Problemi AstraZenece dodatno otežavaju vakcinisanje u EU

Povezani članci

• Cipar odbio pomoć eurozone
• Mađarska isplaćuje poslednju ratu kredita i zatvara kancelariju MMF
• Medvedev uporedio sankcije SAD sa objavom ekonomskog rata
• Iran – mogući novi partner Turske
• Le Drian: Francuska neće plaćati populističku Evropu
• Ruske i američke diplomate sastaju se danas u Ženevi: Ima li rješenja za ukrajinsku krizu?

Već sporo vakcinisanje stanovništva Evropske unije (EU) usred straha od novog naleta korona virusa, naišlo je na još jedan problem s novim smanjenjem snabdevanja Astrazeneke (AstraZeneca), dok je istovremeno drama s imunizacijom pogoršana obustavom upotrebe te vakcine u pojedinim zemljama usled zabrinutosti za bezbednost proizvoda britansko-švedskog farmaceutskog giganta, pišu svetski mediji.

Novi zastoj

Napori EU da ubrza vakcinisanje stanovništva pretrpeli su još jedan udarac u subotu, 13. marta, kada je Astrazeneka saopštila da će opet smanjiti isporuke vakcina u Uniju, ukazuje Frans pres (Agence France-Presse).

Za poslednje smanjenje isporuka Astrazeneka je okrivila probleme u proizvodnji i izvozna ograničenja, što je, ističe AFP, veliki uzmak u borbi protiv pandemije koja je odnela 2,6 miliona života širom sveta.

Kompanija je prethodno upozorila da se suočava s deficitom u evropskom lancu snabdevanja usled manje od očekivane proizvodnje i da se nada da će manjak delimično nadoknaditi iz svoje globalne mreže.

Astrazeneka je počela isporuku vakcina u EU u februaru i još ima za cilj da isporuči 100 miliona doza u prvoj polovini godine. Od toga bi 30 miliona trebalo da bude isporučeno u prvom kvartalu. Kompanija je u početku prihvatila da isporuči tri puta više doza u prvom tromesečju a u drugom 180 miliona doza.

Imidž britansko-švedskog farmaceutskog giganta već je narušen pošto je nekoliko zemalja suspendovalo davanje njene vakcine u strahu od nastajanja krvnih ugrušaka iako je Svetska zdravstvena organizacija saopštila da nema razloga da prestane da se koristi, navodi AFP, ističući da je senka nad Astrazenekinim vakcinama povećala probleme EU u distribuciji vakcina usred straha od novog naleta korona virusa.

Drama sa snabdevanjem

Noćna mora Astrazenekinih vakcina u Evropi postaje sve gora pošto su brojne zemlje obustavile njeno davanje iz straha od bezbednosti, dok su dalja odlaganja isporuka podstakla vlade širom sveta da gomilaju svoje zalihe doze, ocenjuje Blumberg (Bloomberg) uz konstataciju i da je Astrazenekina vakcina postala simbol pandemijskog nacionalizma, dok se države utrkuju da što brže imunizuju svoje stanovništvo.

Najmanje 10 zemalja, uključujući Italiju i Norvešku, reagovalo je nakon što su Austrija i Danska izrazile zabrinutost zbog mogućih neželjenih efekata iz dve serije vakcina, mada je evropski regulator za lekove saopštio da nema indikacija o problemima s Astrazenekinim proizvodom.

Poslednja zabrinutost se pojavila u vreme drame sa snabdevanjem, čime je, kako ističe Blumberg, Astrazeneku dospela u centar političke oluje u EU, nekoliko sedmica pošto su problemi u proizvodnji prvi put dovela dve strane u sukob, dok EU sve više zaostaje za Velikom Britanijom i SAD u vakcinisanju stanovništva, stvarajući političku krizu za lidere Unije.

Poslednja dešavanja slabo će pomoći davanju Astrazenekine vakcine u EU, pošto se poslednjih nedelja već suočila s pitanjima o različitim stopama efikasnosti i lošijoj zaštiti od novih sojeva virusa, podvlači Blumberg. Prema anketi Jugova (YouGov), u EU se Astrazenekina vakcina smatra manje bezbednom od Fajzer-Bajontekove (Phizer-BioNTech) i Modernine, dok nasuprot tome Britanci smatraju da je Astrazenekina najsigurnija.

Suspenzije u nekim zemljama bi mogle učvrstiti negativne stavove, uprkos smernicama Evropske agencije za lekove, navodi Blumberg, dodajući da broj zabeleženih spornih slučajeva – oko 30 na oko pet miliona – nije veći od onoga što bi se inače dogodilo u tolikoj populaciji.

Misterija holandske fabrike

Astrazeneka sada ima cilj da isporuči 30 miliona doza vakcina za COVID-19 u EU do kraja marta, ali to, kako ističe Rojters (Reuters), zavisi od Evropske agencije za lekove koja treba da izda odobrenje za snabdevanje iz fabrike britansko-švedske kompanije koja se nalazi u Holandiji.

Kompanija je u petak, 12. marta, saopštila da će pokušati da isporuči 30 miliona doza u EU do kraja marta, daleko manje od ugovorne obaveze od 90 miliona, ali i prošlomesečnog obećanja od 40 miliona doza.

