Kriptovalute nisu lek za Iran, Rusiju i druge sankcionisane države

Povezani članci

• Španski parlament odbacio zahtjev Katalonije za referendum
• WHO: Nijedna vakcina ne pomaže protiv ebole
• U Indoneziji u stampedu na stadionu najmanje 174 mrtvih
• Nuklearno naoružavanje
• Nigerija: U nasilju smrtno stradalo 86 ljudi
• Izraelskoj policiji naređeno da uklanja palestinske zastave s javnih mesta

Foto: Pixabay

Iran, Rusija i druge sankcionisane države gledaju na kriptovalute kao način da izbegnu prepreke za međunarodnu trgovinu, ali oslanjanje bankarskih sistema na kriptovalute je sve osim sigurnog utočišta za nezakonita plaćanja, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.

Kriptovalute imaju reputaciju da im se “ne može ući u trag” i Moskva i Teheran ih vide kao panaceju dok traže načine da zaobiđu međunarodne sankcije i pokušavaju da pristupe globalnom bankarskom sistemu.

Mada stručnjaci kažu da uvek postoji prostor za sumnjive menjačnice kriptovaluta koje bi mogle biti spremne da trguju sa sankcionisanim licima i entitetima ili da same sankcionisane države naprave virtuelne valute, međunarodna trgovina se i dalje oslanja na poverenje i isplate koja se mogu pretvoriti u pouzdane valute kao što su evro i američki dolar.

To znači da će kripto transakcije biti kanalisane kroz međunarodni bankarski sistem kao i svake druge, pri čemu su rizici od hvatanja u kršenja propisa veliki.

“Kriptovalute imaju užasnu reputaciju jer su u početku bile veoma popularne među kriminalcima, pošto su ljudi mislili da im se ne može ući u trag”, kaže Piter Piatetski (Peter Piatetsky), bivši zvaničnik Ministarstva finansija SAD koji sada vodi konsultantsku firmu Castellum.AI. “Ironija je da se kripto zapravo mnogo lakše prati od tradicionalnih finansija”.

Iranski izazov

Pitanje korišćenja kriptovaluta za zaobilaženje sankcija privuklo je pažnju ranije ovog meseca kada je visoki iranski trgovinski zvaničnik objavio da je Teheran prvi put koristio neidentifikovanu kriptovalutu da za uvoznu robu plati 10 miliona dolara trgovinskom partneru čije ime nije navedeno.

Zamenik ministra trgovine i industrije Alireza Pejman-Pak u tvitu od 9. avgusta obećao je da će biti više takvih transakcija, navodeći da će do kraja septembra “korišćenje kriptovaluta biti široko rasprostranjeno u spoljnoj trgovini s ciljanim zemljama”.

Ta najava je viđena kao poruka Teherana da je pronašao način da zaobiđe međunarodne sankcije koje su ga odsekle od SWIFT-a – najvećeg sistema bankovnih transfera na svetu – i decenijama otežavale Iranu uvoz oružja i strane tehnologije.

Zbog zabrinutosti u svetu zbog iranskog kontroverznog nuklearnog programa, UN i SAD uvele su nove sankcije, čime je Teheran dodatno izolovan na međunarodnim tržištima.

Iran je tražio načine da obavlja transakcije kojima se ili ne može ući u trag ili im sankcije ne mogu ništa, kao što su barter dogovori s državama na koje su to spremne, a povodom kojih regulatori ne mogu ništa da urade.

Potencijalni trgovinski partner Rusija – koja je i sama pod strogim međunarodnim sankcijama zbog okupacije i aneksije ukrajinskog poluostrva Krim 2014. i potom još snažnijim kaznenim merama posle njene invazije na Ukrajinu – takođe je izrazila interesovanje za korišćenje kriptovaluta kao načina da se zaobiđu trgovinske barijere.

Međutim, imajući u vidu dug trag koji virtuelne valute ostavljaju, Piatetski postavlja pitanje zašto bi ih neki entitet koristio za trgovinu sa sankcionisanim državama.

“Ko je pri zdravoj pameti spreman da mu Iran plati u kriptovalutama”, pita Piatetski. “Čak i u kriminalnom svetu ljudi žele da budu plaćeni valutom koja vredi. A ako vam strana pod sankcijama plaća u kriptovalutama, u velikom ste riziku da izgubite svoj novac.”

Šta se nalazi u virtuelnom novčaniku?

Nasuprot kripto transakcijama, tradicionalno bankarstvo na neki način nudi bolju zaštitu od regulatora, budući da se novac šalje s računa na račun, pri čemu se teže vidi gde je konačno odredište novca.

“Najveća razlika između kripta i tradicionalnih finansija je u tome što se tamo može ući u trag”, rekao je Piatetski. “Kod kriptovaluta, ako znate nečiji broj novčanika, možete da vidite koliko novca ima u njemu. Takođe možete da vidite kome je poslat novac i odakle je dobijen novac.”

Sve dok u svetu postoji više od jedne valute, kaže za RSE stručnjak za sankcije iz SAD, postoji šansa da se trguje, na primer, u ruskoj rublji ili iranskom rijalu. Da bi se to dogodilo, sve uključene strane bi morale da prihvate da ne menjaju robu za pouzdanije valute, kao i rizik da transakcija može postati bezvredna digitalna baza podataka.

Čak i u slučaju da Iran ovog meseca obavi transakciju od 10 miliona dolara, u šta Piatetski sumnja, malo je verovatno da bi to bilo za neku stranu tehnologiju koju Iran traži.

