalno je proglasila osnivanje novog „kalifata“, odnosno „islamske države“, na teritoriji koju su zaposeli u Iraku i Siriji.

Shodno tome, ISIL je u svom nazivu prestala da koristi termine „Irak“ i „Levant“ nazivajući sebe jednostavno – „Islamska država“, dok je Abu Mohamed al-Adnani dobio titulu kalifa. Islamska država pozvala je sve Muslimane širom sveta, uključujući i suparničke naoružane grupe, da mu se zakunu na vernost.

Inače, islamisti i dalje sanjaju o uskrsnuću kalifata koji je, u različitim oblicima, vladao Srednim Istokom i severnim delom Afrike tokom hiljadu i četiri stotine godina duge istorije Islama.

Šta je kalifat

Na arapskom jeziku, „kalifat“ znači vladavinu kalifa. Kalifat je prvobitno bila islamska država koja je osnovana nakon smrti osnivača islama proroka Muhameda u sedmom veku.

Reč „kalif“ potiče iz arapskoj jezika i označava Muhamedovog naslednika. Kalif je bio vrhovni verski i politički lider u islamskoj državi. Smatralo se da je on duhovni vođa svih Muslimana. Naziv „kalif“ često se odnosi i na Amira al-Mu’minina koga su nazivali „zapovednikom pravovernih“.

Početak i kraj

Prvi, Rašiduni kalifat (632-661) osnovan je nakon Muhamedove smrti. Za sunitske Muslimane pojam „rašidun“ se odnosi na prvu četvoricu kalifa Rašidunskog kalifata: Ebu-Bekra, Omera, Osmana i Alija. Rašindun na arapskom znači – „pravedno vođen“.

Nakon prve četvorice kalifa, na naziv kalifata pretendovale su različite dinastije poput Emevija (661-750) ili Abasida (750-1258). Nakon mongolske invazije usledila je pauza sve dok nije proglašen Otomanski kalifat (1453-1924), koji je ukinuo prvi predsednik Turske Kemal Ataturk 1924. godine.

Do sada je bilo više pokušaja da se ožive kalifati, ali su oni propadali zbog političkih trvenja među muslimanskim liderima.

Da li je kalif sporna titula?

Predavač na Kraljevskom koledžu iz Londona Karul Kersten smatra da je kalifat poželjan model političkog organizovanja za Sunite, ali ne i Šiite.

Šiiti veruju da naslednik Muhameda treba da bude iz njihovih redova. Oni tvrde da je Ali, inače rođak i zet proroka, jedini legitimni naslednik Muhameda.

Međutim u skladu sa Sunitskom tradicijom, poglavari se biraju, što znači da je Ali bio četvrti kalifa posle Ebu-Bekra, Omera i Osmana.

Sami šiitski „sledbenici nisu zvali Alija kalifom, već imamom. Nakon prvih kalifa, Šiiti priznaju samo sled imama“, objašnjava Kersten.

Međutim, čak i okviru sunitske tradicije, bilo je tokom istorije sukoba oko kalifatskog nasleđa, koje je uključivalo i rivalstvo između različitih dinastija u Španiji i Egiptu.

U čemu je značaj deklaracije ISIL-a

Većina posmatrača se slaže da je ISIL-ovo proglašenje kalifata pokušaj da dobiju neku vrstu legitimiteta nakon što su zaposeli velike teritorije u Iraku.

Kersten kaže da ISIL predstavlja izazov i za sadašnje granice na Srednjem Istoku s obzirom na to da nudi „pravi, autentični, ali istovremeno alternativni politički sistem koji se zasniva na islamu“.

„Proglašenjem kalifata oni žele da pojačaju i naglase kako žele da uspostave političku kontrolu nad teritorijom koja je različita od modela nacija-država na kome počiva sadašnji sistem“ odnosa u svetu, dodaje Kersten.

On smatra da trenutak objavljivanja deklaracije, dan nakon početka svetog meseca Ramazana, nije slučajno odabran. „To je iznimno snažan trenutak zato što Muslimani u tom periodu imaju povišena religiozna osećanja“.

Neznatna podrška kalifatu ISIL na Srednjem Istoku

Zahtevi ove ekstremističke skupine odraziće se i na međunarodni pokret džihadista, posebno na budućnost Al-Kaide koja je napustila ovu grupu nakon što je isključena iz rukovodstva ISIl-a u Siriji.

Al-Kaida je dugo vremena bila predvodnik džihadističkog pokreta. Međutim, ISIL je uspeo da ostvari u Siriji i Iraku onog što Al-Kaidi nikada nije pošlo za rukom – da preuzme kontrolu nad velikim delom teritorije Srednjeg Istoka.

ISIL-ovo proglašnje kalifata istovremeno predstavlja direktan izazov za zemlje Zaliva, posebno za Saudijsku Arabiju, ističe Kersten.

„Mada Saudijska Arabija podržava organizacije poput ISIL-a, ona sigurno nije oduševljena zbog ovakvog razvoja prilika, zato što je saudijski kralj dao sebi titulu – „Čuvara dve svete džamije“ koje su nalaze u Meki i Medini, što je zapravo suparnički naziv u odnosu na kalifa.