Iznenadna ostavka škotske liderke Nicole Sturgeon

Povezani članci

• Ugrožena amazonska prašuma u politici desničara Bolsonara
• Ko ima dozvolu za ubijanje
• Merkel: Nema zakonskih limita za prihvat izbjeglica
• Neoliberalizam i religija
• Nakon redovnog nadzora Germanwings upozoren na manjak osoblja i moguće probleme
• Američka diplomatska predstavništva zatvorena do 10. avgusta

Foto: Reuters

Škotska liderka Nikola Stardžon (Nicola Sturgeon) iznenada je podnela ostavku posle pada popularnosti i pojava podela u Škotskoj nacionalnoj partiji (SNP) oko njene strategije borbe za nezavisnost Škotske.

Odlazak žestoke zagovornice nezavisnosti Škotske, međutim, ne znači i slabljenje nastojanja za izlazak iz Velike Britanije nad čijom budućnošću se i dalje nadvija znak pitanja, pišu svetski mediji.

Podele i kontroverze

Neočekivana najava 15. februara liderke škotske vlade i šefica SNP-a usledila je posle skorašnjeg pada podrške u anketama i kontroverzi oko inicijative za proširenje prava transrodnih osoba u Škotskoj, ističe Volstrit džurnal (The Wall Street Journal).

Odlazak Stardžon, koja je rekla da će imati manje snage za vršenje funkcije, pokrenuće trku u škotskoj vladajućoj partiji za pronalaženje novog lidera koji će raditi na nezavisnosti, mada zasad nema očiglednog kandidata koji bi je nasledio.

Stardžon je preuzela SNP nakon što je prethodni lider Aleks Salmond (Alex) podneo ostavku posle poraza na referendumu o nezavisnosti Škotske 2014. godine, kada je 55 odsto birača bilo za ostanak u Velikoj Britaniji.

To izjašnjavanje je trebalo da stavi tačku na pitanje nezavisnosti, ali je posle referenduma o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije (EU) 2016, Stardžon tražila drugi referendum, navodeći da većina Škota želi da ostane u EU.

Britanski Vrhovni sud u novembru je presudio da škotski parlament ne može da raspiše drugi referendum, pošto je to pitanje za Veliku Britaniju u celini i većina političkih analitičara kaže da je malo verovatno da će SNP uskoro organizovati drugi referendum.

Stardžon je posle te presude najavila da će sledeći britanski parlamentarni izbori biti de fakto referendum o nezavisnosti, uz obrazloženje da bi pobeda partija u Škotskoj koje se zalažu za nezavisnost značila mandat za pregovore o izlasku iz Velike Britanije.

To je izazvalo određene podele u stranci, budući da neki članovi strahuju da bi takva taktika mogla uplašiti birače i koštati ih mesta, rekao je stručnjak za škotsku politiku sa Univerziteta Stratklajd Džon Kertis (John Curtice), dodajući da su te podele, kao i kontroverze oko prava transrodnih osoba verovatno naveli Stardžon na ostavku.

Iako je Stardžon rekla da kratkoročni problemi nisu doveli do njene odluke da podnese ostavku, njen rejting je počeo da pada pošto je progurala zakone koji bi transrodnim osobama od 16 godina olakšao da dobiju zvanično priznanje željenog identiteta. Velika Britanija je u januaru blokirala taj škotski zakon, što je prvi put da je vlada u Londonu uradila tako nešto.

Kontroverza je potom pojačana kada je transrodna žena – osuđena za silovanje dve žene pre promene pola – poslata u ženski zatvor, da bi potom bila prebačen u muški zatvor posle negodovanja javnosti.

Nova taktika?

Odlaskom Stardžon iz britanske politike nestaje jedna od najimpresivnijih ličnosti koja je politički nadživela četvoro premijera Velike Britanije koje je gnjavila svojim nepopustljivim zalaganjem za nezavisnost Škotske, piše Njujork tajms (The New York Times).

Podrška izlasku iz Velike Britanije je opadala i rasla tokom godina, ali se britanska vlada i dalje neumoljivo protivi novom referendumu. Sada, pošto je Stardžon rekla da više nije liderka koja će voditi tu bitku, priznajući da je iscrpljena ali i previše polarizujuća figura, SNP treba da izabere novog vođu.

Malo je verovatno da će odlazak žestoke zagovornice nezavisnost oslabiti da nastojanja Škotske, pošto je to i osnivački cilj SNP-a, ali bi njeno odsustvo na partijskoj konferenciji kada se bude planirala sledeća faza te borbe, moglo u velikoj meri da utiče na taktiku i strategiju.

