Peter Hamvai: Na mađarskim predizborima izabran je pravi pravcati političar za lidera opozicije

Izdvajamo

• Marki-Zaj je osim jednog okruga zauzeo celu Budimpeštu, a najviši uspeh je postigao u elitnom okrugu Budima, gde je Momentum (opoziciona stranka koja sebe pozicionira kao stranku mlađe populacije – prim. prevod.) prethodno, na iznenađenje svih, pobedio DK. U XII okrugu glavnog grada, popularnom mestu stanovanja ekonomske i medijske elite, osvojio je osamdeset odsto glasova. A što se tiče ostalih teritorija, uspeo je da pobedi i na bogatijem, severozapadnom delu zemlje koji je dosad bio stabilna Fidesova baza. Time jepotvrdio politikološko opšte mesto da se Orbana može pobediti samo s desna, jer stanovništvo Mađarske, počev od prelaska milenijuma, postepeno klizi ka toj strani.

Povezani članci

• Pentagon: Ubijen vođa grupe Al Šabab u Somaliji
• Rusija: Optužbe za hakerske napade su zapadna propaganda
• Facebook će ugasiti sistem za prepoznavanje lica
• Bitka za Staljingrad: Jedna laž koštala je života 100.000 Nijemaca
• UNHCR: Milioni stanovnika Južnog Sudana bez hrane i vode
• Uhapšena potpredsjednica Evropskog parlamenta negira krivicu

Foto: AFP

Uspehom Petera Marki-Zaja birači su za tren oka precrtali preliminarna očekivanja opozicionih partija ali i vlade. Poruka je jasna: žele da novi ljudi kroje politiku u Mađarskoj. Dotični još uvek vare rezultat, ali da li će opozicija, koja će imati zajedničku listu na predstojećim izborima, pobediti ili rizikovati izborom Petera Marki-Zaja za premijerskog kandidata?

Prevela: Kristina Orovec

„Danas smo promenili i opoziciju“, rekao je Peter Marki-Zaj (kojeg često zovu i MZP), nakon što je velikom većinom pobedio na opozicionim predizborima Klaru Dobrev, koju je predložila Demokratska koalicija (DK – trenutno najjača opoziciona stranka bivšeg premijera, Ferenca Đurčanja – prim. prevod.). Kao i obično, MZP je preterao i ovaj put.

Do drugog kruga takmičenja za lidera opozicije je već bila sastavljena lista zajedničkih opozicionih kandidata, koje su u prvom krugu izabrali građani uglavnom iz redova partijskih delegata. Iako mu se pre nekoliko nedelja nije predviđalo ni to da će ući u drugi krug, sada je upravo on glavni kandidat za vodeću poziciju izvršne vlasti. A MZP za to može da se zahvali međusobnom ugovoru stranaka i projektu koji su oni zajedno finansirali. Dok, naravno, DK ostaje najjača opoziciona stranka, a glavna snaga koalicije dolazi iz raznih levičarskih skupova, poput MSZP-a koji se tek u poslednjem trenutku postavio uz Marki-Zaja. Štaviše, nakon što je nevoljno čestitao, predsednik Jobbik-a je jasno stavio do znanja da nije pobedio onaj kandidat koji je njegovom „srcu drag“.

Iako se u pred-predizbornom procesu oslobodila nekih baš neugodnih lica i dosta će i novih ljudi dospeti u Parlament – opozicija se suštinski nije promenila. Pa kako će da je promeni Marki-Zaj, iza kojeg neće stajati poslanička frakcija? A već je najavio svoju potrebu za tim. Pitanje je da li će prilikom pregovaranja o mestima na listi – kada će stranke već i njega puštati za sto – moći da se izbori za jednu frakciju. Već sada je jasno da će stajati na klimavim nogama čak i ako pobedi na izborima: druge stranke ga se mogu otarasiti za tren ako su voljni da preuzmu politički rizik koji nastaje s tim. Trebali bi onesposobiti čoveka koji je odneo pobedu na predizborima koji su mobilisali ukupno 800.000 građana, i koji je posle 12 godina pomeo Orbanov sistem… Ali nemojmo ići toliko daleko, trenutno nema ni govora o padu Fidesa.

Vlast i opozicioni blok se u ovom momentu nalaze u mrtvoj trci, ali razlika u sredstvima koja su na raspolaganju u permanentnoj kampanji ne može biti veća. Pobedom MZP-a desilo se samo to da je nada u promene zablistala kao nešto malo realnije u poređenju sa tim šta bi se desilo da su njegovi rivali pobedili na predizborima. Barem tako veruje većina analitičara. Ali postoji i povećana mogućnost da će se pojaviti pukotine unutar ovog sa velikim teškoćama načinjenog saveza. Marki-Zaj je došao spolja, neskriveno neprijateljski raspoložen prema mnogim strankama, previše otvoren i nedovoljno disciplinovan. A eskalacija suprotstavljanja mogla bi da ugrozi efikasnost premijerske kampanje.

U aprilu 2022. ishod izbora zavisiće od toga ko će, pored potpunog mobilisanja sopstvenog tabora, moći da preusmeri i do nekoliko desetina hiljada birača sa suprotstavljene strane. MZP, koji je inače i gradonačelnik Hodmezevašarhelja, čini se, već je uspeo u ovom podvigu: utrostručio je broj svojih glasača, i svakako se zbog njega sada oglasilo više od dvesta hiljada ljudi koji u prvom krugu predizbora još nisu glasali.

