Negativne reakcije na optimističan izveštaj o rasizmu u Velikoj Britaniji

Povezani članci

• Kineski predsjednik upozorio na rizik od drugog vala pandemije koronavirusa
• Djeca vojnici ekstremističke Islamske države
• Bajden se mora okrenuti budućnosti
• Evropska unija razmatra usvajanje Plana oporavka bez učešća Mađarske i Poljske
• Putin: Moguća vojna intervencija u Siriji podijelila svjetske lidere, ali i obične ljude
• Zaev: Makedonija spremna da “podeli” nasleđe Aleksandra Makedonskog

Izveštaj britanske vlade o rasizmu u Velikoj Britaniji koji opisuje zemlju kao u celini tolerantnu i model za druge nacije brzo je naišao na snažne reakcije u britanskoj javnosti uz optužbe da potiskuje rasne nepravde i da predstavlja propuštenu priliku za otvorenu raspravu o pitanju rase pošto su protesti “Crni životi su važni” suočili zemlju s nasleđem Britanske Imperije, pišu svetski mediji.

Izveštaj po meri Džonsonovog programa

Kao odgovor na proteste “Crni životi su važni” u britanskim gradovima prošle godine vlada premijera Borisa Džonsona (Johnson) je u sredu, 31. marta, objavila izveštaj koji kaže da Velika Britanija nudi model po pitanju rase za druge zemlje s većinski belim stanovništvom, piše Njujork tajms (The New York Times), ističući da je izveštaj brzo naišao na kritike da ignoriše rasne nepravde u toj zemlji.

Dokument koji je sastavila Komisija za rasne i etničke razlike od 10 članova, priznao je trajnu prirodu rasizma, ali je ipak, ukazuje američki list, došao do optimističnog zaključka o napretku britanskog društva u celini.

Jedna od najupadljivijih tvrdnji u izveštaju je da među grupama s niskim primanjima, etničke manjine poreklom iz južne Azije ili crnci iz Afrike, na školskim tekstovima konstantno imaju bolje rezultate od pripadnika bele radničke klase, dok samo deca iz crnih porodica poreklom s Kariba lošije prolaze nego deca iz belih porodica.

Taj zaključak nije nov, kažu istraživači, dodajući da će osnažiti tvrdnje da rasna pripadnost nije najveća prepreka u obrazovanju. Kritičari, kako ukazuje Njujork tajms, optužuju konzervativnu vladu da prikriva rasnu nepravdu tvrdeći da je diskriminacija više rezultat socijalno-ekonomskih razlika nego boje kože.

Pojedini kritičari kažu da su nalazi izveštaja izgleda podešeni da podupru Džonsonov politički program koji nastoji da izjednači prosperitet bogatog Londona i radničkih i belih sredina u centralnoj Engleskoj i na severu zemlje, podvlači list, dodajući da su svi osim jednog člana nezavisne komisije pripadnici etničkih manjina, mada kritičari kažu da su izabrani zato što se njihovi stavovi načelno slažu s Džonsonovim programom.

Rasizam, ali ne institucionalni rasizam

Kao i druge zemlje, posle smrti Afroamerikanca Džordža Flojda (George Floyd) u SAD u maju 2020. i u Velikoj Britaniji je postavljeno pitanje rase s pozivima vladi i institucijama da se suoče s nasleđem Britanske Imperije i ogromnog profita zemlje na trgovini robovima, ukazuje Asošiejtid pres (Associated Press).

Rušenje statute iz 17. veka trgovca robovima u Bristolu u julu je pokrenulo žestoku debatu kako se odnositi prema britanskoj prošlosti, pri čemu mnogi smatraju da takvi spomenici veličaju rasizam i da su uvreda za crne Britance, dok su drugi, među kojima je i premijer Džonson, tvrdili da bi njihovo uklanjanje značilo brisanje dela istorije.

Pandemija COVID-19 takođe je istakla linije rasnih podela, ističe AP. Crni Britanci poreklom iz Afrike ili s Kariba umiru od posledica korona virusa po dva puta većoj stopi nego njihovi beli sunarodnici. Uz to, dve decenije pošto je javna istraga ustanovila da je londonska policija “institucionalno rasistička”, za crnce je tri puta veća verovatnoća da će biti uhapšeni nego belci i dva puta veća da umru u policijskom pritvoru uprkos nizu policijskih reformi.

