ENG
Merenje autoritarnosti
Autor/ica 👤Tom McCarthy
Povezani članci
SAD su se u poslednje vreme našle u kovitlacu lažne invazije migranata, uspeha demokrata na izborima i predsednikovih napada na rezultate tih izbora. Onda je sledilo imenovanje poslušnika za državnog tužioca, fijasko na memorijalnom skupu povodom Prvog svetskog rata u Parizu i montirani video snimak kojim je Bela kuća htela da opravda ućutkivanje reportera CNN-a.
U izvesnom smislu nije bitno kojoj ideologiji Donald Tramp pripada, koju etiketu će dobiti od istoriografije, ali već sada je jasno da u ubrzanoj bujici savremene istorije Amerika jedva da vesla. Zašto je tako raspravljaćemo kada se i ako dokopamo obale. Pritom mnogi ozbiljni komentatori ne oklevaju da Trampa opišu najtežim rečima kao što su fašizam i autoritarizam.
Mnogi se pitaju da li su najnoviji predsednikovi problematični postupci, na primer predlog raspisivanja novih izbora nakon inače sasvim regularnog glasanja – prekoračenje granice na putu ka autoritarizmu i razaranju američke demokratije. Odgovor koji smo dobili iz razgovora sa istoričarima koji se bave fašizmom je da je njegova retorika zaista žestoka, ali i da je reakcija na nju ponekad preterana.
Rut Ben-Giat, profesorka istorije na Njujorškom univerzitetu i stručnjakinja za fašizam, tvrdi da su nedavni pokušaji Trampa da sabotira izborne rezultate u Arizoni i na Floridi imali dva cilja. Predsednik je pre svega testirao svoje mogućnosti za manipulaciju izbornim rezultatima, ali se istovremeno radilo i o „autoritarnom pokušaju da se dovede u pitanje realnost u kojoj živimo. Autoritarac želi da prestanemo da verujemo svojim ušima i očima, onome što čitamo i što vidimo, kako bismo što više zavisili od njega. Stvarnost je ono što ja kažem da jeste. Zato je veoma opasno to što se on okomio na najvažniji parametar demokratije, a to su slobodni i fer izbori.“
U svojoj knjizi „How fascism works: The politics of us and them / Kako radi fašizam: politika mi i oni“ Džejson Stenli, profesor filozofije sa Jejla, opisuje kako se fašistički pokreti po pravilu oslanjaju na mit o ruralnoj čistoti nasuprot urbanoj izopačenosti, podelu koja je produbljena u Trampovoj Americi, što se jasno pokazalo na poslednjim izborima. „Predsednik sve agresivnije insistira na vrlo zastrašujućoj politici, koja proizvodi ruralno-urbanu podelu i koja se obraća čestitim glasačima u ruralnim područjima i kod njih izaziva neku vrstu panike i straha od nepostojećih pretnji“. Stenli takođe primećuje kako je Tramp posle izbora praktično prestao da pominje „invaziju“ migranata. „To je zastrašujuće i taj zamajac se teško vraća unazad. Tramp ima sve vernije pristalice koji žive u sve većem egzistencijalnom strahu od drugih i drugačijih.“
Dejvid Najvert, dopisnik Južnjačkog pravnog centra za siromašne (Southern Poverty Law Center), čija nova knjiga govori o „porastu radikalne desnice u Trampovoj eri“, izjavio je da su Trampovi autoritarni porivi bili jasno vidljivi na konferenciji za novinare posle poslednjih izbora, na kojoj se reporter CNN-a Džim Akosta sukobio sa predsednikom, da bi mu nakon toga bila oduzeta akreditacija. „Zaštitni znak njegovog mandata,“ tvitovao je Najvert, su „tvrdnje da je njegova verzija realnosti jedina legitimna i da su sve ostale lažne… On produbljuje jaz između ljudi kako bi svoje pristalice što više vezao za sebe.“
Povodom ubedljivog argumenta urednika bloga Loufer (Lawfare) Bendžamina Vitesa, kao i nekih drugih autora, Najvert je ukazao da Tramp stvara „projektovani haos… po ugledu na obrazac koji su postavili raniji autoritarci tokom istorije: izazivanje nemira kako bi se proizvela tolika količina neizvesnosti da njegove rigidne pozicije dobijaju opšti konsenzus.“
Dugačak je spisak skorašnjih Trampovih kršenja zakona i pravila uperenih protiv dobrobiti liberalne demokratije u Sjedinjenim Državama. Pre ovih izbora održao je niz mitinga punih izliva besa, na kojima je opoziciju prikazao kao skup dehumanizovanih bitangi, izjavama poput ove: „Poznato vam je da radikalni demokrati žele da gurnu našu zemlju u košmar političke blokade, siromaštva i haosa. Oni žele da nam nametnu socijalizam, da nas pretvore u drugu Venecuelu, da otvore naše granice za smrtonosne droge i nemilosrdne kriminalne bande.“
Kada su ti isti demokrati osvojili većinu u Predstavničkom domu, Tramp je upozorio da će zauzeti „ratnički stav“ ako se protiv njega pokrene istraga, a potom je državnog tužioca Džefa Sešonsa zamenio bivšim američkim advokatom Matom Vitakerom, koji je u svojim TV nastupima javno izražavao sektašku odanost Trampu i trampizmu i tako se preporučivao za posao. Kada su mediji kritikovali ovaj potez Tramp je prešao u napad i rekao Ebi Filip sa CNN-a da „pita mnogo glupih pitanja“. To se desilo dan nakon što je jednu drugu afro-američku novinarku optužio da je postavila „rasističko pitanje“, na konferenciji za novinare na kojoj je inače napravio predstavu tako što je grdio sve prisutne novinare.
Profesorka Ben-Giat nam objašnjava: „Vladari skloni autokratiji žele da mi osetimo snagu njihove moći, da su oni nesalomivi, jaki, zastrašujući. Oni žele da se mi uplašimo i pomislimo da je njihov trijumf konačan“. Ali ona kaže da su u Trampovim javnim nastupima posle izbora na polovini mandata vidljive pukotine. „Oni pucaju pod pritiskom, jer navodni moćnici su zapravo vrlo slabi ljudi… On je dugo pretio novinarima da će im onemogućiti pristup svojim konferencijama za novinare, a onda je to učinio istaknutom novinaru koji mu se najviše suprotstavio. Činjenica da je baš sada otišao korak dalje govori vam o njegovom poljuljanom psihičkom stanju.“
Profesor Stenli, čiji su roditelji došli u SAD kao izbeglice, majka iz istočne Poljske, a otac iz Berlina, ukazuje da se „suština Trampove lične ideologije“ uklapa u fašističku matricu. „Fašizam se zasniva na lojalnosti prema naciji, prema svojim saveznicima i prijateljima; na moći nasuprot istini.“
Odbacivanje Trampa na izborima na sredini mandata, kaže Ben-Giat, najjači je kontra-argument Trampovoj tvrdnji o njegovoj nespornoj moći. „Treba pažljivo razmotriti ove vidne indikatore autoritarnosti i na njih odgovoriti činjenicama, snagom svojih uverenja i izlaskom na izbore. Tramp pokušava da nas ubedi da glasanje nema smisla, da treba da odustanemo. Autoritarci uvek šire beznađe, oni žele da nas depolitizuju i da nas uvere da je svaki otpor uzaludan.“
Tom McCarthy, The Guardian
Preveo Ivan Obradović
Autor/ica 👤Tom McCarthy
