Nacionalizam i biznis

Povezani članci

• Kazna za Twitter zbog nepoštovanja naloga za pretres Trumpovog profila
• U Evropi 10.000 djece izbjeglica bez pratnje
• U Somalilandu usvojen prvi zakon protiv silovanja
• Talibani negirali odgovornost za eksploziju u Kabulu u kojoj je stradalo 80 ljudi
• Francuska: Poteškoće u namjeri da se zaustavi širenje pandemije
• UN: U sukobima u istočnoj Ukrajini do sada ubijeno 356 ljudi

India je na udaru stranih sila. Konkretno, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Država. Ili bar tako naša vlada želi da verujemo. Zašto je Indija na udaru? Zato što bivši kolonijalisti i neoimperijalisti ne mogu da podnesu naš prosperitet i sreću. Napad je, kažu nam, usmeren na političke i ekonomske temelje naše mlade nacije.

Udarne pesnice stranih sila su Bi-Bi-Si, koji je u januaru emitovao dvodelni dokumentarni film pod nazivom Indija: Pitanje Modija, i mala američka firma pod nazivom Hindenburg Research, u vlasništvu 38-godišnjeg Nejtana Andersona, specijalizovana za takozvano aktivističko šortovanje.

Indijski mediji prikazuju učinak Bi-Bi-Sija i Hindenburga kao napad na indijske kule bliznakinje – premijera Narendru Modija i najvećeg indijskog industrijalca, Gotamu Adanija, koji je donedavno bio treći najbogatiji čovek na svetu. Optužbe protiv njih nisu suptilne. U Bi-Bi-Si-jevom filmu se tvrdi da je Modi umešan u podsticanje masovnog ubistva. U Hindenburgovom izveštaju, objavljenom 24. januara, Adani je optužen za „najveću prevaru u korporativnoj istoriji“ (Adani grupa odlučno negira ovu tvrdnju).

Modi i Adani se znaju decenijama. Njihove karijere su krenule uzlaznom putanjom posle antimuslimanskog pogroma koji je 2002. besneo Gudžaratom nakon što su muslimani proglašeni odgovornim za spaljivanje železničkog vagona u kojem je stradalo 59 hinduističkih hodočasnika. Modi je postavljen za glavnog ministra savezne države Gudžarat samo nekoliko meseci pre masakra.

U to vreme, veći deo Indije bio je užasnut neskrivenim pokoljem i masovnim silovanjem muslimana koje su na ulicama gudžaratskih gradova i sela organizovale hinduističke rulje koje su tražile „osvetu“. Neki staromodni članovi Konfederacije indijske industrije čak su javno izneli svoje nezadovoljstvo Modijem. U tom trenutku nastupa Gotam Adani. Sa malom grupom gudžaratskih industrijalaca, uspostavlja novu platformu biznismena poznatu pod nazivom Obnoviteljska grupa Gudžarata. Ogradili su se od Modijevih kritičara i podržali ga kada je započeo novu političku karijeru kao Hindu Hriday Samrat, car hinduističkih srca ili, tačnije, konsolidator hinduističke glasačke baze.

Naredne godine su održali samit investitora pod nazivom Vibrantni Gudžarat. Tako je rođen gudžaratski model „razvoja“: nasilni hindu nacionalizam potkrepljen značajnim korporativnim novcem. Nakon tri mandata glavnog ministra Gudžarata, Modi je 2014. izabran za premijera Indije. Na ceremoniju polaganja zakletve u Delhiju doleteo je privatnim avionom, na čijem je boku blještalo Adanijevo ime. Za devet godina Modijeve vladavine, Adanijevo bogatstvo je poraslo sa 8 na 137 milijardi dolara. Samo je tokom 2022. zaradio 72 milijarde dolara, što je više od ukupnog prihoda sledećih devet svetskih milijardera.

Adani Grupa danas kontroliše desetak transportnih luka kroz koje prođe oko 30% indijskog tereta, zatim sedam aerodroma koji usluže 23% avionskih putnika u Indiji, kao i brojna skladišta koja zajedno drže 30% indijskog žita. Takođe poseduje i upravlja elektranama koje su najveći privatni proizvođači električne energije u zemlji. Gudžaratski model razvoja primenjen u velikim razmerama.

