Minuti šutnje i pozivi na jedinstvo na godišnjicu napada na SAD

RSE
Autor/ica 12.9.2021. u 08:10

Minuti šutnje i pozivi na jedinstvo na godišnjicu napada na SAD

Minutama šutnje i polaganjem venaca na memorijale koji su podignuti u znak sećanja na žrtve, u Sjedinjenim Američkim Državama je obeleženo dve decenije od terorističkog napada koji je izveden 11. septembra 2001. godine i koji je uvukao zemlju u rat sa Avganistanom, najduži u njenoj istoriji.

Prvim od šest minuta šutnje, u 8:46 ujutru po lokalnom, 14:46 po srednjeevropskom vremenu vremenu 11. septembra 2021., kada je prvi avion udario u Svetski trgovinski centar u Njujorku, počela je ceremonija obeležavanja sećanja na 2.977 ubijenih.

Drugi minut šutnje održan je u 9:03 po lokalnom vremenu i označio je trenutak kada je drugi avion udario u južnu kulu STO-a.

Treći minut šutnje bio je u 9:37 po lokalnom vremenu, a obeležio je trenutak kada je treći avion udario u zgradu Pentagona. U napadu je ubijeno 125 ljudi i uništeno je zapadno krilo zgrade.

Minut šutnje u 9:59 po lokalnom, odnosno 15:59 po srednjeevropskom vremenu podsetio je na trenutak kada se srušila južna kula Svetskog trgovinskog centra.

Peti minut šutnje obeležen je u 10:03, u vreme kada se oteti avion United Airlines na letu 93 srušio u blizini Šenksvila u Pensilvaniji. Kako piše BBC, veruje se da su otmičari planirali da njime napadnu Kapitol u Vašingtonu, ali su se putnici pobunili, suprotstavili se otmičarima, da bi se potom letelica srušila.

Poslednji, šesti minut šutnje održan je u 10:28 po lokalnom, 16:28 po srednjeevropskom vremenu obeležavajući trenutak kada se srušila severna kula Svetskog trgovinskog centra.

Pročitana su imena svih skoro tri hiljade nastradalih, a obeležavanje godišnjice kod memorijala Ground Zero u Njujorku je završeno u 19 časova po srednjeevropskom vremenu.

Obeležavanju su prisustvovali i predsednik Sjedinjenih Američkih Država Džo Bajden (Joe Biden) sa prvom damom Džil Bajden (Jill Biden), te bivši predsednici SAD Barak (Barack) Obama i Bil Klinton (Bill Clinton).

Predsednik Bajden je kasnije položio venac na spomenik žrtvama United Airlines na letu 93 u Šenksvilu i Pentagonu.

Predsednik SAD Džo Bajden sa prvom damom Džil Bajden, i bivši predsednik SAD Barak Obama sa suprugom Mišel na obeležavanju dve decenije od terorističkog napada u SAD, Njujork, 11. septembar 2021.
Predsednik SAD Džo Bajden sa prvom damom Džil Bajden, i bivši predsednik SAD Barak Obama sa suprugom Mišel na obeležavanju dve decenije od terorističkog napada u SAD, Njujork, 11. septembar 2021.

Buš: Naši životi su promenjeni zauvek

U Šenksvilu su u znak sećanja zvonila zvona, a bivši predsednik SAD Džordž Buš, čija administracija je počela rat u Avganistanu nekoliko nedelja nakon napada na SAD, rekao je da su se američki životi zauvek promenili.

“Pre dvadeset godina, svi smo na različite načine, na različitim mestima ali u istom trenutku, shvatili da će nam se životi promeniti zauvek”, rekao je Buš.

U nedeljama i mesecima nakon 11. septembra bio sam ponosan što vodim fantastičnu zemlju otpora i ujedinjenih ljudi: Džordž V. Buš u Šanksvilu 11. septembra 2021.
U nedeljama i mesecima nakon 11. septembra bio sam ponosan što vodim fantastičnu zemlju otpora i ujedinjenih ljudi: Džordž V. Buš u Šanksvilu 11. septembra 2021.

