Pobeda Nove demokratije u Grčkoj

Povezani članci

• Troje mrtvih u Lafayetteu: Ubojica iz čista mira počeo pucati u punom kinu
• Još 700 Mursijevih pristaša danas pred sudom
• Popularnost Macrona u porastu
• Protesti širom Francuske zbog ugrožavanja slobode informisanja
• Aneksija Krima: „Akt agresije“
• Bombaški napad u Turskoj: Jedna osoba ubijena, više od 40 ranjeno

Sa preko 40 odsto obrađenih glasova Nova demokratija osvojila je većinu na grčkim parlamentarnim izborima koji su održani u nedelju, objavilo je ministarstvo unutrašnjih poslova Grčke. 

Prema podacima koje je objavio BBC, pozivajući se na projekcije konzervativna stranka Nova demokratija je osvojila  30.5 odsto glasova ili 131 mesto u parlamentu, Syriza 26 posto ili 69 mesta a Pasok 12.9 posto ili 34 mesta u parlamentu.

Ovakvi rezultati omogućavaju Novoj demokratiji da formira sama koaliciju sa Pasokom.
Međutim, iako se Nova demokratija nada sastavljanju koalicione Vlade, iz Pasoka stižu signali da neće ulaziti u koaliciju bez Syrize.

Predsednik Nove demokratije Antonis Samaras održao je govor i proglasio pobedu. Istakao je kako želi pro-euro vlast i da što pre formira vladu.

“Grčki narod je izabrao evropsku budućnost za Grčku. Neće biti sumnje u poziciju Grčke u Evropi’, rekao je Samaras i zahvalio svima koji su glasali za njegovu opciju.

“Radiću i sarađivati sa svima kako bi ostvarili nacionalni cilji i izašli iz ove krize i ostvarili socijalno jedinstvo, radna mesta i sigurnost za svakog građanina Grčke'” kazao je Samaras.

Čelnik levičarske Syrize Aleksis Cipras takođe je održao konferenciju za medije i čestitao pobedu Samarasu, no, istakao je kako Syriza  neće sudelovati u formiranju takve vlade. Kazao je kako se slaže da Samaras prvi treba da pokuša da formira vladu.

Budućnost Grčke, kako javlja BBC, zavisi od uspeha koalicijskih pregovora.

Evropski lideri su upozorili Grke da ako nova vlada odbije mere štednje, da će morati da napusti evrozonu.

Ako se projekcije ministartsva unutrašnjih poslova pokažu kao tačne, Nova demokratija bi mogla da formira većinbsku koaliciju zarađujući na pravilu koje vodećoj stranci daje 50 dodatnih mesta u parlamentu.

Međutim analitičari za BBC tvrde da će Vlada i u tom slučaju biti slaba i da će tražiti promenu uslova  pomoći.

Ovo su drugi izbori u poslednjih šest nedelja, nakon što stranke nakon izbora 6. maja nisu uspele da oforme vlast.

Samo te tri stranke su na današnjim izborima popravile rezultat u odnosu na prethodne, takođe prevremene, poslaničke izbore, održane 6. maja.

Posle njih nije mogla biti uspostavljena poslanička većina, te ni biti izabrana vlada, zbog čega su izbori ponovljeni danas.

Ostale stranke koje po dosadašnjim rezultatima ulaze u Skupštinu Grčke (cenzus je tri odsto) su izgubile nešto glasova u odnosu na prethodne izbore 6. maja.

To su: Nezavisni Grci (desnica) sa 7,36 odsto, neonacistička Hrisi Avgi (Zlatna zora) sa 6,87 odsto, Demokratska levica sa 5,92 odsto i Komunistička partija Grčke (KKE) sa 4,37 odsto.

Izbori se, pre svega u zoni evra, tumače kao svojevrstan referendum o ostanku Grčke u toj zoni.

Vođstvo Nove demokratije ukazuje da su glasači za ostanak u zoni evra jer ta stranka ne zahteva otkazivanje sporazuma sa stranim poveriocima, dok se za duboku reviziju tog sporazuma zalaže za sada drugoplasirana Syriza.

Slobodna Evropa