Razočarenje izraelske levice

Izdvajamo

• Ali tren nakon što sam se užasnula i zabrinula da će se preobraćeni levičarski tabor srušiti i obojiti u ekstremeno desničarske nijanse, a ogorčenje protiv Palestinaca porasti i postati nepodnošljivo, setila sam se da je reč o izraelskoj levici. Da ona nikada nije zaista bila levica i nikada zaista izraelska. Više je bila jevrejska koja se pretvara da je izraelska. Pa dobro, u sledećem ratu neće promeniti sliku na profilu u slogan „Ne u moje ime“. Biće to težak udarac mirovnom procesu, zar ne?

Povezani članci

• Politika i geopolitika gasovoda Severni tok 2
• Šiiti i suniti protiv vahabizma
• Putin: Povlačenje SAD iz nuklearnog sporazuma vodi do trke u naoružanju
• SAD proglasile Iran potpunim odbrambenim partnerom Rusije
• SAD sankcioniše iranske grupacije zbog raketnog programa
• Porošenko: EU i NATO potrebni kao zaštita od Rusije

Foto: Predrag Trokicić/Peščanik

Od 7. oktobra mnogi sa izraelske levice su u svojim tekstovima, salonskim razgovorima i dramatičnim postovima na društvenim mrežama izvestili o svom razočaranju. Da su imali člansku kartu, oni bi je pocepali. Šteta što ih većina nije imala, ali su je i pored toga simbolički pocepali. Sve u svemu, bilo je to teško razočarenje sa dramatičnim implikacijama: zaustavljen je mirovni proces koji je bio na svom vrhuncu, formirane komisije za pomirenje i istinu su prekinule s radom, razgovori sa Palestincima su obustavljeni, a proces rasformiranja jevrejskih naselja na okupiranim teritorijama je zamrznut.

Razočaranost je nastala zbog palestinske reakcije, zbog ćutanja dela palestinskih građana Izraela ili njihove slabe osude masakra na jugu zemlje i ukazivanja na kontekst događaja, iznenađenost ponašanjem Hamasa i na kraju najviše zbog izdaje međunarodne levice. Sve je to prouzrokovalo da oni promene stav, da jasnije vide situaciju, da shvate da su oni ipak pre svega Jevreji i da stoga nemaju izbora nego da se pomere ka desnici.

Mnogi su se razočarali. Ima onih koji su izvestili o ideološkom slomu jer su shvatili da su svi Palestinci Hamas, jedan deo neskriveno kao u Gazi, dok se drugi deo još uvek pretvara kao na Zapadnoj obali, a možda čak i u samom Izraelu. (Inspiracija za razočaranje je Itamar Ben Gvir.) Jedan deo se razočarao usled novog, neobičnog osećaja koji ne liči na „levičarski“: nedostatka sažaljenja nad stravičnim prizorima koje vojska čini po Gazi. Odjednom je sve u redu, više ih ne boli, stiglo je otrežnjenje i oni su se razočarali.

Najklasičnije i najraširenije razočarenje izraelske levice dolazi zbog uzroka konflikta. Slomio se ključni koncept izraelske levice da su u pitanju događaji iz 1967. a ne 1948. Odjednom su shvatili da se palestinska tragedija dogodila onda kada je počela, a ne 19 godina kasnije. Da su nekada razgovarali sa Arapima, čuli bi da 1967. boli, ali da još jače boli 1948.

Razočarenje koje je nastupilo prošlog meseca je neverovatno. Njime se objašnjava moralna obamrlost pred ogromnim žrtvama u Gazi, većinom nevinih građana, pa i podrška izraelskog javnog mnjenja predlogu o transferu – za one koji to žele! – stanovnika Gaze.¹ (Predlog je dao poslanik Ram Ben Barak iz Lapidove partije Ješ Atid, a ne neko iz stranke Ocma Jehudit Itamara Ben Gvira!). Takođe čudi skoro religiozni odnos prema izveštajima portparola vojske, istog onog koji je prošle godine dao čak četiri različite verzije pogibije novinarke Širin Abu Akle.

Pa ipak je neobično da su se oni koji su godinama predviđali da nesreća dolazi, promenili baš kad se ona i dogodila. Da su se svi oni koji su bili uznemireni zbog zamrznutog statusa kvo, jer su znali da je to siguran put ka katastrofi, razočarali baš kad je ona nastupila. Da su se svi oni koji su citirali Ješijahua Leibovica i pisali da je bio u pravu, razočarali baš kad je ono što je govorio počelo da se ostvaruje. Neobično je i da je u Izraelu uvek levica razočarana. Ne daj bože da se to dogodi desnici koja je glavni krivac za ovu nesreću. Desnici se nikada ne dogodi otrežnjenje.

Ali tren nakon što sam se užasnula i zabrinula da će se preobraćeni levičarski tabor srušiti i obojiti u ekstremeno desničarske nijanse, a ogorčenje protiv Palestinaca porasti i postati nepodnošljivo, setila sam se da je reč o izraelskoj levici. Da ona nikada nije zaista bila levica i nikada zaista izraelska. Više je bila jevrejska koja se pretvara da je izraelska. Pa dobro, u sledećem ratu neće promeniti sliku na profilu u slogan „Ne u moje ime“. Biće to težak udarac mirovnom procesu, zar ne?

Hanin Majadli, Haaretz

Prevela sa hebrejskog Alma Ferhat

Peščanik.net

U zajedničkom tekstu za Wall Street Journal poslanici Dani Danon (Likud) i Ram Ben Barak (Ješ Atid) su predložili da se napravi plan za preseljenje stanovnika Gaze u zemlje koje žele da ih prime. Cinično su primetili da pošto većina država podržava palestinsku borbu, odlazak po 10 hiljada Palestinaca u svaku zemlju bi olakšao humanitarnu situaciju u Gazi. Poslanici za koje je i postojala nekakva nada da će predlog osuditi ogradili su se izjavom da zbog brojnih obaveza nisu uspeli da se dovoljno dobro upoznaju sa tekstom.