Obraćajući se onima koji su premladi da bi zapamtili dan, Buš je rekao da je “teško opisati mešavinu osećanja koja su tada doživeli”:

“Šok zbog drskosti zla i zahvalnost na heroizmu i pristojnosti koji su mu se suprotstavili.”

Pozvao je na jedinstvo i podsetio da je bio ponosan što je vodio zemlju 11. septembra 2001. godine.

“U nedeljama i mesecima nakon 11. septembra bio sam ponosan što vodim fantastičnu zemlju otpora i ujedinjenih ljudi. Kada pričamo o jedinstvu, ti dani deluju tako daleko danas”, rekao je Buš.

“Čini se da u našem zajedničkom životu deluje zlonamerna sila koja svako neslaganje pretvara u svađu, a svaki argument u sukob kultura. Toliki deo naše politike postao je goli apel na ljutnju, strah i ogorčenost. To nas ostavlja zabrinutim za naciju i našu budućnost zajedno. Nemam objašnjenje ili rešenje. Mogu vam reći samo ono što sam video. Na dan tuge u Americi video sam kako se milioni ljudi instinktivno hvataju za ruku svojih komšija i okupljaju se jedni s drugima. To je Amerika koju poznajem “, rekao je.

Potpredsednica SAD Kamala Haris (Harris) je na obeležavanju godišnjice napada u Šenksvilu rekla da događaji koji su se odigrali na letu 93 “govore puno o hrabrosti onih koji su bili unutra, koji su dali sve … o otpornosti američkog naroda”.

Harris se osvrnula na period nacionalnog jedinstva koji je usledio 11. septembra. “U vreme potpunog terora, okrenuli smo se jedni prema drugima. U licu stranca videli smo lice prijatelja”, kaže ona.

“Podsetilo nas je na značaj i snagu našeg jedinstva kao Amerikanaca i da je to moguće u Americi. Pod jedinstvom ne mislim na jednoobraznost. Imali smo različita mišljenja 2001. kao i 2021. godine”, dodala je Haris.

“Verujem u Ameriku, naša raznolikost je naša snaga”, naglasila je.

Šta je rekao Bajden?

Američki predsednik je pozvao dan ranije u video poruci na nacionalno jedinstvo, povodom 20. godišnjice terorističkih napada.

“Poštujemo sve one koji su rizikovali i dali svoje živote u minutima, satima, mesecima i godinama nakon toga”, rekao je Bajden u šestominutnoj video poruci u kojoj je odao poštu poginulima u napadima.

Rekao je da su “mračnije sile ljudske prirode – strah i ljutnja, ogorčenost i nasilje nad muslimanskim Amerikancima, pravim i vernim sledbenicima miroljubive religije” narušile, ali ne i slomile američko jedinstvo.

“Naučili smo da je jedinstvo jedna stvar koja nikada ne sme da se slomi”, dodao je on.

Podsetimo, teroristički napad na Svetski trgovinski centar u Njujorku i zgradu Pentagona u Vašingtonu je izvršen otetim avionima.

Zgrada Pentagona je znatno oštećena, a dva tornja visine 410 metara u njujorškoj poslovnoj četvrti Menhetn su potpuno srušena. Optuživši Osamu Bin Ladena, lidera militanata Al-Kaide koji se krio u Avganistanu, za organizovanje napada, SAD su 7. oktobra počele bombardovanje Avganistana.

Bombardovanje se pretvorilo u najduži američki rat iz koga su se Amerikanci povukli nešto manje od dve nedelje pre obeležavanja 20. godišnjice, a na vlast u toj zemlji vratili su se talibani protiv kojih su se borili.

Komemoracije dolaze u teško vreme za predsednika Bajdena, koji se poslednjih sedmica suočio sa snažnim kritikama zbog povlačenja SAD -a iz Avganistana, što je sprovedeno po sprazumu koji je sa talibnima postigla prethodna administracija predsednika Donalda Trampa (Trump).

RSE

RSE
Autor/ica 12.9.2021. u 08:10