Novootkriveno pismo potvrdilo da je Vatikan znao za holokaust

Izdvajamo

• Vatikan je posle decenija pritiska jevrejskih organizacija i istoričara 2000. godine otvorio svoje tajne arhive o papi Piju XII, koji je bio na čelu Katoličke crkve od 1939. do 1958. godine,

Povezani članci

• BREXIT ILI “BREXIT”: Približave se dan „D“
• Zatvori EU, rasadnici radikalizma
• Iran nastavlja sarađivati u istrazi o ukrajinskom avionu
• Opozicija u Crnoj Gori ne priznaje rezultate izbora
• Opozicija osigurala većinu na izborima u Češkoj, glasači izbacili komuniste iz parlamenta
• HRW optužuje Saudijsku Arabiju za ratni zločin u Jemenu

foto: ap

Nedavno pronađeno pismo iz 1942. u vatikanskim arhivima upotpunjava dokumente za koji neki istoričari tvrde da pokazuju da je papa Pije XII tokom Drugog svetskog rata znao da je u toku holokaust.

Ovim se potkopavaju tvrdnje da Sveta stolica nije mogla da osudi masovna ubistva Jevreja u logorima smrti jer nije imala potvrdu o tim zločinima, pišu svetski mediji.

Pismo nemačkog jezuite

Novootkriveno pismo sugeriše da je papa Pije XII dobio detaljne informacije od nemačkog jezuite da je do 6.000 Jevreja i Poljaka svakog dana ubijano u gasnim komorama u Poljskoj koja je bila pod okupacijom nacističke Nemačke, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Pismo datirano na 14. decembar 1942. poslao je nemački jezuitski sveštenik Lotar Kenig (Lothar Koenig) Pijevom sekretaru, takođe nemačkom jezuiti Robertu Lajberu (Robert Leiber).

Dokument je pronašao istraživač i arhivar Vatikanskog apostolskog arhiva Đovani Koko (Giovanni Coco), i objavljen je tokom vikenda u italijanskom dnevniku Korijere dela sera (Corriere della Sera).

Koko je za Korijeru rekao da je pismo značajno jer donosi detaljne informacije o nacističkom istrebljivanju Jevreja, između ostalog u gasnim pećima, od informisanog crkvenog izvora u Nemačkoj koji je bio deo katoličkog antihitlerovskog otpora koji je mogao da do Vatikana prosledi tajne informacije.

U pismu koje počinje s “Dragi prijatelju” navodi se da su nacisti svakodnevno ubijali do 6.000 Jevreja i Poljaka koje su iz Rave Ruske, grada u predratnoj Poljskoj koji se danas nalazi u današnjoj Ukrajini, transportovali u logor smrti Belzec na teritoriji Poljske.

Prema spomen obeležju Belzec koje je otvoreno 2004. godine, u logoru je ubijeno ukupno 500.000 Jevreja. Na sajtu Memorijala se navodi da je do 3.500 Jevreja iz Rave Ruske poslato u Belzec ranije tokom 1942. godine, a da je od 7. do 11. decembra likvidiran jevrejski geto u tom gradu.

Datum Kenigovog pisma je značajan jer sugeriše da je pismo od poverljivog jezuitskog izvora stiglo u Pijevu kancelariju u danima pošto je geto ispražnjen, ali i nakon što je Pije primio više diplomatskih nota i posete raznih izaslanika stranih vlada s izveštajima da je do tada u Poljskoj ubijeno do milion Jevreja.

Koko je ipak ukazao da je Kenig takođe tražio od Svete stolice da ne objavi ono što je otkrio jer se plašio za svoj život i živote izvora u otporu koji su davali obaveštajne podatke.

Pismo potkopava tvrdnje Svete stolice da nije mogla da potvrdi diplomatske izveštaje o nacističkim zločinima da bi mogla da ih osudi, ističe AP, uz ocenu da će dokument verovatno dodatno rasplamsati debatu o Pijevom nasleđu i sad već posustaloj kampanji za njegovu beatifikaciju.

Kontroverzni papa

Vatikan je posle decenija pritiska jevrejskih organizacija i istoričara 2000. godine otvorio svoje tajne arhive o papi Piju XII, koji je bio na čelu Katoličke crkve od 1939. do 1958. godine, piše Vašington post (The Washington Post).

Kada su milioni stranica iz Pijevog arhiva otvoreni 2020. godine, papa Franja je rekao da se Crkva “ne plaši istorije” i da je Pijevo papstvo imalo “trenutke teških poteškoća, mučnih odluka ljudskog i hrišćanskog promišljanja, koje bi nekima mogle da se čine kao suzdržanost”.

Ipak, Pije je jedan od najkontroverznijih papa pošto nije javno osudio naciste tokom rata, zbog čega su ga njegovi kritičari prozvali “Hitlerovim papom”.

