Lideri Senata SAD dogovorili podizanje granice zaduživanja

Povezani članci

• Rouhani: Trump ne može ugroziti iranski nuklearni sporazum
• Fidel Castro u javnosti prvi put nakon 15 mjeseci
• Pedeset godina od poruka mira, muzike i blata Vudstoka
• Obama: Zabrinut sam da Sirija ne postane utočište ekstremizam
• Orbán izazvao bijes komentarima o ‘miješanju rasa’ u Europi
• O varijanti Delta

foto: Akta

Lideri u Senatu SAD postigli su u četvrtak dogovor kojim se izbegava situacija da federalne službe ne mogu da ispune svoje finansijske obaveze.

“Imam dobre vesti. Postigli smo dogovor o produženju gornje granice duga do decembra”, izjavio je lider demokratske većine u Senatu Čak Šumer (Chuck Schumer).

Njegovo saopštenje je usledilo nakon, kako je rekao Šumerov kolega, lider republikanske manjine Mič Mekonel (Mitch McConnell), pregovora “u dobroj veri” koji su trajali do prošle noći.

Dogovor je postignut da bi se do početka decembra podigla granica do koje Ministarstvo finansija može da se zadužuje i na taj način savezna vlada SAD ne dođe u situaciju da ne može da otplaćuje dug.

Sporazum je postignut manje od dve sedmice pre 18. oktobra, kada je, kako je upozorila ministarka finansija Dženet Jelen (Janet Yellen upozorila) krajnji rok za sprečavanje prvog neispuenja obaveza SAD -a.

Američki dug trenutno iznosi oko 28 milijardi dolara.

Privremeni kompromis o dugu i dalje će morati da usvoje oba doma Kongresa, a članovi ovog tela će opet morati da se pozabave ovim pitanjem blizu novog roka u decembru kako bi izbegli neizvršenje obaveza.

Ako SAD ne bi mogle da otpalćuju dugove, analitičari kažu da bi to ozbiljno naštetilo kreditnom rejtingu zemlje, izazvalo previranja na globalnim finansijskim tržištima i verovatno dovelo do recesije, prenosi BBC.

I demokrate i republikanci žele da izbegnu blokadu vladinih institucija, što obično znači da se stotine hiljada državnih službenika šalje kući, a federalne agencije zatvaraju. Ured Kongresa za budžet procenio je da je poslednje gašenje 2018-19. izazvalo gubitak od 11 milijardi dolara.

Šta je gornja granica zaduživanja?

Američka administracija troši više novca nego što prikupi na ime poreza i drugih prihoda, pa se zadužuje da nadoknadi taj manjak.

Pozajmljivanje se vrši preko američkog trezora, izdavanjem obveznica. Državne obveznice SAD -a smatraju se jednim od najsigurnijih i najpouzdanijih ulaganja u svetu, podseća BBC.

Kongres je 1939. uspostavio zbirnu ili “gornju granicu” koliko duga vlada može da akumulira.

Granica je podignuta u više od 100 navrata kako bi se vladi omogućilo da se više zadužuje. Uprkos žestokim raspravama, obe stranke u Kongresu na kraju postignu sporazum kako bi se izbegao bankrot federalnih institucija.

Ali, neki republikanci su nezadovoljni zbog novih predloga o potrošnji koje demokrate pokušavaju progurati bez njihove podrške.

Demokrate su istakle da se podizanjem gornje granice duga radi otplaćivanje postojećih obaveza, a ne novih, te da je politika predsednika Džoa Bajdena (Joe Biden) doprinela samo 3 odsto postojećih dugova.

Demokrate sada mogu da se usredsrede na povećanje gornje granice duga i usvajanje infrastrukturnog plana od 1,2 hiljade milijarde dolara i plana potrošnje od 3,5 hiljade milijardi dolara.

Ovim aktima se predviđa podizanje poreza korporacijama i bogatim Amerikancima a prikupljeni novac bi se koristio za proširenje vladinih programa zdravstvene zaštite, obrazovanje i za druge namene.

Bela kuća je saopštila da se ovim zakonima neće samo finansirati socijalni programi, već da će oživeti putevi i aerodromi u zemlji i podržati mere protiv klimatskih promena.

Ali, postoji rizik da oba zakona ne prođu u Kongresu zbog sukoba između progresivnih i umerenih demokrata. Progresivno krilo upozorava da će glasati protiv zakona o infrastrukturi ako se ne postigne dogovor o socijalnoj potrošnji i zakonu o borbi protiv klimatskih promena.

Republikanci su saopštili da neće podržati plan potrošnje jer ne žele da učestvuju u socijalnim reformama demokrata.

Mič Mekonel je ranije optužio demokrate da pokušavaju “izvuku novac iz džepova ljudi (i) potroše ga na socijalizam”.

RSE