Novi cilj, međutim, nije zagarantovan, pošto zavisi od toga da li će fabrika u Lajdenu koju vodi kooperant Haliks (Halix) dobiti odobrenje regulatora, navodi se u internom dokumentu u koji je Rojters imao uvid i u kome Astrazeneka navodi da pretpostavlja da će postrojenje dobiti zeleno svetlo 25. marta posle čega bi sledeće nedelje trebalo da isporuči 10 miliona doza.

Lideri EU su, ukazuje Rojters, već pod kritikama zbog sporijeg vakcinisanja nego u susednoj Velikoj Britaniji usled dužih procesa odobravanja i nabavki, kao i višestrukih kašnjenja isporuka Astrazeneke i drugih farmaceutskih kompanija.

Muke Astrazeneke da poveća isporuke vakcina u EU delimično su posledica problema u jednoj od ključnih evropskih proizvodnih postrojenja te kompanije odakle nije isporučena nijedna doze u EU šest meseci pošto je potpisan ugovor o snabdevanju, piše Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Misterija holandske fabrike, ističe britanski list, naglašava sporna pitanja odnosa Astrazeneke prema ugovoru s EU, ali i da li su Brisel i države članice obratili dovoljno pažnje da li je fabrika na kursu da isporuči doze u roku.

Mada je fabrika Haliksa u Holandiji navedena u ugovoru koji su Astrazenka i Evropska komisija potpisali u avgustu, ona još nije dobila regulatorno odobrenje EU, a zvaničnici EU su rekli da Astrazeneka tek treba da pruži dovoljno podataka, dok je kompanija navela da je odobrenje za upotrebu postrojenja “na pravom putu”.

Zvaničnici EU su, prema pisanju lista, sve više uznemireni oko pitanja koliko je doza vakcina Haliks, koji ima jedno od dva postrojenja koja je Astrazeneka navela u ugovoru s Komisijom, u međuvremenu proizveo i šta kompanija radi s proizvodom. Komesar EU za industriju Tijeri Breton (Thierry) rekao je da ne veruje da je Astrazenka uložila “najbolje napore” da ispuni svoje obaveze.

Sada raste zabrinutost da britansko-švedska kompanija neće uspeti da isporuči 180 miliona doza koje je u početku obećala EU za drugi kvartal godine, od čega polovina treba da stigne izvan EU, navodi Fajnenšl tajms, ukazujući da zvaničnici EU kažu da su SAD dosad odbijale da dozvole izvoz vakcina te kompanije proizvedene u Americi. Snabdevanje EU iz drugih zemalja u svetskoj proizvodnoj mreži Astrazeneke takođe može biti teško.

Neiskorišćene zalihe u SAD

Dok se EU suočava s problemima s manjkom, SAD sede na desetinama miliona doza vakcine britansko-švedska kompanije koju američki regulator još nije odobrio, piše Njujork tajms (The New York Times), dodajući da je sudbina tih doza predmet intenzivne rasprave među zvaničnicima Bele kuće i saveznim zdravstvenim vlastima.

Astrazenekina vakcina iako odobrena u više od 70 zemalja, još nema rezultate kliničkih ispitivanja u SAD i kompanija još nije tražila hitno odobrenje od američke Uprave za hranu i lekove. Astrazeneka je tražila od vlade SAD da odobri pozajmicu američkih doza EU gde vakcinacija ozbiljno posrće, ali je, prema rečima jednog zvaničnika, administracija zasad odbila zahtev, mada pojedini savezni funkcioneri traže od Bele kuće da donese odluku u narednih nekoliko nedelja.

Pojedini predstavnici administracije, prema izvorima Njujork tajms, kažu da bi vakcine trebalo poslati u inostranstvo gde su preko potrebne. Zvaničnici su razgovarali o slanju doza u Brazil, koji je teško pogođen pogoršanjem krize korona virusa, EU ili Veliku Britaniju. Ipak, neodlučnost administracije je delimično povezana s neizvesnošću u snabdevanju vakcinama nakon što je predsednik Džo Bajden (Joe Biden) obećao dovoljno vakcine za sve odrasle u SAD.

Dok frustracije tinjaju u EU, neki evropski zvaničnici krive SAD, ističe Njujork tajms. Portparolka Bele kuće Džen Psaki (Jen) rekla je da su proizvođači slobodni da izvoze vakcine proizvedene u SAD dok ispunjavaju uslove ugovora s vladom u Vašingtonu. Ipak, pošto se vakcina Astrazeneke u SAD proizvodi pomoću Zakona o odbrambenoj proizvodnji, Bajden mora da odobri isporuke u inostranstvo, ali takav potez bi mogao imati ogromne negativne političke posledice.

S druge strane, ukazuje list, federalni zvaničnici kažu da Astrazenekine vakcine ne bi trebalo neograničeno dugo da stoje u skladištima u SAD, pošto kao i sve vakcine, imaju ograničeni rok trajanja i postoji rizik da bi mogle biti pokvarene ako predugo stoje na policama.

RSE