NATO: Rusija nas provocira

Povezani članci

• Putin u Ankari s Erdoganom razgovarao o Siriji i referendumu Kurda u Iraku
• Zašto je privatnost važna
• Broj civilnih žrtava u Ukrajini najmanje 8.500, UN vjeruje da je broj i veći
• SPÖ i FPÖ protiv kancelara Kurza: Neprijatelj moga neprijatelja je moj prijatelj
• Ništa ne teče
• Nema pregovora o Brexitu bez rješenja ‘temeljnih pitanja’

Zapadni lideri kritikuju vojne manevre Rusije i Belorusije, predviđene za ovu sedmicu, ističući da je njihov cilj “provociranje” NATO-a i “testiranje” njegove odbrambene moći.

Moskva odbacuje ove navode, tvrdeći da su vežbe isključivo odbrambenog karaktera.

“Rusija nas testira i testira u svakoj prilici. Vidimo sve agresivniju Rusiju. Moramo da se suočimo sa tim”, izjavio je britanski ministar odbrane Majkl Falon.

Prema pravilima Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), poznatim kao “Bečki dokument”, države koje izvode manevre sa učešćem više od 13.000 vojnika moraju da o tome unapred obaveste druge zemlje i omoguće dolazak stranih posmatrača.

Ruski i beloruski zvaničnici tvrde da će u vežbama “Zapad 2017” od 14. do 20. septembra učestvovati oko 12.700 vojnika.

Međutim, zapadni vojni zvaničnici i eksperti smatraju da će u manevrima participirati mnogo više pripadnika oružanih snaga – i do 100.000.

U Moskvi ističu da je zabrinutost Zapada neosnovana, naglašavajući da će vežbe biti defanzivnog karaktera, te da ne predstavljaju pretnju po ruske susede, NATO ili Zapad.

“Ovo su najveći ruski manevri u poslednje četiri godine – sa više od 100.000 pripadnika ruskih i beloruskih oružanih snaga… na granicama NATO. Njihov cilj je da nas isprovociraju, da testiraju našu odbranu i zbog toga moramo da budemo jaki”, istakao je Falon.

NATO je saopštio da će poslati tri posmatrača na vežbu “Zapad 2017”, ali je u više navrata zatražio od ruskih i beloruskih vlasti da omoguće veći nadzor.

Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg pozvao je Moskvu da bude “potpuno transparentna” podsetivši u intervjuu za BBC da Rusija ima podužu istoriju “prikrivanja” broja vojnika u vežbama i “koristi praznine u međunarodnim dokumentima kako bi izbegla međunarodno nadgledanje”.

“Videli smo ranije da Rusija koristi velike vojne manevre kao masku ili prethodnicu za agresivne oružane akcije protiv svojih suseda. To se desilo 2008. sa invazijom u Gruziji i aneksijom Krima 2014”, kazao je Stoltenberg.

Francuska i nemačka ministarka odbrane su tokom posete Estoniji prošle sedmice kritikovale Moskvu ističući da želi da demonstrira vojnu moć na granicama EU i NATO-a.

“Veoma je važno da reafirmišemo naše prisustvo u ovoj situaciji kada Rusija demonstrira strategiju zastrašivanja”, izjavila je francuska ministarka Florens Parli.

“Neupitno je da smo svedoci demonstracije moći Rusa. Svako ko u to sumnja treba samo da pogleda visoki broj učesnika u vežbama ‘Zapad’: više od 100.000”, istakla je nemačka ministarka Ursula von der Lejen.

Rusko Ministarstvo odbrane je saopštilo u subotu da je “zbunjeno izjavama Ursule von der Lejen koja javno iznosi neistine navodeći proizvoljno da će biti angažovano oko 100.000 ruskih vojnika… te govori o prikrivenoj pretnji Evropi”.

Prethodno je u četvrtak rusko Ministarstvo saopštilo da je načelnik Generalštaba Valerij Gerasimov iskoristio sastanak u Azerbejdžanu sa predsedavajućim vojnog komiteta NATO-a Petrom Pavelom da ga uveri da manevri nisu pretnja bilo kome.

Gerasimov je kazao Pavelu da su ove vežbe “dugo planirane i odbrambenog karaktera”, te da “nisu uperene protiv bilo koje treće zemlje”, preneli su ruski mediji.

NATO je saopštio da je sastanak u Bakuu “pokazao jasan obostrani interes za održavanjem vojnih linija komunikacije”, ali nije precizirano o čemu su dva zvaničnika razgovarala.

Rusija izvodi vežbe “Zapad” svake četiri godine koje se rotiraju sa preostale tri u drugim delovima zemlje.

Belorusija se graniči sa članicama NATO Poljskom, Litvanijom i Letonijom. U njenom susedstvu je i Ukrajina. Manevri će biti održani i u ruskoj enklavi Kalinjingrad koja se nalazi između Poljske i Litvanije na obali Baltičkog mora.

Ruske vojne operacije u Ukrajini izazivaju sve veću zabrinutost među članicama NATO-a, pre svega bivšim sovjetskim republikama i zemljama nekadašnjeg Varšavskog ugovora.

Rusija je nakon aneksije Krima podržala separatiste na istoku Ukrajine. U sukobima od aprila 2014. ubijeno je više od 10.000 ljudi.

Severnoatlantska alijansa je zbog toga pojačala svoju odbranu na Istoku, razmeštajući borbene grupe u tri baltičke države i Poljsku – ukupno oko 4.500 vojnika i oficira.

Radio Slobodna Evropa