Odložen istorijski svemirski let Spejseksa

Povezani članci

• Nasilje izaziva strah od nove intifade: Tisuće Izraelaca na skupu za mir s Palestincima
• Ruski vojni konvoj ušao u Ukrajinu: Izlika za invaziju ili humanitarna
• Otvaraju se grčke banke
• ‘Pogriješili smo’, priznaje šef Facebooka
• Na Vaclavskom namjesti proruski demonstranti htjeli obustaviti pomoć Ukrajini. Rakušane, istjeraćemo te, galamili sa podijuma
• Sedam država tužilo Trumpovu administraciju zbog imigranata

Lansiranje letelice kompanije Spejseks (SpaceX) Ilona Maska (Elon Musk), koje bi označilo novo poglavlje saradnje američke svemirske agencije NASA s privatnim kompanijama u slanju astronauta u svemir, odloženo je u sredu, 27. maja, zbog lošeg vremena do vikenda kada će biti nova prilika za istorijski let, pišu svetski mediji.

16 minuta do odbrojavanja

Lansiranje Spejseksove rakete s dvojicom astronauta NASA na istorijskom letu u orbitu odloženo je u sredu samo 16 minuta pre početka odbrojavanja zbog nepovoljnih vremenskih prilika, navodi Asošiejtid pres (Associated Press).

Komercijalno dizajnirana i napravljena letelica je trebalo da poleti do Međunarodne svemirske stanice (MSS), čime je trebalo da počne nova era komercijalnih svemirskih letova, ukazuje AP, ističući da bi time i NASA ponovo počela da šalje u svemir američke astronaute s teritorije SAD posle skoro jedne decenije.

Astronauti Dag Harli (Doug Hurley) i Bob Benken (Behnken) trebalo je da polete u kapsuli “Kru dregon” (Crew Dragon) uz pomoć rakete “Falkon najn” (Falcom Nine) koje je napravio Spejseks, što bi bio prvi put da privatna kompanije prevozi ljude u svemir.

Let bi takođe bio ostvarenje sna osnivača kompanija Spejseks i proizvođača električnih automobila Tesla, ukazuje AP, dodajući da bi uspešnom misijom Mask i Spejseks ušli u ligu sa zemljama koje su dosad slale astronaute u orbitu – Rusijom, SAD i Kinom.

Pripreme za let su se, kako navodi AP, odvijale u senci korona virusa od kojeg je u SAD umrlo oko 100.000 ljudi. Iako je NASA ograničila broj ljudi u Svemirskom centru Kenedi i pozvala ljude da se ne okupljaju u blizini centra, u okolini su bili primetni nizovi parkiranih vozila.

Do subote

Kiša i munje su odložile istorijsko lansiranje, pa će početak novog poglavlja svemirskog istraživanja američke agencije morati da sačeka do vikenda, piše Vašington post (The Washington Post).

Sledeće lansiranje je zakazano za subotu u 15.22 po istočnoameričkom vremenu (22.22 po srednjoevropskom vremenu) sa, kako ukazuje list, iste lansirne rampe s koje su krenuli prvi astronauti na Mesec u misiji “Apolo 11” 1969. godine. Ako tada ne bude moguće poletanje, sledeća prilika biće u nedelju.

Let bi bio kulminacija godina rada i isplata rizične opklade NASA pod administracijom predsednika Baraka Obame (Barack) da se privatnom sektoru poveri prevoz astronauta, dok bi, dodaje Vašington post, za Spejseks to bio krešendo neverovatne odiseje koja je počela 2002. kada Mask pokrenuo svemirsku kompaniju.

Ali i s uspešnim lansiranjem, ističe američki list, misija je daleko od gotove, pošto svemirska kapsula mora da se susretne sa MSS koja se kreće oko Zemlje brzinom od skoro 28.000 kilometara na sat.

Misija je probni let osmišljen da se ispita da li Spejseksova raketa može bezbedno prevoziti ljude, povlači Vašington tajms. Kada bude završena, NASA i Spejseks će pregledati podatke i onda doneti odluku o redovnim letovima na kojima bi do MSS i nazad išla četiri astronauta.

