Male nuklearne bombe, veliki problemi: Šta je tačno taktičko nuklearno oružje?

Povezani članci

• Danska želi pojačan nadzor nad Arktičkim morem zbog Rusije
• Škotski referendum o nezavisnosti zbog Bregzita?
• Prva dama na čelu Tajne službe
• Kavkaz treba američku pomoć
• Šef Applea podržao zakon o zapošljavanju homoseksualaca
• Državni tužilac Njujorka otvorio krivičnu istragu protiv ‘Tramp organizacije’

foto: arhiv tacno.net

Nagoveštaj ruskog predsednika Vladimira Putina nije bio baš suptilan.

“Kada je ugrožen teritorijalni integritet naše zemlje, sigurno ćemo upotrebiti sva sredstva koja su nam na raspolaganju da zaštitimo Rusiju i naš narod”, rekao je Putin 21. septembra, objavljujući naređenje za mobilizaciju stotina hiljada ljudi da se bori u Ukrajini. “Ovo nije blef.”

Pod “sva sredstva koja su nam na raspolaganju”, Putin je, naravno, mislio na ruski nuklearni arsenal – koji je, zajedno sa arsenalom Sjedinjenih Američkih Država, jedan od dva najveća u svetu 30 godina nakon završetka Hladnog rata, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Ali taj nagoveštaj je ostavio puno prostora za tumačenje, te su obaveštajne agencije od Vašingtona preko Londona do Berlina, pokušavale da razaznaju šta je tačno mislio.

Američki zvaničnici su u više navrata, a poslednji put 10. oktobra, rekli da Rusija nije učinila ništa da natera američke ili NATO zvaničnike da “prilagode naše držanje”, odnosno da naredi vojnim snagama pojačanu pripravnost.

Putin je proširio svoj komentar devet dana kasnije kada je tokom govora u Kremlju, tvrdeći suverenitet nad četiri ukrajinska regiona, izjavio da će Rusija braniti svoju teritoriju “svim snagama i resursima” koje ima, a zatim se osvrnuo na američko nuklearno bombardovanje Japana u 1945. kao presedan.

Malo je indikacija da je Putin spreman da napadne zapadne prestonice strateškim raketama dugog dometa koje bi dovele do direktnog termonuklearnog rata. Ali postoje i druge mogućnosti, naime manje, prenosive, nestrateške nuklearne bojeve glave poznate kao taktičko oružje.

U intervjuu za Si-En-En (CNN) 11. oktobra, američki predsednik Džo Bajden (Joe Biden) je kritikovao Putina zbog njegovih nuklearnih pretnji, iako je netačno sugerisao da je Putin eksplicitno zapretio upotrebom taktičkog oružja.

“On, zapravo, ne može nekažnjeno da govori o upotrebi taktičkog nuklearnog oružja kao da je to racionalna stvar”, rekao je Bajden. “Greške se prave. I može doći do pogrešne računice, niko ne može biti siguran šta bi se dogodilo i moglo bi da se završi Armagedonom.”

Evo šta treba znati o taktičkom nuklearnom oružju.

Strateško protiv taktičkog

Većina ljudi je upoznata sa zastrašujućim slikama interkontinentalnih balističkih ili krstarećih projektila iz doba Hladnog rata. Oružje lansirano iz silosa, podmornica, aviona, ili čak teških kamiona u slučaju sovjetskih i ruskih snaga, koje nose jednu ili više bojevih glava koje bi mogle padati na desetine lokacija, uništavajući gradove i stanovništvo, a možda i sav život na Zemlji.

Novi sporazum START, koji je na snazi od 2011. godine, poslednja je u nizu velikih mera kontrole naoružanja koje ograničavaju veličinu i raspoređivanje strateškog naoružanja za Rusiju i Sjedinjene Države. Prema američkom Stejt departmentu (State Department), i Moskva i Vašington imaju manje od maksimalno dozvoljenog broja raspoređenih bojevih glava: 1.550.

Ali Novi START ograničava samo strateško nuklearno oružje, a ne taktičko nuklearno oružje.

Takođe poznato kao nestrateško oružje, taktičko nuklearno oružje je manje – i po veličini i po eksplozivnoj snazi – dizajnirano za upotrebu na ratištu, rekao je Pavel Podvig, dugogodišnji stručnjak za ruski nuklearni arsenal koji radi za Institut za istraživanje razoružanja u Ženevi pri Ujedinjenim Nacijama: Zamislite bombu bačenu iz aviona.