Ko su mogli biti ti koji su smatrali da je važno da ga podrže, dok ih ni bilbordi, ni tradicionalni mediji nisu ubeđivali u to, a jedva da su mogli da sretnu i njegove aktiviste? Za sada ne možemo očekivati tačne podatke od zbunjenih istraživača javnog mnjenja, ali činjenica je da se na društvenim mrežama, ispod objava gradonačelnika Hodmezevašarhelja nalazi veoma visok udeo komentara mlađih osoba. U najvišoj meri se radi o mladim intelektualcima, koji sebe smatraju konzervativcima i hrišćanima i koji su se u poslednje četiri godine otuđili od Fidesa zbog korupcionaških afera i sve više populističkog, antiintelektualnog tona u stranci.

Marki-Zaj je osim jednog okruga zauzeo celu Budimpeštu, a najviši uspeh je postigao u elitnom okrugu Budima, gde je Momentum (opoziciona stranka koja sebe pozicionira kao stranku mlađe populacije – prim. prevod.) prethodno, na iznenađenje svih, pobedio DK. U XII okrugu glavnog grada, popularnom mestu stanovanja ekonomske i medijske elite, osvojio je osamdeset odsto glasova. A što se tiče ostalih teritorija, uspeo je da pobedi i na bogatijem, severozapadnom delu zemlje koji je dosad bio stabilna Fidesova baza. Time jepotvrdio politikološko opšte mesto da se Orbana može pobediti samo s desna, jer stanovništvo Mađarske, počev od prelaska milenijuma, postepeno klizi ka toj strani.

Političari trguju nadom – rekao je Peter Telđeši politikolog u emisiji medijskog portala „Partizan“, objašnjavajući MZP-ov uspeh. A Marki-Zaj je dao nadu biračima da će osloboditi zemlju ne samo od Orbana, već i od uveliko napuknute, paradoksalno sa zajedništvom zabetonirane partijske strukture, ali naročito od Ferenca Đurčanja. Mnogima daje nadu što je došao izvan kompromitovane političke klase, da očigledno veruje u svoju pobedu i da je i želi veoma žarko – za razliku od Gergelja Karačonja (opozicionog gradonačelnika Budimpešte koji se pre drugog kruga predizborne trke povukao sa drugog mesta, ne bi li podržao Marki-Zaja koji je osvojio tek treće mesto u prvom krugu takmičenja opozicionih kandidata za premijera – prim. prevod.).

Marki-Zaj govori drugačije, komunicira sa svojom bazom fanova u nastajanju na drugačijim kanalima – kao što su na primer dugački intervjui na Jutjubu. Iako zbog svog neiskustva često govori stvari koje kasnije mora povući, upravo zbog njegove neposrednosti, nesavršenosti, posvećenosti i nedostatka „napravljenosti“ mnogi mu praštaju njegove loše rečenice i doživljavaju ga kao jednog od njih.

Marki-Zaj zaista želi da zameni političku elitu, jer on nije njen deo, ali nije generalno antielitistički nastrojen, niti su njeni birači, i nije veći populista od svojih opozicionih rivala. Čak se pokazao uzdržanijim kada je reč o deljenju para, što nije prećutao ni pred biračkim telom, rizikujući da, na primer, njegove rečenice o apsurdnosti zamrzavanja režijskih troškova Fides u određenom trenutku može i hoće da okrene protiv njega.

Činjenica da se u političkom prostoru van Orbanovih sledbenika počev od 2010. čeka mesija koji dolazi niotkuda, može odigrati značajnu ulogu u uspehu Marki-Zaja. Ali niko nije pomislio da će ta osoba doćiiz tabora bivših birača Fidesa, iz malog gradića sa juga. Dugo se činilo da ljudi očekuju stručnost umesto političke veštine. Gađenje prema političarima bilo je toliko veliko da je opozicioni glasač sve veće proteste pratio sa nadom da će iz civilnog sveta izroniti novi lider koji će svojim, na stručnoj bazi organizovanim pokretom moći da pokrene snage protiv Orbana.

Samo nek stranke ostanu sa strane – to je oduvek bio zahtev.

Ulogu civilstva najduže je igrao sociolog Gergelj Karačonj koji je postao profesionalni političar posle 2010. godine. Svojim intelektualnim nastupom i spremnošću za traženje kompromisnih rešenja uspešno je uverio javnost da može ujediniti posvađanu opoziciju. Paradoksalno, njegova snaga je bila u njegovoj slabosti: nije imao jaku partijsku podršku, a njegova ne previše harizmatična ličnost i nedostatak želje za vlašću činili su ga prihvatljivim i za sumnjičave opozicione partnere. Mislili su da on ne predstavlja opasnost za njih.
Ali oni jednostavno nisu primetili, kao ni sam Karačonj, da je kao gradonačelnik Zugloa, a kasnije kao gradonačelnik Budimpešte – iako njegovi birači na njega nisu gledali kao na partijskog političara – ipak postao deo političkog establišmenta. I kao takav postao je i on žrtva Fidesove medijske hajke. Ali verovatno je on sam najbolje objasnio glavni razlog svog pada: „nije dovoljno želeo“. Pojavio se novi autsajder: Peter Marki-Zaj. On se ne postavlja kao stručnjak, a ni partijska podrška mu se ne gadi. On želi da bude pravi političar, samohodan, tvrdoglav čovek sa velikim egom, a ne izbirljivi intelektualac.

U svom zgražanju prema političkoj eliti, birači su na predizborima izabrali pravog pravcatog političara.

Autonomija.info