Plan Stardžon je bio da sledeći britanski izbori budu de fakto referendum. Problem s tim pristupom, kažu analitičari, jeste to što bi mu nedostajao pravni ili ustavni legitimitet, što bi moglo da naškodi nastojanju Škotske da uđe u EU.

Sada, ukazuje Njujork tajms na ocene analitičara, izgledi za nezavisnost zavise delimično od toga kako će SNP nastaviti da funkcioniše posle odlaska Stardžon.

Drugi ljudi u stranci bi radije da nastave da grade podršku nezavisnosti u nadi da će većina koja se zalaže za nezavisnost postati toliko izrazita, da parlament u Londonu neće imati izbora nego da prihvati referendum.

Znak pitanja i dalje

Škotska liderka odlazi s funkcije u trenutku kada je cilj kojem je posvetila svoju karijeru bliži nego kada je postala prva ministarka, ali je i dalje neostvaren, piše u uredničkom komentaru Fajnenšl tajms (The Financial Times).

Njena vrsta nacionalizma, koja nije povezana s društvenim konzervativizmom, već s progresivnom politikom, naišla je na odjek kod mnogih škotskih glasača. Ipak, ocenjuje britanski list, pouzdanost njenog političkog osećaja je počela da jenjava.

Njena podrška kontroverznom zakonu o reformi prava transrodnih osoba dovela ju je na pogrešnu stranu većinskog mišljenja u Škotskoj i izazvala ustavni sukob s britanskom vladom bez mnogo korisnog efekta.

Nakon što je Vrhovni sud Velike Britanije presudio da škotski parlament ne može da održi novi referendum o nezavisnosti bez odobrenja parlamenta u Londonu, Sterdžon se takođe suočila mogućnošću pobune na konferenciji SNP sledećeg meseca, pošto se mnogi članovi protive njenom planu da sledeće britanske opšte izbore iskoristi kao de fakto izjašnjavanje o nezavisnosti Škotske.

Ostavka Stardžon je njeno priznanje da nacionalistima više ne može ponuditi jasan put do željenog cilja, ali njen odlazak ne bi trebalo da izazove likovanje kod pristalice Ujedinjenog Kraljevstva.

Jer, kako navodi Fajnenšl tajms, Stardžon je pomogla da se podrška nezavisnosti učvrsti na nešto ispod 50 odsto stanovnika Škotske, ali nije uspela da je dalje proširi. Pre ili kasnije, pojaviće se novi lider koji može ponovo da preuzme inicijativu.

S druge strane, opravdanje iz Londona da se Škotskoj ne daje novi referendum zato što je prerano posle izjašnjavanja 2014. vremenom će slabiti, ukazuje list i ocenjuje da će britanske vlade i dalje morati naporno da rade kako bi pobedile u argumentima za održavanje unije – možda kroz dalju decentralizaciju i ustavnu reformu, a pre svega da vlada radi za dobro cele zemlje, a ne samo Engleske.

Stardžon, sadašnja najefiktnija politička protivnica unije, odlazi, ali upitnik iznad budućnosti Ujedinjenog Kraljevstva i dalje ostaje, ističe Fajnenšl tajms.

‘Tužna priča o disfunkciji i polarizaciji’

Iznenadni odlazak nekada neprikosnovene Stardžon s funkcije škotske prve ministarke, ostavio je njenu SNP bez plana, dok Škotska plaća visoku cenu 16 godina nacionalističkih neuspeha, piše u uredničkom komentaru konzervativni Tajms (The Times), uz ocenu da “škotska politika sada priča svoju tužnu priču o disfunkciji i polarizaciji”.

Stardžon je odgovorna za katastrofalne reforme transrodnih zakona koji su podelili njenu stranku, otuđili biračko telo i ostavili je u grotesknoj poziciji da brani pravo silovatelja da bude u ženskom zatvoru, ističe londonski list, dodajući da je skandal simptomatičan za sve što nije bilo u redu s njenim pristupom vladanju – pomodni radikalizam ispred funkcionalne politike ili potreba javnosti.

To nije način na koji se vodi država niti stranka koja već vodi izgubljenu bitku da ubedi narod Škotske da je odgovor na njegove probleme još jedno, kako navodi Tajms u oštrom komentaru, besmisleno i bespredmetno izjašnjavanje o nezavisnosti.

Nacionalistička vlada je bila katastrofa za narod Škotske, ocenjuje konzervativni londonski list, dodajući da je škotska zdravstvena služba u krizi, da se smanjuje očekivani životni vek, dok je smrtnost od u porastu, pri čemu škotski obrazovni sistem, kome je ostatak Britanije nekad zavideo, naglo slabi.

RSE