Obnova nasilja na Zapadnoj obali s najavom mogućnosti izraelske aneksije

Povezani članci

• Vulkanski tsunami ubio najmanje 168 ljudi u Indoneziji, više od 740 ozlijeđenih
• Čovjek koji je nadmudrio Hitlera
• Pakistan traži od vođe talibana da obuzda militante nakon napada na džamiju
• Tilerson i Matis: Vojna opcija za Severnu Koreju je još aktuelna
• Dvoje mrtvih u snažnom tajfunu na Filipinima
• Većina Škotlanđana protiv nezavisnosti

U danima uoči polaganja zakletve nove izraelske vlade na čelu s Benjaminom Netanjahuom koji je najavio aneksiju delova Zapadne obale, na toj teritoriji je obnovljeno nasilje, dok se Bliski istok priprema za eksplozivan preokret u izraelsko-palestinskom sukobu ako Izrael jednostrano proglasi suverenitet nad spornom teritorijom, za šta veći deo sveta upozorava da bi bilo kršenje međunarodnog prava, pišu svetski mediji.

Pompeova poseta

Državni sekretar SAD Majk Pompeo (Mike) posetio je u sredu, 13. maja, Izrael da bi razgovarao s liderima te zemlje o planovima za aneksiju delova okupirane Zapadne obale koju dva dana potresa nasilje, navodi agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Pompeo je došao u Izrael dan pre polaganja zakletve nove vlade koju su dogovorili premijer Benjamin Netanjahu i njegov rival Beni Ganc, okončavši godinu dana političke paralize, ali se poseta, kako ističe AFP, poklopila s oživljavanjem nasilja na Zapadnoj obali.

Izraelska vojska je 13. maja ubila 15-godišnjeg Palestinca u izbegličkom kampu kod Hebrona, dan pošto je jedan Palestinac kamenicom ubio izraelskog vojnika tokom operacije hapšene.

Državni sekretar SAD sastao se s izraelskim liderima da razgovara o kontroverznom bliskoistočnom mirovnom planu američkog predsednika SAD Donalda Trampa (Trump), koji Izraelu daje zeleno svetlo da anektira jevrejska naselja i strateške oblasti Zapadne obale. Predstavnici Palestinaca rekli su za AFP da nisu kontaktirani uoči Pompeove posete.

Prema Netanjahuovom i Gancovom koalicionom dogovoru, premijer od 1. jula može predložiti aneksiju delova Zapadne obale koju Izrael kontroliše od Šestodnevnog rata 1967. godine. Za Palestince kao i veći deo međunarodne zajednice, ističe AFP, izraelska aneksija bi potopila nade za rešenje “dve države” za okončanje sukoba.

Za Netanjahuovu i Trampovu izbornu bazu

Aneksija Zapadne obale bi mogla biti povezana i s američkim predsedničkim izborima u novembru, ukazuje Asošiejtid pres (Associated press).

Trampov plan za Bliski istok, predstavljen u januaru, predviđa da Palestinci dobiju ograničenu državnost, dok bi Izrael anektirao oko 30 odsto Zapadne obale, što su palestinski lideri odmah odbacili.

Tvrda linija u Izraelu i Netanjahuova biračka baza žele da se bliskoistočna mapa ponovo iscrta pre novembarskih izbora u SAD, dok bi, kako ukazuje AP, aneksija takođe Trampu donela rezultat koji bi učvrstio njegovu proizraelsku bazu, posebno politički uticajne evangelističke glasače.

S druge strane, ističe AP, verovatni predsednički kandidat demokrata Džo Bajden (Joe Biden) je rekao da se protivi planovima za jednostranu aneksiju.