“Ako je to najava vlade”, rekao je on za Pejman-Pakov tvitu, “da li je to nešto što vlada želi?”

“Da li kupuju avion? Da li kupuju brod? Postoji li negde trgovac brodovima koji je spreman da prihvati kriptovalute? Ne znam”, rekao je Piatetski. “Jedna je stvar objaviti da ste obavili transakciju od 10 miliona dolara, a druga je to uraditi. I naravno, objasniti to (kako je to urađeno) znači da bi odmah bila ugašena.”

Pokušaji regulisanja

Međunarodni regulatori, tela i zapadne zemlje sasvim su svesni mogućnosti da se kriptovalute koriste za nelegalnu trgovinu.

Evropska unija je u martu – pooštravajući sankcije Rusiji zbog njenog rata u Ukrajini – najavila mere protiv moguće upotrebe kriptovaluta u nelegalnoj trgovini i u junu je uvela nove zakone kako bi osigurala da će se “kripto imovina pratiti i identifikovati kako bi se sprečilo pranje novca, finansiranje terorizma i druga krivična dela”.

Ministarstvo finansija SAD takođe je preduzelo korake da spreči nelegalnu upotrebu kriptovaluta, između ostalog za plaćanje ransomvera, napominjući da se “virtuelne valute mogu koristiti za nelegalne aktivnosti”.

Za Kraken, kripto menjačnicu sa sedištem u SAD, izvešteno je da je pod federalnom istragom zbog sumnje da je prekršila sankcije tako što je navodno dozvoljavala korisnicima u Iranu da trguju virtuelnim valutama.

Tornado keš (Tornado Cash), takozvani “kripto mikser” koji svojim korisnicima omogućava određeni element anonimnosti prilikom prenosa kripto imovine, dodat je ovog meseca na listu sankcionisanih organizacija u Ministarstvu finansija SAD. Tornado keš je u SAD optužen za pranje više od sedam milijardi dolara u virtuelnoj valuti, uključujući sredstva koja je ukrala hakerska grupa povezana s vlastima Severne Koreje.

U roku od nekoliko dana od stavljanja na listu, holandske vlasti su 10. avgusta objavile da su uhapsile programera za kojeg se sumnja da je doprineo izradi koda za blokčejn platformu za etereum.

Berza kriptovaluta Koinbejs (Coinbase) iz SAD u martu je, reagujući na zahteve američke vlade da platforme pomognu da se osigura da se kriptovalute ne koriste za izbegavanje sankcija, objavila da je blokirala više od 25.000 adresa novčanika za kriptovalute “povezanih sa pojedincima ili entitetima u Rusiji za koje verujemo da su umešani u nelegalne aktivnosti”.

“Regulatorni napori su fokusirani na to da se u osnovi kaže: ‘Mi ćemo regulisati menjanje (kriptovaluta)'”, objasnio je Piatetski. “Menjačnice su u osnovi poput banaka. I vlada kaže da će pronaći menjačnice i osigurati da se menjačnice pridržavaju propisa kako bi mogle da se zaustave transakcije sa zlonamernim akterima.”

Drugorazredni klub

Ironija je da su ruske i iranske vlasti zabranile upotrebu kriptovaluta u svojim zemljama, navodeći zabrinutost da bi one mogle da se koriste za finansiranje nelegalnih aktivnosti.

Šef Odeljenja za finansijsku politiku ruskog Ministarstva finansija Ivan Čebeskov rekao je u maju da se “aktivno raspravlja o ideji korišćenja digitalnih valuta u transakcijama za međunarodna poravnanja” i sugerisao da bi kriptovalute mogle da pomognu u ublažavanja uticaja zapadnih sankcija.

Iako Iran zvanično zabranjuje kriptovalute u toj zemlji jer bi mogle da se koriste kao “alat za pranje novca i finansiranje terorizma”, šef parlamentarne ekonomske komisije Mohamed Reza Pur Ebrahimi rekao je ranije ove godine na državnoj televiziji da poslanici razmatraju “ograničenja usled sankcija i inostranu razmenu” i razmišljaju o kriptovalutama kao načinu da se pomogne zemlji u međunarodnoj trgovini.

Zvaničnici su dotle otvoreno podržali rudarenje kriptovaluta na iranskom tlu kao način za zaobilaženje sankcija.

Ipak, reći da se kriptovaluta može koristiti za trgovinu ili da se razvija sopstvena digitalna valuta za grupu trgovinskih partnera, ne znači da će to funkcionisati, kažu stručnjaci za sankcije.

Pravljenje digitalne valute zasnovane na zvaničnoj valuti zemlje, i dalje bi zahtevalo od Moskve i Teherana da ih obezbede tehnologijom i da izgrade poverenje u njihovu vrednost.

Piatetski iz Castellum.AI sumnja u to koliko partnera Iran ili Rusija mogu da nađu.

“Da li Rusija može da stvori neku vrstu ekosistema gde postoje Putinov i iranski digitalni novac, i oni samo međusobno posluju? Naravno, ali bi im, iskreno, bilo mnogo bolje da napune avione zlatom i prenose ga tamo-vamo”, rekao je Piatetski.

“To je kao kada neko koga ne puste u klub kaže: ‘Pa, napraviću bolji klub'”, dodao je on. “U redu, uradi to. Da vidimo ko će ti doći ako niko ne želi da bude u tvom klubu jer je tvoj proizvod užasan.”

RSE