Mada je u sredu trebalo da bude prvo lansiranje Spejseksove letelice s posadom, ta kompanija je 2012. već postala prva privatna kompanija koja je prevezla teret do Međunarodne svemirske stanice, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Ključnih 10 minuta

Lansiranje letelice koje bi transformisalo eru svemirskih letova s posadom, odloženo je na razočaranje mnogih, između ostalih predsednika SAD Donalda Trampa (Trump) i potpredsednika Majka Pensa (Mike Pence) koji su došli u svemirski centar da prate poletanje, piše Njujork tajms (The New York Times).

Slaba ali uporna kiša je padala ceo dan u okolini svemirskog cente, ali je posle podne prestala i nebo je počelo da se razvedrava, pa su uprkos neizvesnim vremenskim uslovima, NASA i Spejseks odlučili da krenu s pripremama za lansiranje.

Članovi posade Benken i Harli su ušli u kapsulu nekoliko sati ranije. U jednom trenutku kontrolor misije ih je pitao da li su spremni, na šta su odgovorili: “Spremni smo”.

Ipak, ističe Njujork tajms, 15-tak minuta pre zakazanog poletanja, zvaničnik zadužen za vreme je obavestio nadležne da se uslovi neće poboljšati u potrebnom roku.

Da je lansiranje trebalo da bude 10 minuta kasnije, misija je mogla krenuti u sredu. Međutim, vreme poletanja se nije moglo pomeriti, jer objašnjava list, da bi kapsula mogla da se susretne s MSS, lansiranje je moralo da bude u precizno određenom trenutku.

Odlaganje letova s Floride zbog nepovoljnih vetrova i oblaka, čak i par minuta pre odbrojavanja, nije neuobičajeno, posebno zbog brzih promena vremenskih uslova nad centralnom Floridom, ukazuje Njujork tajms. Odluka da se krene s lansiranjem ili da se ono odloži, donosi se prema pravilima sastavljenim na osnovu godina iskustva – kada vetrovi pređu određeni prag ili oblaci imaju električni naboj koji bi mogao izazvati munje, lansiranje se odlaže zato što je rizik po posadu ili teret prevelik.

Naučna fantastika i svemirski letovi

Do angažovanja privatne kompanije za letove u svemir došlo je posle dramatične promene u američkim svemirskim letovima nakon nesreće spejs šatla “Kolumbija” (Columbia) koji se raspao 1. februara 2003. pri ulasku u Zemljinu atmosferu, pri čemu je poginulo svih sedam astronauta, ukazuje BBC.

Predsednik SAD Džordž Buš mlađi (George W. Bush) je 2004. najavio odlazak u penziju spejs šatla posle završetka MSS-a i razvoj nove letelice koja bi opet mogla da ponese astronaute na Mesec. Sledeće godine NASA je najavila da će završetak MSS-a otvoriti komercijalne mogućnosti za transport tereta i astronauta, zbog čega je osnovala Kancelariju za komercijalni program za posadu i teret (Commercial Crew & Cargo Program Office) čija je skraćenica Si-Tri-Pi-O (C3PO), kako se zove i robot iz serijala filmova “Ratovi zvezda” (Star Wars).

Obamina administracija je otkazala Bušove planove za povratak na Mesec u okviru programa Konstelejš (Constellation), ali je bila za nastavak komercijalizacije svemira, navodi BBC i dodaje da je NASA 2014. za partnere u prevozu astronauta izabrala Spejseks i Boing (Boeing).

Dve kompanije od tada usavršavaju i isprobavaju svoje modele, ali to, kako ukazuje BBC, nije išlo bez problema. Spejseskova raketa “Falkon najn” eksplodirala je na lansirnoj rampi 2016, dok je 2019. eksplodirala kapsula “Kru dregon” tokom testiranja ne zemlji. Boing je takođe prošle godine imao problem s tajmingom letelice bez posade zbog čega ona nije mogla da pristane na MSS.