Sada, u izveštaju na 264 stranica navodi se da iako u Velikoj Britaniji postoji “otvoreni rasizam”, zemlja ipak nije “institucionalno rasistička”. Kritičari, navodi AP, ocenjuju da je komisija iznela parcijalnu i nerealno optimističnu sliku, dok je zamereno i što je na njenom čelu savetnik za obrazovanje Toni Sjuel (Tony Sewell) koji dugo izražava sumnju u postojanje sistemskog rasizma u britanskom društvu.

“Otkrili smo da većina dispariteta koje smo ispitali, a koji neki pripisuju rasnoj diskriminaciji, često nema poreklo u rasizmu”, navela je Komisija za rasne i etničke razlike. “Jednostavno rečeno, više ne vidimo Veliku Britaniju u kojoj je sistem namerno namešten protiv etničkih manjina. Prepreke i dispariteti postoje, oni su različiti i, ironično, sasvim malo ih je direktno povezano s rasizmom”.

Komisija je iznela 24 preporuke, među kojima za osnivanje kancelarije za zdravstvene disparitete, slanje počinilaca manjih prestupa u vezi s drogom u javni zdravstveni sistem a ne u sistem krivičnog pravosuđa, kao i da se osigura da policijske snage bolje predstavljaju zajednice u kojima služe.

U dokumentu se takođe iznosi argument protiv uklanjanja statua, ali navodi da bi obrazovni sistem trebalo da “ispriča višestruke, nijansirane priče o doprinosima različitih grupa koje su zemlju učinile takvom kakva je danas”.

Novi pogled na ropstvo

Aktivisti, sindikalni lideri i opozicioni političari su osporili ton izveštaja i neke od glavnih nalaza koji su opisani kao “uvreda”, “razočarenje” i “uobražavanje”, ukazuje Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Izveštaj je takođe optužen za “pozitivan spin” u vezi s ropstvom, pošto je Sjuel u predgovoru naveo da postoji “nova priča” o karipskom iskustvu, dodajući da ropstvo “nije bilo samo profit i patnja već i kako su se afrički ljudi kulturno transformisali u remodelovane Afrikance/Britance”.

Ministarka u senci za pitanja žena i jednakost Marša de Kordova (Marsha de Cordova), rekla je da je izveštaj izgubljena prilika za “ozbiljno bavljenje realnošću nejednakosti i institucionalnog rasizma”, dodajući da je “umanjivanje institucionalnog rasizma u pandemiji u kojoj crnci, ljudi iz Azije i pripadnici etničkih manjina nesrazmerno umiru i imaju dvostruko veću verovatnoću da budu nezaposleni je uvreda”.

Generalni sekretar Kongresa sindikata Frensis O’Grejdi (Frances O’Grady) rekao je da je izveštaj “uobražavanje” i istakao da je za pripadnike etničkih manjina veća verovatnoća da budu zaposleni na nisko plaćenim nesigurnim poslovima. “Institucionalni i strukturni rasizam postoji u Velikoj Britaniji i na tržištu rada i u širem društvu”.

Fajnenšl tajms ukazuje da je u jednom izveštaju iz 2019. ustanovljeno da je za pripadnike etničkih manjina potrebno da pošalju 60 odsto više prijava za posao nego beli kandidati da bi dobili odgovor od poslodavaca.

‘Ozbiljna pitanja’

Usred sporenja oko vladinog izveštaja, Džonsonov savetnik za pitanje etničkih manjina Semjuel Kasumu (Samuel) najavio je ostavku, ukazuje BBC.

Iako Dauning strit negira da je odlazak Džonsonovog savetnika povezan s izveštajem i ističe da je Kasumu od ranije planirao da izađe iz vlade, BBC ocenjuje da je njegova ostavka težak trenutak za vladu, kao i da je od ranije bilo poznato da je bio nezadovoljan vladinim stavom o rasnim pitanjima.

Mada je bez Kasumine verzije teško reći kada i zašto je odlučio da podnese ostavku, dodaje britanski javni servis, njegov odlazak otvara pitanja o poverenju nekih u vladi, kao i u javnosti, u Džonsonov pristup rešavanju rasnih nejednakosti.

Džonson je u četvrtak, 1. aprila, rekao da je komisija iznela nekoliko “interesantnih ideja” i da će vlada reagovati u “dogledno vreme”.

“Ne kažem da će se vlada složiti s apsolutno svim u njemu, ali on sadrži originalan i podsticajan rad”, rekao je britanski premijer, dodajući: “Postoje veoma ozbiljna pitanja s kojima naše društvo treba da se suoči u vezi s rasizmom”.

