Predizborna kampanja na Kosovu, sve ostalo ‘na čekanju’

Povezani članci

• Njujork: Policija savladala napadača, bivšeg uposlenika bolnice
• Posljednja debata Clinton i Trumpa: Bez rukovanja, s uvredama i oštrim zaključcima
• Kurdi od IDIL-a preuzeli ključnu sirijsku bazu sjeverno od Raqqe
• Trump – početak kraja?
• Monsunske kiše u Pakistanu i Indiji: Više od 300 mrtvih, spašeno gotovo 15 tisuća osoba
• Grčka: Sukobi u migrantskom kampu, zapaljeni šatori

Foto: Valva Katinaltyte

Na Kosovu je počela da se zahuktava predizborna kampanja za prevremene parlamentarne izbore 11. juna, iako ona zvanično počinje 31. maja i traje samo deset dana.

Na zahtev opozicije, Skupština Kosova izglasala je nepoverenje vladi premijera Ise Mustafe, lidera Demokratskog saveza Kosova, a odlučujući glasovi su bili glasovi njegovog koalicionog partnera, Demokratske partije Kosova, doskorašnjeg predsednika Skupštine Kadrija Veseljija.

Veselji sada, uz moto “Nov početak”, teži da postane premijer zemlje, dok je Mustafa najavio da se neće kandidovati za premijera ali da će nastaviti da vodi partiju.

Opozicija vrši pregovore o zajedničkom nastupu na izborima.

Dok se ceo izborni proces ne završi i ne formira nova vlast, pitanja kao što su ratifikacija demarkacije sa Crnom Gorom, dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije, formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom, formiranje vojske, te i sudski procesi pred Specijalnim sudom, ostaju na čekanju.

Demarkacija je i bila jedan od povoda zašto je došlo do razilaženja vladajuće koalicije. Zbog nedostatka glasova, pre svega vladajuće koalicije, ovo pitanje se nije našlo pred poslanicima, a za Kosovo je važno s obzirom da je to poslednji uslov za liberalizaciju viza.

Skupština je u martu suspendovala i dijalog sa Srbijom a zbog hapšenja jednog od opozicionog lidera, Ramuša Haradinaja, u Francuskoj po poternici Srbije za ratne zločine.

Haradinaj je oslobođen 27. aprila, ali, s obzirom da je Kosovo pred izbornim procesom, nastavak dijaloga će mora da sačeka.

Ramuš Haradinaj u Prištini

Pitanje formiranja Zajednice je potrajalo jer su srpski predstavnici mesecima bojkotovali kosovske institucije iz nezadovoljstva na Zakon o Trepči kojeg je Skupština usvojila. Kosovski zvaničnici su u nekoliko navrata rekli da je nemoguće početi rad na statutu Zajednice bez povratka Srba u institucije.

Međutim, i kada su se vratili krajem maja, rad na tome nije počeo. Izvršna vlast je bila odlučna da se Zajednica formira na osnovu odluke Ustavnog suda o ustavnosti sporazuma o Zajednici, dok je srpska strana insistirala da to bude po dogovoru iz Brisela.

Proces formiranja vojske je za sad takođe pauziran, pošto se kosovski predsednik Hašim Tači povukao od ideje da se transformacija Bezbednosnih snaga u Oružane desi putem zakonskih izmena.

Kosovo će ponovo početi rad na ustavnim izmenama, a kako bi ovaj proces bio uspešan, potrebno je ubediti srpsku zajednicu da podrži formiranje vojske.

Američki ambasador na Kosovu Greg Delawie prethodno se izjasnio kao optimista da je moguće to pitanje rešiti u toku ove godine.

Specijalni sud za ratne zločine ne može da pokrene sudske procese dok se pojedini članovi Pravilnika o postupku i dokazima ne usklade sa Ustavom Kosova – proces koji je trenutno u toku. Male su, međutim, šanse da će biti konkretnih optužnica pred ovim sudom u vreme kada je Kosovo bez institucija.

RSE