“Izraz je problematičan jer će u stvarnosti svaka upotreba nuklearnog oružja biti strateška – promeniće (i namera će biti da se promeni) ishod sukoba”, rekao je Podvig.

“Čak i ako se koriste na ratištu (malo verovatno da će se tu nešto promeniti), ključna poruka takvog koraka biće da je Rusija spremna da ih koristi šire i da će na kraju biti spremna da ih upotrebi protiv stanovništva.”

“Upotreba termina ‘taktički’ može lako zamagliti tu realnost: da nuklearno oružje dobija svoju moć iz svoje sposobnosti da ubije mnogo ljudi”, rekao je on.

Taktičko oružje – bombe, artiljerijske granate, projektili kratkog dometa – dizajnirano je da ima manje eksplozivne vatrene moći od većih strateških projektila. Ako je američka atomska bomba bačena na Hirošimu bila ekvivalentna 15.000 tona TNT-a, onda taktičko oružje može biti ekvivalentno do 50.000 tona TNT-a, kao nukelarno punjenje. Mnoga od ovih oružja mogu biti više ili manje eksplozivna, nešto poznato kao “višenamensko punjenje”.

Ovo oružje je takođe manje veličine i nije dizajnirano da ide na velike udaljenosti: ako je na raketi, možda neće ići više od 500 kilometara. To znači da ih je teže uočiti obaveštajnim službama – satelitima, ili moćnim daljinskim senzorima, ili čak špijunima sa dvogledom, što zauzvrat znači da je protivniku teže da se pripremi ili da se odbrani.

Iz tog razloga, mnogi stručnjaci ih smatraju destabilizujućim i potencijalno opasnijim.

Dakle, ko ih ima?

Sjedinjene Države i Sovjetski Savez razvili su malo nuklearno oružje u najmračnijim danima hladnoratovske trke u naoružanju. Sovjetski Savez i njegovi partneri iz Varšavskog pakta imali su mnogo više tenkova i pešadije nego NATO.

Upotreba taktičkog nuklearnog oružja bila je ključni element (nazvan “fleksibilan odgovor”) planova NATO-a da zaustavi ofanzivu Varšavskog pakta na zapadnu Evropu.

Sjedinjene Države su se, međutim, od tada udaljile od oslanjanja na taktičko oružje. Vojni planeri se umesto toga oslanjaju na preciznije oružje za postizanje istih ciljeva: sofisticirane konvencionalne eksplozive koji mogu da zadaju veliki udarac kao i nuklearna bojeva glava.

Trenutno, Sjedinjene Države imaju oko 200 taktičkih oružja raspoređenih u Nemačkoj i drugim NATO saveznicima, uključujući Tursku. Od toga polovinu čine nuklearne gravitacione bombe B61, koje jednostavno bacite iz aviona i zatim usmeravate do mete.

Za vreme predsednika Donalda Trampa, američki zvaničnici su pozvali na razvoj novog nestrateškog naoružanja manjeg dometa – krstareće rakete koje se, između ostalog se ispaljuju izmora – ali ti planovi su još uvek u razvoju.

U međuvremenu, procenjuje se da Rusija ima između 1.500 i 2.000 taktičkih bojevih glava, uključujući i gravitacione bombe, rakete koje se ispaljuju iz vazduha, protivbrodske rakete, krstareće rakete, pa čak i torpeda.

Većina, ako ne i sve ove bojeve glave nalaze se u centralnom skladištu, prema Biltenu Atomskih naučnika.

U svom ratu protiv Ukrajine, Rusija je takođe ispalila krstareće rakete sa podmornica i iz aviona, i koristila balistički raketni sistem kratkog dometa poznat kao Iskander. Veličina taktičke nuklearne bojeve glave postavljene na raketu Iskander znači da se projektil ne bi mogao razlikovati od one koja nosi konvencionalnu bojevu glavu.

Još jedna stvar koju treba zapamtiti, kako za strateško tako i za taktičko oružje: projektil sa pričvršćenom nuklearnom bojevom glavom ili gravitaciona bomba u hangaru koja se može brzo staviti u avion, smatra se “raspoređenom” bojevom glavom.