“Moramo da uradimo više da bismo to popravili, moramo da shvatimo ozbiljnost problema i razmotrićemo sve ideje koje su izneli”, rekao je Džonson.

‘Ozbiljan pokušaj’

Uprkos reakcijama, vladinu Komisiju za rasne i etničke razlike treba da pozdrave oni koji žele da vide opipljiva rešenja za nejednakost, ocenjuje u komentaru konzervativan Tajms (The Times), uz konstataciju da je izveštaj “ozbiljan pokušaj” da se nacionalni razgovor pomeri od polarizacije ka praktičnim rešenjima.

Izveštaj ukazuje da je Velika Britanija u celini tolerantna zemlja neopterećena otrovnim predrasudama kao neke druge zemlje i da nije tačno da rođenje u porodici etničkih manjina neizbežno znači život sa smanjenim mogućnostima. Reći to, ističe Tajms, znači zanemariti razlike u ishodima pojedinih etničkih grupa, uključujući belce, kao i geografiju, prihod, kulturu i veru.

Kontroverzniji je zaključak da Velika Britanija više nije zemlja u kojoj je “sistem namerno namešten protiv etničkih manjina”, ocenjuje list, ističući da izveštaj ne osporava da se etničke manjine suočavaju sa sistemskim i strukturnim preprekama, ali da zaključuje da ti problemi nisu zasnovani u rasizmu.

To, međutim, promašuje poentu, ističe Tajms, konstatujući da su nejednakosti vidljive svuda s “morima belih lica” u mnogim kompanijama, upravnim odborima i javnom sektoru. Neuspeh u odražavanju diverziteta za posledicu ima sejanje povremeno opravdanog nepoverenja u policiju i druge ogranke države.

Rešavanje neravnoteže u mogućnostima i poverenju neće biti lako i vlada mora poslati poruku da individualni činovi rasizma neće proći nekažnjeno. To, zaključuje Tajms, znači da treba ispuniti obećanje vlade da će primorati društvene mreže da preduzmu mere protiv svih koji kinje manjine, dok poslodavci moraju obezbediti da njihove kompanije održavaju zajednice u kojima rade, a ti plemeniti ciljevi će vremenom donete prave i trajne rezultate. To bi, a ne kulturni rat, trebalo da bude u fokusu vlade.

‘Ne mislite ozbiljno?’

Džonsonova vlada je izveštajem obeščastila želju javnosti da vodi pravi razgovor o pitanju rase u Velikoj Britaniji, ocenjuje u komentaru levo orijentisani Gardijan (The Guardian) uz pitanje ‘ne mislite ozbiljno’.

Iako je izveštaj objavljen u sredu, može se pomisliti da su zaključci napisani davno, piše Gardijan, ukazujući da je Džonson u vreme osnivanja komisije njen posao opisao kao “promenu narativa tako da okončamo osećaj viktimizacije i diskriminacije”.

Neke od izjava u izveštaju su samo ignorantske, dok su druge potpuno uvredljive, ističe list, ukazujući na tvrdnju o “novoj priči” o ropstvu. Istoričari su zabeležili da je više Afrikanaca prinudno odvedeno na Jamajku nego što ih je izvezeno na celi kontinent Severne i centralne Amerike. Mnogi su radili do smrti, trpeći nezamislivo nasilje i poniženje. Daleko od toga da bude zakopana, ova priča zahteva da bude ispričana britanskim đacima.

S glavnim argumentom da rasizam utiče manje na životne šanse nego klasno ili porodično poreklo, izveštaj ispoljava brigu za belu radničku klasu, dok i ljudi iz etničkih manjina takođe mogu biti pripadnici radničke klase, ističe Gardijan i ukazuje da kada su tri od pet zdravstvenih radnika preminulih od COVID-19 pripadnici crne, azijske ili neke druge zajednice, dok čine samo petinu osoblja, to ne može biti pripisano klasi – u pitanju je rasa.

Posle, kako navodi Gardijan, brutalnog policijskog ubistva Džordža Flojda i velikog broja umrlih i zaraženih od korona virusa među britanskim etničkim manjinama, i dalje postoji očigledna želja za pravim razgovorom o realnosti rasizma danas. Džonson i njegovi saveznici su, međutim, obeščastili ovaj trenutak da bi dobili nekoliko dodatnih mesta na lokalnim izborima sledećeg meseca, ocenjuje list.

RSE