U prethodnim decenijama Izrael je podizao naselja na Zapadnoj obali i u istočnom Jerusalimu, koje je zajedno s pojasom Gaze zauzeo u ratu 1967. AP navodi da u tim naseljima živi skoro 700.000 Izraelaca, mada većina međunarodne zajednice smatra da je podizanje tih naselja kršenje međunarodnog prava i prepreka miru. Pompeo je u novembru rekao da američka administracija više ne veruje da su izraelska naselja na Zapadnoj obali u nesaglasnosti s međunarodnim pravom.

Planovi za aneksiju delova Zapadne obale su naišli na oštre kritike. Arapska liga je navela da bi aneksija bila “ratni zličin”, dok su Evropska unija i pojedine njene članice upozorile na teške posledice ako Izrael sprovede svoje planove.

Potencijalne prepreke izraelskoj aneksiji

Pompeova poseta Izraelu usledila je dok rastu potencijalne prepreke izraelskoj aneksiji, s izveštajima da neke zemlje Evropske unije, uključujući Francusku, Irsku i Belgiju, razmatraju pretnju kaznenim ekonomskim merama, ako Izrael prekrši međunarodno pravo jednostranim proglašenjem suvereniteta nad okupiranom zemljom, piše Gardijan (The Guardian).

Mada je Vašington bio skroman u detaljima zašto je poseta neophodna u vreme pandemije, ne navodeći mnogo detalja, Pompeo je uoči dolaska u Izrael rekao da želi da Netanjahua i Ganca na sastancima licem u lice obavesti o razvoju Trampove “Vizije za mir”, što je, kako navodi Gardijan, nacrt dokumenta za aneksiju.

Plan SAD daje Izraelu punu vojnu kontrolu nad Palestincima, velikim delom njihove zemlje, kao i celim Jerusalimom i izraelskim naseljima na Zapadnoj obali, ukazuje Gardijan, dodajući da su palestinski lideri odbacili američki plan, ali da je Vašington naveo da Izrael može sprovesti plan bez učešća Palestinaca.

Očekuje se da će potencijalna aneksija Zapadne obale biti među temama sastanka ministar spoljnih poslova EU u petak, piše britanski list. Šef evropske diplomatije Džozep Borel (Josep Borrell) rekao je u februaru da koraci za aneksiju palestinske teritorije “ako budu sprovedeni, ne mogu proći bez osporavanja”.

Vašington takođe možda nije siguran da li je sam Netanjahu posvećen planu, imajući u vidu da ga neki izraelski desničari optužuju da obećava aneksiju kako bi dobio izbore, ali da preferira status quo s beskonačnom okupacijom umesto da rizikuje negativne diplomatske posledice.

Netanjahuova dilema

Pošto je najdugovečniji izraelski premijer obezbedio peti mandat, Bliski istok se priprema za eksplozivnu prekretnicu izraelsko-palestinskog sukoba ako Netanjahu održi predizborno obećanje da proširi izraelski suverenitet nad velikim delom Zapadne obale, ističe Vašington post (The Washington Post) i ukazuje da bi se nova izraelska vlada mogla suočiti s obnavljanjem političkih previranja zbog plana aneksije.

Inkorporiranje jevrejskih naselja bi moglo poremetiti mirovne planove postignute na Bliskom istoku prethodnih decenija delikatnom diplomatijom, ali i onemogućiti rešenje “dve države” za sukob, ocenjuje list, dodajući da analitičari kažu da Netanjahu mora odlučiti između ispunjenja predizbornog obećanja i izbegavanja diplomatskih posledica. Ako odustane od obećanja, mogao bi otuđiti neke od najvatrenijih pristalica, pošto je proširenje izraelske vlasti nad biblijskom zemljom dugovečan san desničarskih cionista.

Trampov bliskoistočni plan, objavljen u januaru, podržava suverenitet Izraela nad 30 odsto Zapadne obale, odstupajući od dugotrajne politike SAD, ukazuje Vašington i ističe da je nejasno kako bi aneksija mogla izgledati – koliko duboko bi zašla u Zapadnu obalu i da li bi neki ambiciozniji predlog mogao dobiti podršku vlade. Netanjahu prema koalicionom dogovoru, predlog o aneksiji može izneti posle 1. jula, čime i dalje ima vremena da proglasi suverenitet nad spornom teritorijom pre američkih izbora u novembru na kojima bi mogao biti izabran novi predsednik.