„Prvo je Modi leteo Adanijevim avionom“, kaže gorka šala. „Sad Adani leti Modijevim avionom.“ Danas oba aviona imaju problem sa motorom. Mogu li da se izvuku tako što će se umotati u indijsku zastavu?

Prva epizoda Bi-Bi-Sijevog filma Pitanje Modija (nakratko se pojavljujem u dokumentarcu kao sagovornica) govori o pogromu u Gudžaratu 2002. – ne samo o ubistvima, već i o 20-godišnjem putu žrtava kroz lavirint pravnog sistema Indije, s nadom u pravdu i političku odgovornost. Film prikazuje brojna svedočenja očevidaca, od kojih je najupečatljivija ispovest Imtijaza Patana, koji je izgubio 10 članova svoje porodice u „masakru Gulbarg društva“, jednom od nekoliko sličnih stravičnih pokolja tokom tih nekoliko dana u Gudžaratu.

Patan opisuje kako su se svi sklonili u kuću Esana Džafrija, bivšeg poslanika Kongresne partije, dok se napolju okupljala rulja. Svedok kaže da je Džafri uputio poslednji, očajnički telefonski poziv za pomoć Narendri Modiju, a kada je shvatio da pomoć neće doći, izašao je iz svog doma i predao se rulji, u nadi da će ih ubediti da poštede one koji su došli da ga zaštite. Džafri je raskomadan i spaljen do neprepoznatljivosti. Pokolj je trajao satima.

Kada je slučaj stigao pred sud, država Gudžarat je osporila telefonski poziv iako su ga, pored Patana, pominjali i drugi svedoci. Osporavanje je prihvaćeno. Iako je Modijeva vlada ocrnila Bi-Bi-Sijev film, autori se zapravo trude da predstave stanovište njegove stranke o pogromu, kao i stav indijskog vrhovnog suda, koji je 24. juna 2022. odbacio zahtev Zakije Džafri, udovice Esana Džafrija, u kom je tvrdila da u pozadini ubistva njenog muža leži šira zavera. U odluci se njen zahtev naziva „zloupotrebom procesa“ i predlaže da se oni koji učestvuju u vođenju slučaja krivično gone. Modijeve pristalice proslavile su presudu kao konačnu potvrdu njegove nevinosti.

Film takođe prikazuje intervju sa ministrom unutrašnjih poslova, Amitom Šahom, još jednim starim Modijevim prijateljem iz Gudžarata, koji poredi Modija sa bogom Šivom jer je „progutao otrov i držao ga u grlu“ 19 godina. Nakon što je Vrhovni sud izdao „potvrdu o nevinosti“, ministar je rekao: „Istina je izašla blistava kao zlato.“

Segment Bi-Bi-Sijevog filma koji je najviše razbesneo vladu Indije, tiče se internog izveštaja britanskog Forin ofisa iz aprila 2002, a koji dosad nije bio objavljen. U izveštaju o utvrđivanju činjenica procenjuje se da je ubijeno „najmanje 2.000“ ljudi. Masakr je nazvan unapred planiranim pogromom koji je nosio „sva obeležja etničkog čišćenja“. Takođe se kaže da su ih pouzdani izvori obavestili da je policiji naređeno da se povuče. U izveštaju je krivica direktno pripisana Modiju. Bilo je jezivo videti bivšeg, ali očigledno i dalje opreznog britanskog diplomatu, jednog od istražitelja u misiji utvrđivanja činjenica, kako čuva anonimnost, okrenut leđima kameri.

Druga epizoda Bi-Bi-Sijevog dokumentarca, manje gledana, ali ništa manje zastrašujuća, govori o opasnim podelama i dubokim raskolima koje Modi kultiviše tokom svog premijerskog mandata. Za većinu Indusa to je sastavni deo naše svakodnevice: rulje koje zamahuju mačevima, ljudi-bogovi umotani u šafran koji rutinski pozivaju na genocid nad muslimanima i masovno silovanje muslimanskih žena, nekažnjivost Hindusa koji linčuju muslimane na ulici – pri čemu ne samo da se slobodno snimaju, već za to dobijaju i pohvale ministara iz Modijevog kabineta.

