Primirje nakon najgoreg nasilja između Izraelaca i Palestinca u poslednje dve godine

Izdvajamo

• Pojedini palestinski stručnjaci ukazuju da vođe Islamskog džihada nemaju pozicije u vlasti niti druge privilegije i da su svojom posvećenošću borbi protiv Izraela stekli poštovanje mnogih Palestinaca, koji saosećaju sa stanovnicima Gaze koji žive pod strogom kopnenom, vazdušnom i morskom blokadom Izraela i Egipta.

Povezani članci

• Beč: Protest muslimana protiv zabrane burke
• Poverljivi dokumenti pronađeni u kući bivšeg potpredsednika SAD
• Nekoliko desetina demonstranata uhapšeno na protestu u Moskvi
• Sergio Šotrić: VIRUS NIJE TAKO TEŠKO POBIJEDITI, KAO ŠTO JE TEŠKO POBIJEDITI MRŽNJU I NETRPELJIVOST PREMA DRUGIMA I DRUGAČIJIMA
• Gaza – ta ponosna arapska mučenica
• Grčka će potonuti prije nego što se EU dogovori

Uništena zgrada u kojoj je ubijen vođa Islamskog džihada Ali Ghali, Gaza 11. maj 2023, foto: REUTERS/Ibraheem Abu Mustafa

Sporazumom o primirju između Izraela i palestinskog militantnog pokreta Islamski džihad, okončano je najgore nasilje u izraelsko-palestinskom sukobu u poslednje dve godine, koje je, mada je bilo relativno ograničeno, zapretilo širim konfliktom, pišu svetski mediji.

Posle nesigurnog početka prekida vatre, već ove nedelje postoji opasnost od novog nasilja.

Pretnja širim sukobima

Primirjem dogovorenim u subotu, 13. maja, uz posredovanje Egipta i Ujedinjenih nacija (UN), okončani su intenzivni sukobi Izraela i militantne grupe Islamski džihad iz pojasa Gaze, ukazuje Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Palestinski zvaničnici su rekli da je prekid vatre stupio na snagu u subotu u 22 časa, ali su, kako ističe američki list, tenzije ostale visoke i posle početka primirja.

“Tišina će biti dočekana tišinom. Ako Izrael bude napadnut ili ugrožen, nastaviće da čini sve što je potrebno da se odbrani”, rekao je šef izraelskog Saveta za nacionalnu bezbednost Cači Hanegbi egipatskom predsedniku Abdelu Fatahu Al Sisiju, zahvalivši Kairu na posredovanju.

“Ova runda borbi je završena”, navodi se u zajedničkom saopštenju Islamskog džihada i drugih militantnih grupa u Gazi, uključujući ekstremistički pokret Hamas koji vlada tim pojasom. “Ali volja za borbom nije nestala.”

Zvaničnici Islamskog džihada rekli su da je Izrael u okviru sporazuma prihvatio da prekine ubijanja članova te grupe, mada su izraelski zvaničnici nepokolebljivo tvrdili da neće pristati da prestanu ciljana ubistva pripadnika te organizacije.

Tenzije između dve strane porasle su ranije ovog meseca nakon što je istaknuti pripadnik Islamskog džihada, Hader Adnan, preminuo u štrajku glađu u izraelskom pritvoru. Posle njegove smrti militanti su iz Gaze ispalili salve raketa na Izrael, a izraelska vojska je u odgovoru pogodila mete u Gazi.

Izrael i palestinski ekstremisti iz Gaze su se sukobili u više navrata poslednjih godina, ali ovoga puta eskalacija je usledila posle pogoršanja situacije na okupiranoj Zapadnoj obali, zbog čega je, kako ocenjuje Volstrit džurnal, zapretila širim sukobom. Poslednjih meseci, naoružani ljudi povezani s Islamskim džihadom sukobili su se sa izraelskim trupama širom Zapadne obale.

Izraelske snage bezbednosti ili civili ubili su više od 100 Palestinaca od januara na okupiranoj Zapadnoj obali, navodi list, dodajući da su najmanje 17 Izraelaca i dva stranca ubijena u palestinskim napadima.

Nestabilan početak

Primirje je počelo nestabilno, pošto su obe strane nastavile vatru dva sata pošto je prekid vatre stupio na snagu, navodi BBC.

Baraž palestinskih raketa pokrenuo je sirene upozorenja na jugu Izraela u blizini Gaze i predgrađu Tel Aviva neposredno pre nego što je primirje trebalo da stupi na snagu u 22 časa po lokalnom vremenu u subotu.

Nekoliko minuta nakon što je primirje trebalo da počne militanti su ispalili rakete na jug Izraela, dok je izraelska vojska izvela vazdušne napade na, kako je navela, dva raketna bacača Islamskog džihada u Gazi.

Dalja raketna paljba oko 23 časa pokrenula je još jednu rundu izraelskih vazdušnih udara.

Uprkos borbama, kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua izdala je saopštenje u kojem se potvrđuje da je dogovoreno primirje i zahvalila Egiptu na njegovim “intenzivnim naporima” da ga obezbedi.

