Nemačka tuži Italiju zbog zahteva za odštete iz Drugog svetskog rata

Povezani članci

• Putin protiv Medvedjeva
• Protest protiv Muslimana i izbjegličkih domova: pristojni građani mrze strance
• Uspjeh američkih radnika
• Evropa pred izazovima (ne)tolerancije i (ne)sigurnosti
• Erdogan: Poštovat ćemo dogovor o migrantima, ali EU treba ispuniti svoje obaveze
• Desetine poginulih u smrtonosnoj oluji koja je pogodila brazilsku obalu

Foto: reuters

Nemačka je tužila Italiju pred Međunarodnim sudom pravde tvrdeći da uprkos ranijoj presudi tog suda italijanski sudovi nastavljaju da razmatraju pojedinačne zahteve za odštetu zbog zločina koje je počinila nacistička Nemačka u Drugom svetskom ratu. Berlin takođe traži da se do okončanja spora spreči prisilna prodaja nemačke imovine u Italiji za namirenje tužbi, pišu svetski mediji.

Kršenje suverenog imuniteta?

Međunarodni sud pravde saopštio je da je Nemačka u petak, 29. aprila, podnela tužbu protiv Italije pred tim sudom pravde zato što se u Italiji i dalje traže odštete za zločine iz Drugog svetskog rata, čime se ne poštuje nemački “jurisdikcijski imunitet”, ukazuje agencija Frans pres (Agence France-Presse).

Najviši sud Ujedinjenih nacija presudio je 2012. da Italija nije ispunila svoje obaveze dozvoljavajući žrtvama nacističkih zločina između 1943. i 1945. da podnose zahteve za kompenzaciju protiv Nemačke.

Uprkos toj presudi, navodi se u tužbi Berlina, italijanski sudovi su “od 2012. godine razmatrali značajan broj novih tužbi… kršeći nemački suvereni imunitet”.

U nemačkoj tužbi, kako navodi AFP, posebno se ističe presuda italijanskog Ustavnog suda iz 2014. koja je dozvolila da se “individualne tužbe žrtava ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti podnose protiv suverenih država”.

Nemačka tvrdi da je ta presuda “usvojena uz svesno kršenje međunarodnog prava i obaveze Italije da se pridržava presude glavnog sudskog organa Ujedinjenih nacija”.

Prema saopštenju Međunarodnog suda pravde, Nemačka tvrdi da je protiv Berlina pokrenuto najmanje 25 novih slučajeva pred italijanskim sudovima, a u najmanje 15 postupaka oni su “razmatrali i odlučivali o tužbama protiv Nemačke u vezi s ponašanjem nemačkog Rajha tokom Drugog svetskog rata”.

Međunarodni sud pravde, sa sedištem u Hagu, osnovan je 1946. za rešavanje sporova između država. AFP ukazuje, da iako su njegove presude obavezujuće i na njih ne može da se uloži žalba, Međunarodni sud pravde sud nema načina da ih sprovede.

Spor od 2008. godine

Spor potiče iz 2008. godine kada je najviši italijanski sud presudio da Nemačka treba da plati oko milion evra rođacima devetoro ljudi koji su bili među 203 osobe koje su u Toskani 1944. ubile nemačke snage, ukazuje BBC.

Nemačka tvrdi da je već isplatila milijarde evra zemljama zahvaćenim Drugim svetskim ratom od okončanja sukoba 1945. godine.

U podnesku pred Međunarodnim sudom pravde se citira deo presude iz 2012. koji kaže da je Italija dozvoljavajući tužbe pred svojim sudovima “prekršila svoju obavezu da poštuje imunitet koji Savezna Republika Nemačka uživa prema međunarodnom pravu”.

Zasad nije određen datum saslušanja i mogu proći godine dok Međunarodni sud pravde donese odluku, ali je, ističe britanski javni servis, Nemačka tražila od suda da preduzme mere da spreči da Italija prodaje nemačku imovinu na aukciji dok se razmatra slučaj.

Prodaja nemačke imovine

Berlin u svojoj tužbi navodi da su u mnogim od slučajeva pokrenutih u Italiji posle 2012. godine, sudovi naložili Nemačkoj da plati odštetu, ističe Rojters (Reuters).

Da bi namirili potraživanja u dva takva slučaja, italijanski sudovi pokušavaju da zaplene imovinu u Rimu u vlasništvu nemačke države.

Nemačka navodi da je sada podnela slučaj pred Međunarodnim sudom pravde pošto je sud u Italiji saopštio da će do 25. maja odlučiti da li da naredi prodaju zgrada, od kojih neke koriste nemačke kulturne, arheološke, istorijske i obrazovne institucije.

Berlin je tražio od suda da preduzme takozvane provizorne mere kako bi se osiguralo da Italija ne prodaje imovinu na javnoj aukciji dok se razmatra njen širi slučaj oko zahteva za odštetu. Ni za saslušanje o provizornim merama još nije određen datum, ali se, prema Rojtersu, ono očekuje u narednih nekoliko nedelja.

Nemačka tvrdi da je već isplatila odštete za nepravde u Drugom svetskom ratu u opsežnim mirovnim sporazumima i sporazumima o reparacijama sa pogođenim zemljama, isplativši milijarde evra otkako je rat završio porazom nacističkog režima 1945. godine.

RSE