Otkako je Pijevo papstvo okončano, kritičari su pomno ispitivali njegove postupke, ili navodnu neaktivnost, tokom rata, ukazuje Vašington post, dodajući da su ljudi koji su preživeli holokaust lobirali da se zaustavi proces kojim bi bio proglašen svecom.

Novi dokaz

S druge strane, kako piše Njujork tajms (The New York Times), neki istraživači i istoričari kažu da Pije nije želeo da se suprotstavi Hitleru ili da ga uvredi jer se plašio komunizma, kao i da je verovao da će sile Osovine pobediti u ratu i da je želeo da izbegne otuđenje miliona Nemaca i katolika koji su podržavali naciste.

Drugi istoričari insistiraju da je Pije javno ćutao jer je u potaji organizovao ili makar dozvoljavao lokalnim katolicima da pomažu Jevrejima i da ih spasavaju od nacista, ali i da se takođe plašio da bi nacisti mogli da se okrenu protiv katolika.

Novootkriveno pismo nadovezuje se na dokaze za koje neki naučnici kažu da pokazuje da je Pije znao za holokaust u vreme kada se dešavao, ukazuje Njujork tajms, dodajući da je to jedan od dokumenata koji najviše razotkriva pitanje svesnosti o logorima smrti u Vatikanu otkad je papa Franja naredio otvaranje arhiva o ratnom papi.

Koko je rekao da ne može biti 100 odsto siguran da je Pije video pismo, ali je “99 odsto siguran” u to jer je dato papinom ličnom sekretaru, njegovoj “desnoj ruci”. Ako mu i nije direktno pokazao dokument, sekretar je tu informaciju preneo papi, rekao je vatikanski arhivar.

Mikele Sarfati (Michele Sarfatti) iz Centra za savremenu jevrejsku dokumentaciju u Milanu, koji je takođe proučavao Pijeve arhive, rekao je da je pismo važno jer je pronađeno u papinim ličnim papirima, što znači da ga je papa čuvao “i verovatno pročitao”.

Sarfati, čije se najnovije istraživanje fokusira na dokumentaciju iz 1942, koju su neki istoričari identifikovali kao “najkrvaviju godinu holokausta”, rekao je da je Sveta stolica te godine primila izveštaje o zločinima iz nebrojenih izvora: sveštenika koji su se vraćali u Vatikan s putovanja, lokalnog sveštenstva, papskih izaslanika, političara iz okupiranih zemalja, građana, jevrejskih grupa i rabina.

Na početku 1942. malo ko je, uključujući Jevreje, shvatio da Hitler želi da istrebi Jevreje. Ali kako je godina odmicala, “postojala je sve veća povezanost između reči ‘Jevrej’ i ‘smrt’ u ovim izveštajima – to je samo po sebi trebalo da daje osećaj šta se dešava”, rekao je on.

‘Pije XII je znao’

Požutelo, kucano pismo od nemačkog jezuite je značajno i zato što ga je otkrio i objavio vatikanski arhivar uz ohrabrenje zvaničnika Svete stolice, ukazuje Rojters (Reuters).

Sam Koko je rekao da je značaj pisma “ogroman, jedinstven slučaj” budući da pokazuje da je Vatikan imao informacije da su radni logori zapravo fabrike smrti.

“Novina i značaj ovog dokumenta proizilazi iz činjenice: sada imamo izvesnost da je Katolička crkva u Nemačkoj poslala Piju XII tačne i detaljne vesti o zločinima počinjenim nad Jevrejima”, rekao je Koko za Korijere dela seru koja je objavila članak “Pije XII je znao”.

Na pitanje Korijere da li pismo pokazuje da je Pijeo zna, Koko je dodao: “Da, i ne samo od tada”.

U pismu se pominju još dva nacistička logora, Aušvic i Dahau, i sugeriše se da je postojala i druga prepiska između Keniga i Lajbera koja je ili nestala ili još nije pronađena.

Suzan Braun-Fleming (Suzanne Brown-Fleming), direktorka međunarodnih akademskih programa u Memorijalnom muzeju holokausta u Vašingtonu, rekla je da objavljivanje pisma pokazuje da je Vatikan ozbiljno shvatio izjavu pape Franje da se “Crkva ne plaši istorije”.

“Postoje i želja i podrška za pažljivu procenu dokumenata iz naučne perspektive – štagod povoljno ili nepovoljno dokumenta otkriju”, rekla je ona.

Dejvid Kercer (David Kertzer), autor knjige iz 2022. “Papa u ratu” za koju je dobio Pulicerovu nagradu, rekao je da je Koko vrhunski naučni istraživač koji je postavljen na centralno mesto u Vatikanu da otkrije istinu.

Braun-Fleming, Koko i Kercer učestvovaće na velikoj konferenciji o Piju i holokaustu u oktobru u Papskom gregorijanskom centru, koju sponzorišu katoličke i jevrejske organizacije, Stejt department SAD i izraelske i američke grupe koje proučavaju holokaust.

RSE