Iako je Pitanje Modija emitovano isključivo za britansku publiku, samo u UK, gledaoci su ga postavljali na Jutjub, dok su linkovi deljeni preko Tvitera. Internet se zapalio. U Indiji su studenti dobijali upozorenja da ga ne preuzimaju i ne gledaju. Kada su organizovali kolektivne projekcije, u nekim univerzitetskim kampusima je struja isključena. U drugim slučajevima, policija je dolazila u opremi za razbijanje demonstracija da spreči projekciju. Vlada je naložila kompanijama u čijem su vlasništvu platforme Jutjub i Tviter da izbrišu sve linkove i objavljene sadržaje. Drčni branitelji slobode govora smesta su poslušali. Neki od mojih prijatelja muslimana bili su zbunjeni. „Zašto bi to zabranjivao? Masakr u Gudžaratu mu je uvek bio od pomoći. A ovo je izborna godina.“

Zatim je usledio napad na drugu kulu.

Hindenburgov izveštaj od oko 400 strana objavljen je istog dana kada je emitovan drugi deo Bi-Bi-Sijevog filma. U izveštaju su razrađena pitanja koja su indijski novinari već postavljali, ali analiza ide mnogo dalje. Navodi se da je Adani grupa učestvovala u „drskoj šemi manipulacije akcijama i knjigovodstvenoj prevari“, koja je – korišćenjem ofšor entiteta – veštački precenila svoje ključne kompanije na berzi i naduvala neto vrednost svog predsednika.

Prema izveštaju, sedam Adanijevih kompanija na berzi precenjene su za više od 85%. Na osnovu ovih procena, kompanije su navodno pozajmljivale milijarde dolara na međunarodnim tržištima i od indijskih banaka iz javnog sektora kao što su Državna banka Indije i Korporacija za životno osiguranje Indije, u koje milioni običnih Indusa ulažu svoju životnu ušteđevinu.

Adani grupa je na Hindenburgov izveštaj odgovorila demantijem od 413 strana. Tu se tvrdi da su indijski sudovi oslobodili grupu od sumnji, a da su Hindenburgove optužbe zlonamerne, neosnovane i da predstavljaju napad na samu Indiju.

Investitorima to ipak nije bilo dovoljno uverljivo. Tokom pada koji je usledio nakon objavljivanja Hindenburgove analize, Adani grupa je izgubila 110 milijardi dolara. Credit Suisse, Citigroup i Standard Chartered prestali su da prihvataju Adani obveznice kao kolateral za maržni zajam. Francuska firma TotalEnergies suspendovala je ulaganja u projekat zelenog vodonika, vredan četiri milijarde dolara, koji realizuje sa Adani grupom. Vlada Bangladeša navodno traži preradu ugovora o izgradnji elektrana. Džo Džonson, bivši ministar u britanskoj vladi i brat bivšeg premijera Borisa Džonsona, podneo je ostavku na mesto direktora londonske Elara Capital, jedne od kompanija koje se pominju u Hindenburgovom izveštaju zbog veza sa Adani grupom.

Politička bura izazvana Hindenburgovim izveštajem ujedinila je posvađane opozicione stranke u zahtevu da se oformi zajednički parlamentarni odbor koji bi sproveo istragu. Vlada je odbila da se izjasni o predlogu, alarmantno ravnodušna za pitanja koja bi menadžeri međunarodnog finansijskog kapitala mogli da postave o regulatornom sistemu u Indiji. U nastavku budžetske sednice parlamenta, za reč se javilo dvoje poslanika opozicije, Maua Moitra iz Sveindijskog kongresa lokalnih inicijativa (All India Trinamool [grassroots] Congress) i Raul Gandi iz Kongresne partije, koji su pitanja o Adani grupi postavljali godinama pre Hindenburgovog izveštaja.

Među pitanjima koja je Moitra postavila bila su: kako je ministarstvo unutrašnjih poslova odobrilo bezbednosnu dozvolu Grupi „A“ za upravljanje lukama i aerodromima, kada je grupa odbila da otkrije identitet jednog od svojih akcionara? Kako je grupa prikupila oko pet milijardi dolara inostranih portfolio investicija iz šest fondova sa sedištem na Mauricijusu, koji svi dele istu adresu i istog sekretara? Na osnovu čega su Državna banka i Korporacija za životno osiguranje, obe iz javnog sektora, nastavile da usmeravaju ulaganja u grupu?