Ipak, prošle godine je Spejseks je imao uspešno lansiranje “Kru dregona” bez posade koji je u automatizovanom procesu pristao na MSS s lutkom Ripli, po Elen Ripli (Ellen Ripley), protagonistkinjom serijala filova “Osmi putnik” (Alien).

Američki povratak u svemir

Amerika se vraća u svemirsku trku slanjem astronauta s teritorije SAD u Zemljinu orbitu prvi put posle skoro 10 godina, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Od poslednje misije spejs šatla u julu 2011. SAD su se oslanjale na ruski “Sojuz” za slanje posade NASA do Međunarodne svemirske stanice, pošto je, kako navodi list, posle 30 godina upotrebe i dve katastrofalne nesreće, bilo vreme za penzionisanje šatla.

Ako Spejseksov prvi let s posadom bude uspešan, Maskova kompanija bi mogla da dobije lavovski udeo u ugovorima NASA za slanje astronauta na MSS. Spejseks će se takođe nadmetati s Rusima za slanje posada iz Evrope, Japana i drugih delova sveta, a nema sumnje, ističe Volstrit džurnal, da će Mask naći prostor i za turiste spremne da plate odlazak u svemir.

Veliki deo napora Spejseksa je koncentrisan na njegov ambiciozan razvojni program Staršip (Starship) koji ima za cilj pravljenje opreme koja se može više puta koristiti za ulazak u orbitu i na kraju i za misije s posadom na Mesec, pa čak i na Mars, piše američki list.

Slanje Amerikanaca u svemir na američkoj letelici značajno kasni, ocenjuje Volstrit džurnal i ističe da su SAD u civilnoj i vojnoj svemirskoj trici s Kinom koja je upravo iskoristili lansirni sistem “Long marč 5B” (Long March 5b) za slanje prototipa nove kapsule u orbitu. Spor i postojan ulazak Pekinga u svemir biće veliki međunarodni, ali i, kako ističe list, vanzemaljski izazov u sledećoj deceniji.

Nova svemirska trka

Dok bivši rivali sarađuju na svemirskim putovanjima, nova svemirska trka se odvija među komercijalnim kompanijama koje planiraju da pored astronauta i ljude spremne da plate vode do Međunarodne svemirske stanice, pa i dalje u svemir, ukazuje londonski Tajms (The Times).

Mada je Tramp pod Ministarstvom odbrane osnovao Svemirske snage SAD sa zadatkom da se suprotstave strateškom izazovu koji u svemiru predstavljaju Rusija i Kina, NASA smatra da MSS, na kojoj sarađuje 15 zemalja, pokazuje snagu nevojnog partnerstva, piše britanski list, dodajući da su bivši neprijatelji sada svemirski drugari čiji kosmonauti i astronauti zajedno žive i rade u orbitalnoj laboratoriji.

Dok je američkoj agenciji Rusija bila potreban za slanje astronauta u svemir poslednjih devet godina, ona će taksi usluge “Kru dregona”, među drugim mušterijama, deliti i s ruskim Roskosmosom. Takav nivo saradnje NASA nastoji da proširi za odlazak na Mesec i Mars, što je dugoročniji cilj, ukazuje britanski list i dodaje da je ovog meseca NASA predstavila Artemis sporazum (Artemis Accords) – pravila kako bi međunarodna zajednica, uključujući Rusiju i Kinu, trebalo da sarađuje u pokušajima za održivo prisustvo na Mesecu.

S druge strane, nova svemirska trka sada se vodi između komercijalnih kompanija, ističe Tajms.

Za putovanje u nisku Zemljinu orbitu, ugovore su dobili Spejseks i Boing, dok su za lunarne ambicije NASA u užem izboru Spejseks, Blu oridžin (Blue Origin) Džefa Bezosa (Jeff Bezos) i kompanija Dajnetiks (Dynetics). U zasebnom svetu svemirskog turizma, ističe Tajms, Spejseks je dominantna sila s planovima da ljudima spremnim da plate omogući putovanje na MSS, pa eventualno do Meseca i Marsa, dok Blu oridžin i Virdžin galaktik (Virgin Galactic) rade na obezbeđivanju suborbitalnih letova do nekoliko minuta na ivici svemira.

RSE