Islamski džihad je takođe potvrdio prekid vatre. “Mi ćemo ga se pridržavati sve dok ga se okupatori (Izrael) pridržava”, rekao je portparol te grupe.

Najgora eskalacija u poslednje dve godine

Sporazum Izraela i predstavnika Islamskog džihada pobudio je nadu za okončanje najgoreg naleta nasilja od borbi 2021. između izraelskih snaga i palestinskih ekstremista, ističe Fajnenšl tajms (The Financial Times), mada je razmena vatre posle stupanja na snagu primirja dovela u pitanje trajnost sporazuma.

Poslednja razmena vatre preko granice Izraela i pojasa Gaze je, kako ukazuje britanski list, bila najžešća otkada su Izrael i Hamas, veća militantna grupa koja kontroliše Gazu, vodili 11-dnevni rat 2021.

Izraelska vojska je u subotu saopštila da je od početka sukoba bombardovala 371 lokaciju u pojasu Gaze, dok su militanti ispalili 1.234 rakete i granata na Izrael.

Borbe su usledile posle godinu dana rasta izraelsko-palestinskih tenzija. Izraelske snage su sprovodile skoro svake noći akcije na okupiranoj Zapadnoj obali posle napada Palestinaca na Izraelce, dok su Izrael i militanti u Gazi periodično razmenjivali raketnu vatru.

Poslednja runda nasilja izbila je u utorak, 9. maja, kada je Izrael ubio 15 ljudi, uključujući osmoro žena i dece, u vazdušnim napadima na tri visoka člana Islamskog džihada za koje je naveo da su bili umešani u raketnu paljbu iz pojasa Gaze nedelju dana ranije.

Od tada je u pojasu Gaze, prema palestinskim zdravstvenim zvaničnicima, ubijeno 33 osobe, a 147 ranjeno. Izrael je saopštio da je ubio najmanje šest visokih zvaničnika Islamskog džihada.

U Izraelu su u palestinskoj raketnoj vatri poginule dve osobe – jedan Palestinac s dozvolom za rad u Izraelu i jedna žena koja je poginula kada je raketa pogodila stambeni blok u gradu Rehovotu. Još pet osoba je ranjeno u napadu u Rehovotu, saopštila je izraelska medicinska služba.

Potencijal za nove sukobe

Pet dana borbi, što je najduži sukob između Izraela i Islamskog džihada u poslednjih nekoliko godina, bio je relativno ograničen, ocenjuje Njujork tajms (The New York Times).

Prethodne runde borbi između Izraela i Islamskog džihada – u aprilu i avgustu prošle godine i novembru 2019 – bile su završene za oko 50 sati ili manje. Vođa tog pokreta koji živi u egzilu Zijad al-Nakalah u oktobru je rekao da je grupa napravila “stratešku grešku” kada je pod lokalnim i regionalnim pritiskom dva meseca ranije pristala na prekid vatre posle 50 sati.

Islamski džihad, mala militantna grupa koju podržava Iran, u sukob nije uspela da uvuče Hamas, moćniju islamsku ekstremističku organizaciju koja kontroliše Gazu, ukazuje list, dodajući da su borci Islamskog džihada, sami na bojnom polju, pretrpeli teške udarce.

Ipak, ukazuje Njujork tajms, dva značajna događaja ove nedelje imaju potencijal da privuku širu arapsku podršku borbi grupe.

Palestinci i njihove pristalice u ponedeljak, 15. maja, obeležavaju 75. godišnjicu Nakbe (katastrofe) u kojoj su stotine hiljada palestinskih izbeglica pobegle ili proterane iz njihovih domova u ratu oko stvaranja Izraela 1948.

Kasnije ove nedelje očekuje se da će desetine hiljada izraelskih nacionalista prošetati muslimanskom četvrti Starog grada Jerusalima na godišnjoj paradi u znak sećanja na izraelsko zauzimanje istočnog Jerusalima u ratu 1967. godine.

Za razliku od Hamasa, Islamski džihad – kojeg Izrael, SAD i mnoge druge zapadne zemlje klasifikuju kao terorističku organizaciju – nema nikakvu vlast u pojasu Gaze ni odgovornost za više od dve miliona ljudi koji žive tamo i, kako navodi Njujork tajms, fokusiran je samo na svoj dugoročni cilj da Izrael zameni islamskom državom.

Pojedini palestinski stručnjaci ukazuju da vođe Islamskog džihada nemaju pozicije u vlasti niti druge privilegije i da su svojom posvećenošću borbi protiv Izraela stekli poštovanje mnogih Palestinaca, koji saosećaju sa stanovnicima Gaze koji žive pod strogom kopnenom, vazdušnom i morskom blokadom Izraela i Egipta.

S druge strane, izraelska vojska tvrdi da planove Islamskog džihada određuje Iran kao pokrovitelj te grupe. Portparol izraelske vojske Daniel Hagari rekao je prošle nedelje da je vođama te grupe koji “žive u hotelima u Bejrutu i Damasku i voze mercedese” dok su na iranskom platnom spisku, “u redu da Gaza krvari”.

RSE