Koalicioni dogovor predviđa da se aneksija može odobriti glasanjem u vladi ili parlamentu, s tim što obe opcije donose izazove Netanjahuu, podvlači list. U vladi bi Ganc možda mogao da blokira predlog ako mu ne bude po volji. U predizbornoj kampanji je podržao aneksiju samo u kontekstu Trampovog plana koji predviđa i ograničenu palestinsku državu. Ako predlog ode u parlament, biće potreban težak kompromis između poslanika koji žele ograničeni oblik aneksije i onih koji žele više nego što predviđa Trampov plan.

Ni među žiteljima izraelskih naselja na Zapadnoj obali ne postoji jedinstvo, dodaje list. Za one bliže izraelskim gradovima, limitirana aneksija bi bila dobrodošla, pošto bi se njihova naselja dalje integrisala u izraelsku privredu. Za naseljenike dublje u Zapadnoj obali, aneksija bi mogla biti neprihvatljiva, ako bi cena bila palestinska država na ostatku okupirane teritorije.

Srednje rešenje

Netanjahu bez obzira koliko bio sposoban političar, kad je reč o velikim odlukama o ratu i miru, nije odvažan lider kao Jicak Rabin ili Arijel Šaron, piše u časopisu Tajm (Time) Aron Dejvid Miler (Aaron David Miller), saradnik Karnegijeve zadužbine i bivši analitičar Stejt departmenta za Bliski istok.

Da bi krenuo u aneksiju, Netanjahu mora da ubedi sebe da, bez obzira koliko bile privlačne pozitivne strane tog poteza, može da izađe na kraj s negativnim, ističe Miler, ocenjujući da hladna i klinička procena možda nalaže uzdržanost i razboritost, imajući u vidu da mu uskoro počinje suđenje za korupciju i da preti mogućnost recesije.

Netanjahu je, međutim, uz pomoć Trampove administracije već ostvario svoj važan cilj u mirovnom procesu – da palestinska država bude skoro nemoguća, ocenjuje se u tekstu i ukazuje da su SAD priznale Jerusalim kao prestonicu Izraela i da je i Bajden stavio do znanja da će ambasada ostati u tom gradu.

Ipak, dodaje Miler, dva činioca bi mogla nagnati Netanjahua da deluje. Njegova stranka Likud je na izborima u martu osvojila rekordan broj glasova, dok je određivanjem datuma u koalicionom sporazumu podigao očekivanje ne samo među svojim glasačima, već i među desničarskim partijama koje mu mogu biti potrebne u slučaju kraha vlade. Trampova administracije je pružila jedinstvenu priliku predlogom plana koji omogućava Izraelu aneksiju velikog dela Zapadne obale i Jordanske doline. I da Bajden postane predsednik, pitanje je da li će želeti da se bori s Izraelom oko svršenog čina koji podržava veliki deo Izraelca, uključujući sledećeg premijera Ganca.

Netanjahu bi u skladu sa svojom opreznom prirodom mogao naći srednje rešenje, ukazuje Miler. Ako bude proglasio izraelski suverenitet na delovima Zapadne obale, on će se kloniti Jordanske doline što bi uznemirilo Jordan, fokusirajući se na velika naselja za koje se očekuje da bi ih Izrael svakako dobio ako bi bilo pregovora s Palestincima. To bi uznemirilo desničare, ali ne toliko da izgubi njihovu podršku, a mogao bi da sačuva odnose s Arapima koji ne žele da otuđe Trampovu administraciju. I najlepše od svega za Netanjahua, zaključuje se u tekstu, u slučaju da Tramp bude ponovo izabran, mogao bi kasnije dodavati nove teritorije.

RSE