Izrael – ustavni udar

Povezani članci

• Talibani traže od učitelja i studenata pismeno obavezivanje na šerijat
• Sud zabranio poljskom premijeru da širi neistine o opoziciji
• Posle rekordne recesije Nemačka očekuje nagli oporavak
• Preko 200 poginulih u zemljotresu u Iraku i Iranu
• Iračka vojska kreće u oslobađanje Falluje: U glavnom sjedištu IDIL-a civili umiru od gladi
• Kanada: Trudeau najavio zabranu prodaje oružja

Foto: Pixabay

Izraelska demokratija je izložena nezapamćenom napadu iznutra. Radikalno desna vlada Benjamina Netanyahua primenjuje recepture autoritarnih režima iz Mađarske, Poljske i drugih samoproglašenih svetionika „iliberalizma“: cilj je potčiniti sudstvo i nezavisne medije državnoj kontroli u ime „naroda“.

U Sjedinjenim Državama je zabrinjavajuće malo debate o tom drskom napadu na državu koju američka politička klasa opisuje kao jedinu „demokratiju na Bliskom istoku“. Posebno je razočaravajuće to što se Demokratska stranka uzdržava od svake kritike, iako ima više nego dovoljno razloga – moralnih i političkih – da se suprotstavi Netanyahuovoj autokratiji u nastanku. Ako su izvukli bilo kakve pouke iz skorašnje istorije, morali bi odmah zahtevati da se dalja pomoć Izraelu uslovi opstankom efektivnih mehanizama uzajamne kontrole različitih grana vlasti u zemlji.

Ključna lekcija koju su autokrati u usponu naučili jeste to da moraju raditi brzo i ne obazirati se mnogo na posledice – što je u suprotnosti sa konzervativnim idejama o „oprezu“ koje je inspirisao Edmund Burke. Dok kritičari shvate šta se događa, situacija na terenu već je nepovratno promenjena. Vreme kupuju strategijom koju je Steve Bannon upečatljivo opisao kao „zasipanje terena fekalijama“: zbunjivanjem ljudi, u ovom slučaju opširnim umovanjima o tome zašto najavljene izmene u funkcionisanju izraelskog pravnog sistema nisu pretnja demokratiji.

Desničarske ekspertske grupe u Sjedinjenim Državama i Izraelu sve su bliže povezane. Mnogi učeni branitelji ustavnog udara uveravaju američku javnost da za predložene promene postoje paralele u funkcionalnim demokratijama: izvršna grana vlasti utiče na imenovanja sudija i u Sjedinjenim Državama; kanadski parlament može poništavati sudske odluke. Kao što je sociološkinja Kim Lane Scheppele primetila, rezultat je nastajanje „frankenštajnovske države“: kao što je čudovište bilo sastavljeno od „normalnih“ delova ljudskih tela, autokratija se može graditi veštim kombinovanjem elemenata koji su u nekim drugim zemljama sasvim bezopasni.

Izgleda da je komentatorima u Sjedinjenim Državama potrebno previše vremena da prepoznaju takve taktike, da primete da radikalna desnica koja tako burno negoduje zbog navodnih pokušaja „spoljašnjeg mešanja“ istovremeno rado prihvata finansijsku pomoć koja dolazi iz zemalja koje ih kritikuju. Setimo se samo šta se dogodilo s Evropskom unijom i odmetnutim vladama njene dve države članice – Mađarske i Poljske. Tamošnji lideri su primenili najstariji populistički trik – svaki pokušaj kritike na njihov račun prikazivali su kao napad „liberalnih elita“ na samu državu. Povremeno su nudili kozmetičke zakonodavne ustupke da umire EU, ali na kraju se pokazalo da je jedina mera koja daje rezultate pretnja ukidanjem subvencija iz Brisela.

Naravno, svaka analogija je manjkava; za početak, Sjedinjene Države i Izrael ne pripadaju većoj političkoj i ekonomskoj uniji kao što je EU. Ali razlozi zašto spoljni posmatrači u ovom slučaju ne bi smeli da se uzdržavaju od kritike u osnovi su slični: uzdržanost ovde nije neutralnosti, već izdaja miliona ljudi koji su glasali protiv aktuelne izraelske vlade (na izborima su pobedili sa razlikom od 30.000 glasova) i nadali se da će prijatelji njihove zemlje oštrije kritikovati njene poteze.

Takođe, takva kritika nije nelegitimno mešanje u unutrašnje stvari Izraela ako se ima u vidu da i izraelski predsednik traži odlaganje i dodatne provere konsenzusa za radikalne izmene u pravosudnom sistemu. Predsednik Isaac Herzog – čija je uloga uglavnom ceremonijalna – upozorio je na „ustavni slom“ i „dolazeći sudar“. Ali vlada ga ignoriše i nastavlja da radi na predloženim izmenama.

U ovom teškom trenutku, predsednik Biden se zadovoljava pomirljivim izjavama i podsećanjem Netanyahua da su Sjedinjene Države i Izrael „izgrađeni na nezavisnosti sudstva“. Naravno, moguće je da se nešto sprema van očiju javnosti. Pregovori daju bolje rezultate ako sve strane imaju časni uzmak. Ne znamo da li Netanyahu zaista veruje da je potrebno zaustaviti sudije gladne moći (zašto ne bi, s obzirom na optužbe za korupciju koje mu prete); u svakom slučaju, suština je u tome da je u kabinet doveo osuđivanog rasistu i razne druge fanatike, ljude neosetljive na diplomatsku suptilnost i odmerenost. Sigurno se ni Berlusconiju nisu dopadali svi radikalni desničari koje morao da dovede u vladu (da ne bi završio u zatvoru). Na kraju su ga ti isti ljudi potisnuli na marginu i trajno promenili politički pejzaž Italije.

Možda se članovi američke Demokratske stranke plaše optužbi za anti-izraelske stavove ili čak antisemitizam. Republikanci (čiji jedva prikriveni antisemitizam – setimo se Marjorie Taylor Greene, da ne pominjem Trumpa – zaslužuje svaku osudu) imaju dobro razrađenu strategiju koju već godinama testiraju na poslanici Ilhan Omar.

Demokrati možda strahuju da će rasprava o stanju demokratije u izraelskoj državi neizbežno otvoriti temu okupacije koja opterećuje ovu zemlju. U svakom slučaju, šta god da kažu ili učine, mogu računati na niske udarce iz redova desničara.

Biti nečiji prijatelj znači biti u obavezi da se nešto kaže i preduzme kada vidimo da će on nauditi sebi. Zato Amerikanci koji drže do prijateljstva Sjedinjenih Država i Izraela moraju podići svoj glas.

The Guardian, 14.02.2023.

Preveo Đorđe Tomić

Peščanik.net