ENG
Koaliciona dilema
Autor/ica 👤Henning Meye
Povezani članci
Svedoci smo zbunjujuće drame na nemačkoj političkoj sceni. Posle preko četiri meseca od izbora još uvek nemamo vladu, a poslednja nada se polaže u glasanje unutar Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD-a). Ako se članstvo ove partije do 2. marta izjasni protiv velike koalicije sa Hrišćansko-demokratskom unijom (CDU), strankom kancelarke Angele Merkel – novi izbori su neizbežni. Oni će se održati u haotičnim okolnostima. Vođstvo SPD-a će verovatno morati da podnese ostavku, a kancelarka Angela Merkel možda neće biti u poziciji da se ponovo kandiduje, nakon dva neuspela pokušaja da formira vladu. Uz uspon desničarske Alternative za Nemačku (AfD), ovo bi dodatno zatrovalo nemačku političku scenu, a posledice bi se osetile i van Nemačke. Šta treba učiniti da se izbegne ovaj scenario?
Dvokružni pregovori koji su doveli do novog sporazuma o velikoj koaliciji žestoko su kritikovani na poslednjoj konferenciji SPD-a, gde ih je podržala tanka većina vrha stranke. Još uvek je neizvesno da li će šire članstvo podržati ovaj sporazum, bez obzira na teške posledice u slučaju odbijanja.
Ključ za razumevanje ove situacije je u tome da protivnici velike koalicije više brinu o budućnosti SPD-a nego o koalicionom sporazumu. Nemačka debata o formiranju vlade odslikava unutarnji sukob karakterističan za mnoge socijaldemokratske partije.
Zagovornici velike koalicije tvrde da je SPD dobio značajne ustupke, a da je misija socijaldemokratije oduvek bila popravljanje života ljudi gde god je to moguće. Stoga je njihova dužnost da uđu u vladu ako postoji mogućnost sprovođenja delova njihovog programa. Protivnici tvrde da će učešće u još jednoj velikoj koaliciji dodatno podriti poverenje birača u ovu partiju i osigurati dalje opadanje socijaldemokratije u Nemačkoj. U tom smislu, nastavak postepenog propadanja SPD-a kroz još jednu veliku koaliciju ugrožava budućnost ove partije i njenih reformi. Samo bi jasan raskid sa prošlošću, u kombinaciji sa novim, transformatornim pristupom preokrenuo stvari u korist SPD-a.
Problem je u tome što su oba ova argumenta ispravna. Ključ za dobijanje glasova članstva i prevazilaženje nestabilnosti je u njihovom blagovremenom izmirenju. Prvo, vođstvo SPD-a treba da razume da se ova dva gledišta odnose na različite vremenske rokove i strateške pristupe. Zastupnici velike koalicije ciljaju na kratkoročne dobiti u domenu javnih politika i vode se strategijom koja ide od spolja ka unutra: moguće je popraviti živote nemačkih građana i stoga partijska politika treba da sledi ovu pragmatičnu logiku. Gledište protivnika velike koalicije odnosi se na srednji i duži rok i kreće se od unutra ka spolja: ustavna je dužnost političkih partija da ponude nove političke ideje i tek onda uđu u izbornu trku i pokušaju da pridobiju birače.
Iako se glasanje članova nominalno odnosi samo na koalicioni sporazum, važno je i na opšte primedbe protivnika koalicije ponuditi ubedljive odgovore. Greška načinjena posle prve runde pregovora bila je u tome što su zastupnici velike koalicije hvalili sadržaj sporazuma, umesto da se fokusiraju na realne strahove u vezi sa dugoročnom održivošću partije. Da bi se dobio većinski glas članstva, potrebno je osim dobrobiti koalicionog dogovora ponuditi i validan plan za budućnost partije.
Kratkoročna politika ne treba da ide na račun sposobnosti partije da biračima ponudi radikalniju opciju na narednim izborima. Zato je važno da Andrea Nales, buduća predsednica SPD-a, ne bude u vladi. Ona je nova ključna figura nemačke politike i najbolja šansa za pridobijanje članstva.
Ovaj komentar je pisan za Financial Times.
Autor/ica 👤Henning Meye