Sa svoje strane, Gandi je prokomentarisao premijerove posete Izraelu, Australiji i Bangladešu i upitao: „U koliko je od ovih zemalja Adani ugovorio posao?“ Naveo je neke od njih: vojni ugovor sa Izraelom, zajam od milijardu dolara od Državne banke Indije za rudnik uglja u Australiji, projekat električne energije od 1.500 megavati za Bangladeš. Na kraju, i najvažnije, pitao je koliko je novca Modijeva partija dobila od Adani grupe u tajnim izbornim obveznicama.

Tu se krije suština. Baratija Džanata partija (BJP) je 2016. uvela šemu izbornih obveznica, koje korporacijama omogućavaju da finansiraju političke partije, a da se pritom ne objavljuje njihov identitet. Da, Gotam Adani je jedan od najbogatijih ljudi na svetu; ali ako pogledate njihovu predizbornu kampanju, izgleda da BJP nije najbogatija politička partija samo u Indiji, već možda i na svetu. Hoće li nam stari prijatelji ikada dozvoliti da pogledamo njihove poslovne knjige? Postoje li duple knjige?

Moitrina pitanja su ignorisana. Većina Gandijevih je izbrisana iz skupštinske evidencije. Modijev odgovor je trajao punih 90 minuta.

Uradio je ono što inače najbolje radi – predstavio je sebe kao ponosnog Indusa, žrtvu međunarodnog lova na veštice koji nikada neće uspeti, jer ga štiti poverenje 1,4 milijarde ljudi koje opozicija ne može da naruši. Modi je ove brojke pominjao (politički ekvivalent naduvavanja vrednosti akcija) u svakom segmentu svog govora, uz podsmeh, podbadanja i lične uvrede. Iz poslaničkih klupa njegove partije gotovo svaka rečenica praćena je udaranjem po stolu i skandiranjem „Modi! Modi! Modi!“

Rekao je da koliko god se prljavštine baci na lotos – izborni simbol BJP – on će ipak procvetati. Nijednom nije pomenuo Adanija. Možda misli da to nije tema kojom bi njegovi glasači trebalo da se opterećuju, jer su desetine miliona njih nezaposleni, žive u krajnjem siromaštvu, zavise od dnevnih obroka (isporučenih sa Modijevom fotografijom na pakovanju) i nisu u stanju ni da pojme šta uopšte znači 100 milijardi dolara.

Većina indijskih medija izvestila je o Modijevom govoru u superlativima. Možda slučajno, narednih dana su brojne nacionalne i regionalne novine na naslovnoj strani objavile oglas sa ogromnom fotografijom na kojoj Modi najavljuje još jedan investicioni samit, ovog puta u državi Utar Pradeš.

Nekoliko dana kasnije, 14. februara, komentarišući Adanijev slučaj, ministar unutrašnjih poslova je rekao da BJP nema „šta da krije, niti čega da se plaši“. Još jednom je odbacio mogućnost zajedničkog parlamentarnog odbora i savetovao opoziciji da se umesto toga obrati sudu.

Dok je on pričao, policija je opkoljavala kancelarije u Mumbaiju i Delhiju koje su pretresali poreznici. Ne Adanijeve, već kancelarije Bi-Bi-Sija.

Ciklus vesti se promenio 15. februara, kao i izveštavanje o neoimperijalističkom napadu. Nakon „toplih i produktivnih“ sastanaka, Modi, američki predsednik Džo Bajden i francuski predsednik Emanuel Makron objavili su da će Indija kupiti 470 Boingovih i Erbasovih aviona. Bajden je rekao da je sporazum podrška za više od milion radnih mesta u Americi. Erbasove avione pokretaće motori Rols-Rojs. „Za prosperitetan vazduhoplovni sektor u Velikoj Britaniji“, rekao je premijer Riši Sunak, „nebo je granica“.

Tako lotos nastavlja da cveta, u močvari od krvi i novca. A istina definitivno blista poput zlata.

The Guardian

Prevela Milica Jovanović

Peščanik.net