I Sjedinjene Države i Rusija imaju skladišta “neraspoređenih” bojevih glava: uglavnom u skladištu, od kojih su neke namenjene da se demontiraju i unište.

To znači da bi trebalo vremena da ih izvučemo iz skladišta, donesemo im lansirno vozilo – avion, kamion, silos – da budu ispaljeni.

Ali koliko će to trajati zavisi od mnogo varijabli.

“Nijedno od ovih ‘taktičkih’ oružja… nije raspoređeno; ono nije povezano sa njihovim sistemima za isporuku”, rekao je Podvig. “Dakle, oni se i dalje ne koriste – bilo bi potrebno nekoliko koraka da se oni raporede.”

Da li su ikada korišćeni?

Nijedno taktičko, nestrateško nuklearno oružje nikada nije bilo korišćeno u sukobu.

Drugo oružje koje ‘zvecka’

U prošlosti, Putin i drugi ruski zvaničnici – da ne spominjemo stručnjake kao što je vatreni TV voditelj Dmitrij Kiseljov (Dmitry Kiselyov) – hvalili su se ruskim arsenalom i nekim od novijih oružja koje vojska razvija, poput hipersoničnih projektila koji bi mogli da izbegnu protivraketnu odbranu, ili autonomnih “dronovskih” torpeda.

U ratu u Ukrajini, Putin nije eksplicitno zapretio upotrebom taktičkog nuklearnog oružja, ili bilo kog konkretnog oružja u tom slučaju. To opet ostavlja malo prostora za to kako bi on sproveo svoje pretnje, ako to bude odabrao da uradi.

Osim što bi udarile ukrajinske snage taktičkom bojevom glavom, ruske snage bi mogle da traže neku vrstu demonstracionog efekta.

Detonacija bojeve glave iznad Crnog mora možda neće nikoga ubiti, ali može imati za cilj da ubedi Zapad – pre svega Sjedinjene Države – da je Kremlj spreman da upotrebi nuklearno oružje za postizanje svojih ciljeva u Ukrajini.

Ruske snage bi mogle i da detoniraju uređaj na udaljenijoj lokaciji, kao što je Novaja zemlja, arhipelag u Barencovom moru gde je Moskva decenijama vršila nuklearna testiranja.

Ili bi jednostavno mogle da testiraju jedno od svojih novijih eksperimentalnih oružja i da se uvere da je zapadna obaveštajna služba lako mogla da prisustvuje testovima.
To bi, na primer, mogla biti krstareća raketa na nuklearni pogon Burevestnik koja se razvija već nekoliko godina, ili autonomni podvodni dron koji može da nosi nuklearnu bojevu glavu, nešto što su kritičari nazvali “oružjem sudnjeg dana”.

Kakav bi efekat imala taktička nuklearna eksplozija?

Zavisi od toga za šta se koristi, gde i kako.

Ubijanje nekoliko stotina ukrajinskih vojnika na ratištu nuklearnim oružjem bi izazvalo gnev, za razliku od efekta šoka i strahopoštovanja zbog detonacije bojeve glave iznad Crnog ili Barencovog mora.

Otvoreno je pitanje da li bi ubijanje vojnika na ovaj način nateralo Ukrajince da pristanu na mirovne pregovore. I veoma je otvoreno pitanje da li bi Zapad bio primoran da izvrši pritisak na Kijev da pregovara, ili bi povukao svoju podršku Kijevu.

U najmanju ruku, to bi prekršilo tabu upotrebe nuklearnog oružja, tabu koji je na snazi od kada su SAD bombardovale Hirošimu i Nagasaki 1945. Takođe, to bi potencijalno izolovalo Rusiju od njenih mlakih partnera poput Kine, koja je nuklearna sile za sebe.

“Mora se shvatiti da upotreba taktičkog nuklearnog oružja uopšte neće garantovati prekretnicu u nečiju korist”, napisao je Andrej Kortunov, direktor ruskog Saveta za međunarodne poslove povezanog sa vladom, u članku objavljenom u ruskim dnevnim novinama Komersant (Kommersant).

“Ono što će garantovati jeste rizik od nuklearnog rata punih razmera, potpune strateške samoće i [za Rusiju] status međunarodnog izgnanika”, napisao je on.

RSE